UMETNOST STRIPA

Br 7

Danas ćemo obrađivati autora i delo koji su itekako poznati i voljeni u Srbiji. Dolaze nam iz Italije, čija je strip scena dominantna na ovim prostorima, koliko u SFRJ toliko i danas u bivšim zemljama Jugoslavije. U pitanju je autor za koga se može slobodno reći da je majstor strip umetnosti, čija su dela gotovo neodvojiva od burnog života koji je vodio, bilo da  je pisao o venecijanskim bandama, parobrodima Amazona ili plemenima Etiopije.

Hugo Prat i “Balada o slanom moru”

Vreme je uoči Prvog svetskog rata. Ceo svet je kao zategnuta struna zbog previranja u Evropi pa ni arhipelag Polinezije nije izuzetak. Evropske kolonije raštrkane po stotinama ostrva uvlače domorodačko stanovništvo u svoje konflikte, dok se domoroci koji su izgubili dolaskom belog čoveka svoju slobodu, kulturu i religiju takođe spremaju za revoluciju. Morima Polinezije ne gospodari ni jedna zemlja niti pleme već bivši robovlasnici i gusari od kojih je najmoćniji “Monah”, misteriozna ličnost nepoznate prošlosti i lica,  koja vlada svojim  pomorskim carstvom sa mitskog ostrva koje se još pominje u Starom Zavetu. Ovako počinje “Balada o slanom moru”.

Dela Huga Prata jako je teško analizirati, prvenstveno zbog njihove kompleksnosti jer čitalac kroz njih prolazi kroz celu istoriju ljudske kulture i umetnosti gde je sve povezano u celinu, i zaboravljeni bogovi i novi ratovi. Pratov pristup crtežu je impresionistički, na svakoj slici može se videti temelja analiza sveta kojeg je proučavao, njegov pristup priči je potpuno ekspresionističan, ličan, provlačimo se kroz snove i strasti likova koliko i kroz istorijske činjenice.

Groznica koju proživljavamo čitajući Prata i njegovo ključno delo, “Korto Malteze,” jako je slična onoj koju nam pruža Dostojevski kroz, recimo, “Kockara” ili “Zločin i kaznu.”, njegova montažna i režijska rešenja dostojna su Enzeštajna i Pekimpoa a crtež je mističan i snolik koliko i Kirikovo slikarstvo. Mi smo namerno izdvojili samo jedno njegovo delo za danas u nadi da ćemo nekom drugom prilikom posvetiti ovom majtoru prostor koji zaslužuje.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

 

 

УМЕТНИЧКИ КОНКУРС ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ- ECOMOVE

Пропозиције и пријава:

 

Културни центар Крушевац, Топличина 2/2; 37000 Крушевац
тел/факс: 037 421-877; 423-025 e-mail Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
www.kck.org.rs
датум:26.10.2020.
дел.бр:1977-2/20


ПРОПОЗИЦИЈЕ ФЕСТИВАЛА КРАТКОМЕТРАЖНОГ ФИЛМА
ГРАДА КРУШЕВЦА


· Фестивал је такмичарског карактера и одвија се у 4 категорије:
- Предшколски узраст
- Млађи узраст (1-4. разреда)
- Средњи узраст (5-8. разреда)
-Старији узраст (средња школа)


· Право учешћа на Фестивалу краткометражног филма имају деца предшколског
и школског узраста на територији града Крушевца.
· Пријава је бесплатна. Филмове на конкурс могу пријавити појединци као и
групе учесника, а да је настао без ангажовања професионалних филмских
радника и без професионалних обавеза током и након реализације.
· Филм може бити играни, документарни, играно-документарни са максималним
трајањем до 7 минута. Ово трајање обухвата комплетан материјал, укључујући
и шпицу са именима учесника.
· Краткометражни филмови могу да буду снимљени мобилним телефоном, фото-
апаратом, видео камером и послати на мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. у формату: МП4
или видео записа било ког програма. Уколико је филм великог формата
потребно је конвертовати у линк We Transfer, google drive или видео записа на
You tube каналу и послати на дати мејл.
· Видео запис је могуће и поставити на You tube канал са назнакама :
ECOMOVE – Екологија мог завичаја
Назив школе
Аутора/и рада
Ментор
Кратак опис рада
· Радове могу радити појединачно учесници или групно/тимски. Сваки
учесник/тим може да пријави само један рад, који треба да буде необјављен,
оригиналан и ненаграђиван на другим конкурсима. Радови не могу садржати
теме које промовишу неадекватно понашање.
· Учесници могу да одаберу једног ментора (професора биологије, географије,
информатике, професора разредне наставе) који ће им помоћи у организацији и
реализацији активности. Податке о ментору треба навести у пријави.
· Критеријуми за оцењивање: наградиће се креативност, оригиналност и
поступак снимања, развој сценарија, као и едукативни садржаји - поучност
филма и могућност позитивног утицаја на младе и унапређења еколошке
свести.
· Аутори краткометражних филмова уступају Културном центру Крушевац
право на репродуковање и јавно приказивање у циљу њиховог представљања у
просторијама, као и на његовим друштвеним мрежама и WEB страници.
Културни центар Крушевац ни у ком случају неће комерцијално искористити
ниједан од примљених краткометражних филмова.
· Награђени учесници и ментори добиће дипломе и књиге. Учесници који не буду
освојили неку од награда добиће захвалнице.
· Рок за слање филмова је 1. децембар 2020. gодине, а имена добитника биће
објављена 7. децембра на сајту Културног центра Крушевац, а додела награда
одржаће се 11. децембра (Међународни дан планина). Сагласност родитеља
треба приложити уз пријаву (електронским путем).
· За сва додатна питања и информације у вези са правилима за учешће обратите
нам се путем мејла Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или на број телефона 037/423-025.


ПРИЈАВА ЗА ФЕСТИВАЛ КРАТКОМЕТРАЖНОГ ФИЛМА
ГРАДА КРУШЕВЦА


· Назив школе: __________________________________________________________
· Име и презиме ментора: __________________________________________________
· Адреса: ________________________________________________________________
· Контак телефон/факс: ___________________________________________________
Назив филма: _______________________________________________________________
Кратак опис филма:
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
Име и презиме учесника
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
                                                                              Одговорно лице

 

               

Сагласност родитеља


Сагласан сам да моје дете __________________________________,
ученик школе ______________________________, учествује на Фестивалу
краткометражног филма „ECOMOVE – Екологија мог завичаја“ у циљу
позитивног утицаја на младе и унапређења еколошке свести младих и може
бити снимано/сликано у оквиру Фестивалских активности.
Датум:
__________
Родитељ:
______________________

 

Čekajući Teatar 23

Film koji imamo za danas je toliko aktuelan da smo imali dileme odakle da počnemo. Mogli smo da istražujemo motiv zlostavljanja dece ili položaja religije u modernom društvu, ali te teme su toliko problematične da ne mogu stati u članak već im je potrebna cela knjiga. Zato smo se opredelili da istražimo temu koja danas muči svakog od nas, to je osećanje sumnje i ujedno i naslov našeg filma.

Sumnja (Doubt) 2008, u režiji Džon Patrik Šejnija

U ovom filmu imamo interesantan momenat a to je da je autor izvorne drame, po kojoj je film rađen, ujedno i autor adaptiranog scenarija i režiser filma. To ume često da bude pogubno za film, kada se u delu koje ima toliko elemenata nametne samo jedna autorska figura, ali ovde se to nije desilo, prvenstveno zato što je izvorni tekst izvanredan, bez i jedne suvišne reči. Kada tome dodamo i vrhunsku glumačku ekipu nije uopšte neobično to što je film nominovan za pet oskara.

Ovaj film, stvoren pre nešto više od decenije, na neki način u sebi krije manifest našeg vremena. Ovo je doba promene u ljudskoj svesti, istorijski gledano to je doba najgore za život. Vreme kada su stara pravila i bogovi mrtvi i ne važe a novih nema. Vreme kada autoriteta ima toliko, ali svi su loši. Na kraju krajeva, živimo u vremenu gde se sumnja i u najveću elementarnu istinu pa imamo i ljude koji veruju u ravne zemlje i Anunaki vanzemaljce koji nas drže robovima da bi krali naše zlato. Pa onda nije ništa čudno kada čovek ne veruje bližnjem svome, da u njemu učitava najgore osobine na koje je čovek sposoban. „Čovek je čoveku vuk.“ reče čovekovuk pa proždra komšiji ovce. Lekovi za to jesu kultura i civilizovanost ako ljubavi već nema.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

23 teatar 04

23 teatar 03

ИЗЛОЖБА СЛИКА МИРОСЛАВА ЖИВКОВИЋА - КИША

ИЗЛОЖБА СЛИКА КИША – МИРОСЛАВА ЖИВКОВИЋА

Изложба слика КИША аутора Мирослава Живковића званично је отворена у среду 28.октобра 2020.године  у Легату Милића од Мачве.

Мирослав Живковић (1972.), дипломирао 1996. године, на Факултету уметности у Приштини, где је завршио и постдипломске студије 1998. године.

Професор је на Факултету уметности у Нишу. Самостално је излагао 63 пута, а колективно више од 250 пута у земљи и иностранству. Добитник је више награда за сликарство и учесник на виша од 50 колонија у земљи и иностранству. Оснивач је ликовне колоније Дивљана у Белој Паланци. Као сарадник Народног Музеја у Нишу, у екипи проф. Франца Цурка и Милета Симића, радио је на конзервацији покретних споменика у манастиру Хиландар (1993-2002) у 15 кампања по месец дана.

У периоду 1992-1999. године, као сарадник Покрајнског завода за заштиту споменика културе, ради на конзервацији и рестаурацији икона и фреско живописа у више манастира на Косову и Метохији.

Учесник је неколико научних скупова са радовима из области уметности.

Изложба је по Конкурсу за излагачку сезону у 2020.години у Културном центру Крушевац и биће отворена до 17.новембра 2020.године.

                                                                                                                                                                                                              Марија Стојадиновић

                                                                                                                                                                                                 Уредница ликовног програма КЦК

 

 

UMETNOST STRIPA

 

Br. 7

Od danas ćemo se baviti velikim delima i velikim autorima iz istorije stripa. Prvo delo koje ćemo pomenuti iza sebe je ostavilo ogromno nasleđe, bilo je veliki uzor i kamen temeljac evropskog stripa.

Avanture Tintina

                Ovo delo nastalo je iz pera Belgijanca Džordža Remija, daleko poznatijeg kao Herge, kako se potpisivao. Interesantno je da je ovaj danas slavni strip krajnje neslavno počeo. Prve strane Tintina dočekale su svetlost dana 1929. godine u Le Petit Vingtième, konzervativnom i katoličkom časopisu koji je koketirao sa fašizmom sa ciljem da mladim generacijama približi novonastalu ideologiju ksenofobije i netolerancije. Prvi strip album, pričao priču o novinaru Tintinu, njegovoj poseti Staljinovoj Rusiji i obračunu sa boljševizmom a drugi album, "Tintin u Kongu" prikazuje narode Afrike kao lenje i naivne crtajući ih na način koji bi se danas smatrao rasističnim. To je, naravno, bio duh tog vremena, fašizam je bio nov, propagirao je jedinstvo i snagu, još nije pokazao svoje grozne strane i smatrao se progresivnom mišlju širom Evrope. Herge, koji je kroz svoj lik i delo oduvek bio priklonjen narodu vrlo brzo odbacuje takve ideološke smernice i u svojim sledećim delima kritikuje konzumerizam, nepravdu pa i nacizam. Takav angažovani pristup svom delu Herge radi do 1940. godine, kada je Nemačka okupirala Belgiju gde Tintin prestaje da bude novinar već avanturista a fabule priča apolitične i vedrija duha.

                Herge je umro 1983. godine i za sobom je ostavio 24 albuma Tintina. Njegova dela se ponajviše cene zbog vedrine duha, bogate karakterizacije likova, priče koja je čista akcija i avantura bez predaha i naizgled jednostavnog, jasnog crteža bogatog detaljima.

Herge, kao autor, doneo je stripu nešto iz čega bi mogao da nauči svako ko sa bavi umetnošću a naročito oni koji pišu, to je njegova temeljna posvećenost temi. Kroz svoje avanture, Tintin je proputovao ceo svet, gde god da je bio,  dočekala su ga autentična nošnja, dijalekt, mentalitet, istorijski momenat i filozofija tog podneblja. Njegovi stripovi su ogledalo svog vremena, dela koja su svojim kvalitetom zaslužila mesto u istoriji umetnosti.

Nemanja Petronijević

 

 

 

Čekajući Teatar 22

Do sada smo izbegavali da pišemo o televizijskim adaptacijama pozorišnih komada, ali kada naiđe dragulj i još dragulj od sveta zaboravljen, nema razloga da ga ne podvučemo i podelimo sa vama.

Razlozi zbog čega smo zaobilazili televizijske filmove bili su jednostavni, ima ih previše i često se prave. Televizijskom formatu godi dramska forma. Skromniji budžeti, skučenost prostora televizijskih studija, proste scenografije bacaju fokus na glumca, njegova stanja i emocije. Mali ekrani na sličan način kradu pažnju publike kao pozorišna scena, iako to scena radi daleko moćnije sličan je pristup u oba medija, prisan i suptilan. Tako da je dramska forma često izlazila sa pozornice na televiziju, u većini slučajeva nije morala ni puno da se prilagođava da bi joj bilo udobno na malom ekranu.

22 teatar 01

22 teatar 02

22 teatar 03

22 teatar 04

Nora Helmer (1974) u režiji Rainer Verner Fazbindera

                U izradi ovog filma imamo interesantan spoj, pisca izvornog komada Henrika Ibzena koji je poznat po svojoj sumornosti i režiju autora iz čijih dela izbija igra i lepršavost. Tim spojem smo dobili impresionističku viziju sumora, odraze promašenih karaktera okupanih svetlošću, privid jedne idile koji prekriva tragediju koja se već odigrala i maestalni kraj koji nudi oslobođenje pod velom senki.

Delo iz koga je ovaj film iznikao, „Kuća za lutke“ bilo je aktuelno i kontraverzno još kada se prvi prvi put pojavilo na sceni 1879 a tako je i danas. Delo se bavi time kako jedna žena nema šta da traži u patrijahalnom sistemu osim da udovoljava muškarcu, kako je osuđena da robuje slici koja se traži od nje bez mogućnosti oslobođenja. U svom obraćanju povodom „Kuće za lutke“, Ibzen kaže da mu prvobitna namera uopšte nije bila da pomogne  borbu žena za ravnopravnost i emancipaciju (iako je i u tome uspeo) već da oslika realnost, on je to nazivao modernom tragedijom. Razlog podjednako značajan ali daleko depresivniji.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

UMETNOST STRIPA br.6

Br. 6.

Danas ćemo se baviti momentom u istoriji kada je strip kao umetnost i kao industrija osvojio celi svet. U pitanju je period koji civilizacija pamti kao jedan od najgorih treniutaka, period uspona fašizma, Drugi svetski rat, i posleratna okupacija. Tada je strip bio oruđe propagande i najdostupnija umetnost.

Tridesetih godina prošlog veka desile su se značajne promene na političkoj i ideološkoj sceni sveta. Slika sveta koju je ostavio Prvi svetski rat bila je neodrživa, zemljama uhvaćenim u recesiju jedini su spas iz krize bili ekspanzija i rat, dakle otimanje, ali ni rat nije više mogao da se vodi kao što je bilo prethodnih vekova, namesto sablje i junaštva dobismo rovovske borbe, mitralješka gnezda i bojne otrove. Ratno iskustvo je postalo bliže egzistencijalnom hororu i apsurdu nego romantičnom epu a trebalo je školovati nove generacije vojnika za pogibiju. Gotovo preko noći stripovi za decu postaše stripovi za dečake, priče o slobodi i pravdi, policajcima i lopovima, superherojima i zlikovcima.

Ova priča je značajna za dve danas najveće škole stripa, japansku i američku. Američki strip tridesetih je bio refleksija na previranje po Evropi, bio je prezačinjen novom ideologijom i patriotizmom. Dovoljno je reći da je prvi strip Supermena, zaštitnika slabih, izašao aprila 1938. godine, mesec dana pošto je Nemačka aneksirala Austriju a Betmen, maskirani osvetnik iz naroda, marta 1939. godine, dok su nacisti javno palili knjige i gazili Čehoslovačku.

U Japanu promena u stripu dolazi posle rata kao refleksija na Američku okupaciju i naravno bombardovanje Hirošime i Nagasakija. „Astro Boy“ (1950), jedan od pionirskih stripova tog vremena nosio se sa temama kao što su heroji i zlikovci, večita borba, smak sveta, pravda pojedinca i pogubnost oružja isto kao i njegovi američki pandani.

Interesantno da je nacistička Nemačka odbacila strip formu jer je bukvalno smatrala da je to medij za mentalno zaostale a strip crtači i i pisci bili lovljeni i proganjani. Supermen, čiji su ideali nadčoveka bili jako slični sa arijevskim nacističkim idealima, bio je naročito preziran jer je jedan od njegovih tvoraca bio jevrejskog porekla.

Nemanja Petronijević

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ проф. Радета Биочанина ЗАТРОВАНО ПРОЛЕЋЕ

 

У Уторак, 20. 10. 2020. у Белој сали Културног центра Крушевац представљена је књига проф. Радета Биочанина ЗАТРОВАНО ПРОЛЕЋЕ.

 

 

Јавна трибина о безбедности у саобраћају

У уторак, 20.10. 2020. у Белој сали КЦК удружење „Будимо безбедни“ одржало је трибину о безбедности у саобраћају, у цилљу подизања безбедоносне културе грађана.

Учесници на трибини били су

Градоначелница Града Крушевца, Јасмина Палуровић

Представник МУП-а

Представник компаније ,,Дунав" осигурање

Деа Ђурђевић, новинарка TV Pink и председница удружења „Будимо безбедни“

2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates