ПРЕПОРУКЕ КЦК 20
КЊИГА
ПОВРАТАК У ЛАЗАРЕТ, поезија, аутор: Поп Д. Ђурђев, издавач: Градска библиотека у Новом Саду, 2020. Увод у ову посве необичну књигу поезије (46 сонета) је такође песма која најављује атмосферу која нас очекује ако се усудимо да загазимо у ту реку, у тај рит, у то читање које се ковитла као вирови јер једном ће се речна неман/ указати на крај света/ нека чека венац спреман/од локвања и сонета. Повратак у детињство али са искуством зрелог писца, који, рекло би се, не може а да не подели снажан доживљај и живо сећање на места, природу, животиње, рибе, птице, па и људе који су се преплитали негде у разиграној машти и довели га до овакве књиге и до нас који ћемо то осетити, откривати и признати да је дао нешто ново и зачудно, привлачно и захтевно, изазов читаоцу. Ковиљ је централна тачка, од које креће духовна вертикала кроз мирис белог тамјана, присуство манастира је незаобилазно на неки особен начин, скровито и повезано са природним окружењем, совама, родама, а опет, ту је и свет епских јунака, све у чудном амалгаму сновиђења, подсвести и сатиричног израза. Сатиричар излази из себе и лови асоцијације, стихове као записе са воде, хвата недохватно, прехришћанске симболе спаја са светитељским, Богородичиним и Божанским знацима. Дунав је линија преживљавања и нестајања, па поновног рађања, војвођанска хоризонтала, а у подводном свету је Попова поезија открила много тајни с крљуштима уместо коже...
Истину је рекао један од рецензената, Часлав Ђорђевић, да је ПОВРАТАК У ЛАЗАРЕТ особен искорак Попа Д.Ђурђева у форми и поступку поетизације сазнатог света и човековог бивствовања. То јесте поред свега осталог и омаж-поезија Лази Костићу који је у истом месту, у Ковиљу, први пут доживео лепоту светлосних упризорења и заносе душе.
Аутор је допринео оригиналности ове песничке творевине и својим цртежима и илустрацијама, те довитљивим графичким решењима, а све то веома добро вибрира у хармонији стихова, језичких драгоцености пажљиво изабраних из лексичког антикваријата, делом обогаћених локалним украсима уловљеним у мреже са дунавских обала. Није неочекивано да је то књига толико слојевитог значења, скровитих порука и захтевна за читаоца који ће се обавезно враћати и враћати да би постао део Поповог сновид-града који је започињао и градио тридесет година.
КЊИГА ЗА МЛАДЕ
Радови на млечном путу, поезија. Аутор: Поп Д. Ђурђев Издавач: Чекић, 2012. Уз много написаних и објављених дела опточених хумором, Поп Д. Ђурђев (Душан Поп Ђурђев, 1953, Нови Сад) објавио је и књигу поезије Радови на млечном путу и наменио је младима. Дугогодишњи директор Змајевих дечијих игара живи живот посвећен хумору и сатири, деци, младима, дечијим писцима, својим и туђим књигама, (а књиге никад нису туђе кад нам се свиђају), примећује што други не виде, ослушкује како дишу они који расту, шта желе, шта им треба понудити. И сам каже за Радове на млечном путу:
Песничка збирка са доста визуелних садржаја, које такође сматрам песмама. Познато је да у својим књигама за младе врло често користим нека искуства надреалиста и сигналиста, а све у намери да покажем младим читаоцима како је мислима каткад језик тесан. Њима је он још тешњи јер већина не располаже фондом већим од 200-300 речи. Пошто живимо у времену визуелних медија, морамо се онда томе и прилагодити.
Аутору је припала Награда Сребрно Гашино перо за најдуховитију књигу у 2012. години.
И за крај, ако Вас нисмо уверили да ову књигу треба потражити и прочитати, остају стихови:
Шта се рећи има,
до – на пажњи хвала,
од експертског тима,
за хватање зјала!
ПОРУКА
Поп Д. Ђурђев (песма узалуд трајем мада никад више)
Кад ме изведу пред страшни суд
осудиће ме још да трајем
а казна и све ће бити узалуд
ја живим живот с предумишљајем
Čekajući teatar 12
Čekajući Teatar 12
,,Svi žele da slušaju pesme o čoveku koji je patio ceo život jer je ukrao veknu hleba.”
Jadnici (Les Mizerables) 2012. u režiji Toma Hopera
Primordijalno delo ovog mjuzikla je, naravno, roman ,,Jadnici” od Viktora Igoa koji, kao sva Igoova dela postavlja pitanja o humanosti: Šta znači biti čovek? Kada čovečnost počinje i gde staje? Osnovni motiv ovog dela su siromaštvo i nemaština koji su danas itekako aktuelni.
Sam mjuzikl je nastao u Francuskoj 1980. odakle se vrlo brzo preneo na scenu u Britaniji a zatim i na ceo svet. Četrdeset godina kasnije, delo je i dalje sveže i neće zastareti. Sa druge strane, ovo je krajnja forma i kao takva, mjuzikl se više neće ni menjati ni adaptirati. Za one koji žele proširiti svoje znanje i istančati svoj estetski sud preporučujemo još i “Jadnike” iz 1998. u režiji Bili Avgusta koji nije mjuzikl i rađen je po originalnom romanu ali zato ima sjajnu glumačku postavu i verovatno više šarma nego što blokbaster iz 2012. ima da ponudi.
Čekajući teatar 11
Pozdrav svim ljubiteljima pozorišta, filma i svega između! I ovaj mesec započećemo mjuziklima, ako ništa drugo oni imaju pesmu i igru kada postavljaju teška pitanja. Kasnije ćemo prelaziti sa teme na temu kao skakač u šahu, u nameri da popunimo praznine u ovom spektru istorije umetnosti.
Svini Tod, berberin iz pakla (Sweneey Todd) 2007.
u režiji Tima Bartona
Ovde imamo primordijalno delo koje je mnogo puta adaptirano prvo na papir pa na scenu pa i na platno. Sve je krenulo iz petparačkog horora viktorijanskog doba i za ovih 170 godina preraslo je i u fenomen i u legendu.
Primesa „Svini Toda‚‚ je krajnje jednostavna. To je „Grof Montekristo‚‚ prilagođen potrebama novog žanra, horor literature, koji se stvarao u Viktorijanskoj Engleskoj na čelu sa autorima kao što su Edgar Alan Po, Mari Šeli, Bram Stoker...
Ovo je takođe i poslednji značajan film Tima Bartona a pretposlednji njegov kvalitetan. Barton je svoju verziju za film adaptirao od Brodvejske predstave iz 1973. i kao neko ko je iskreni ljubitelj i gotike i horora, briljirao je u tome.
Ova priča i njene kasnije adaptacije, naravno imaju svoje probleme ali oni su ponajviše ljudske prirode. A to je: Zašto je zabavnije gledati serijskog ubicu-koljača, kanibala-kuvaricu i ostale zlikovce nego dvoje mladih i zaljubljenih? Zašto je lakše pisati o zlu nego o ljubavi? Da li je problem u ljudskoj prirodi ili u nasleđu starom dve hiljade godina?
ПРЕПОРУКЕ КЦК - ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
ПРЕПОРУКЕ КЦК 19
КЊИГА
ЂУРА ЈАКШИЋ У ПРИЧАМА И АНЕГДОТАМА, аутор Владимир Миланков (1934-2002), друго издање. Суиздавачи: СКТЦ Ђура Јакшић Српска Црња, Центар за културу Пожаревац, 2018. Ова књига има вишеструки значај. Пре свега, да се сетимо Ђуре Јакшића (1832-1878), великог песника и сликара који је у свом недугом животу много шта написао, насликао али и казао, учинио да се и данас памти, а затим да боље разумемо време у којем стварао, историјске и социјалне услове и околности у којима су многи познати људи који су се њим дружили и који се у књизи помињу, живели . Анегдоте су, заправо најзанимљивији и најзабавнији начин да се исприча нeшто значајно и истинито и да остане упамћено. Владимир Миланков се потрудио да крене од порекла, од предака Ђуре Јакшића и да створи слику амбијента у којем је одрастао један тако успешан уметник, у исто време контрадикторан у поступцима, сложеног, бурног карактера, бунтован и бескрајно надахнут. У књизи се објашњава и Ђурина боемска личност и многе околности које су довеле до његовог тешког живота, скитачког, номадског у потрази за новим послом, за новом љубављу и за инспирацијом. Ипак, многе анегдоте у овој књизи зраче хумором и досетком, што свакако привлачи читаоца да се до краја дружи са Ђуром, па и да сазна шта се дешавало после, како су га помињали, градили му споменике, селили му кости на Ново гробље, одржавали му почасне говоре ...
И у овој књизи се препознаје песничка уклетост Ђуре Јакшића јер је најчешће био без пара, а неретко и без сталних прихода упркос великим талентима... Ипак, у једној анегдоти се говори о хонорару који је Ђура Јакшић добио за најпознатију и можда највреднију своју песму. За песму ОТАЏБИНА на челу прве свеске Отаџбине на ненумерисаним странама, а у оном фишеку што га је Владан по шегрту послао Ђури Јакшићу било је десет златних дуката. Хонорар захвалног уредника великом песнику за његове генијалне стихове, хонорар за какав се до тада није чуло!
ФИЛМ
ИНДИЈСКИ ЗАЧИН НА ФРАНЦУСКИ НАЧИН, наслов оригинала: The Hundred-Foot journey. 2014. Режија: Ларс Халстром (Lars Sven Hallstrom). Амерички филм, драма са елементима комедије, продуценти: Стивен Спилберг и Опра Винфри. Филм који ће се допасти свима који уживају у храни, било да је припремају или дегустирају. Иза такмичења између два ресторана, потпуно супротна по начину припреме хране и менију, у питању је француски класични јеловник који мадам Малори ( Helen Mirren, оскаровка) брижљиво саставља и индијска кухиња коју је млади и даровити кувар Хасан ( Manish Dayal) преузео од свог оца, али иза свега је привлачност, љубавна прича у најави између Хасана и Маргарет (Charlote Le Bon) који се допуњавају и надмећу у куварским вештинама. Хасан постаје шеф кухиње у ресторану мадам Малори, због његових иновација добијају још једну Мишелинову звездицу, о чему су сањали, одлази у Париз и постаје прослављени кувар за врло кратко време. Ипак, недостаје му француски градић у којем је започео, место Saint Antonin Noble-Val... Враћа се и уз помоћ Маргарет наставља борбу за нова достигнућа у кулинарству... Изнад свега је посвећеност, упорност, жеља за успехом, осећај за укусе, биље и храну коју актери овог филма налазе на локалној пијаци или је сами прикупљају у шуми (печурке), или рибе које пецају у реци... Жеља за учењем, отвореност ума према другачијим укусима и културама, то је драгоцена порука овог филма. Као и још једно сазнање да је љубав изнад свега и да треба пратити своје срце, упркос амбицијама, успесима који се указују и великом свету који вас зове.
КЊИГА ЗА ДЕЦУ
КЊИГА ПРОТИВ БРИГА, афоризми за децу. Аутор: Александар Чотрић (1966), ИЗДАВАЧ: Пчелица, Чачак, 2016. Аутор који је написао и објавио много афоризама, осмислио је и сатиричну књигу за децу и за све који су млади духом. Афоризми су онакви какви треба да буду по својој форми и поруци: кратки, мудри и смешни. По тој дефиницији је аутор и креирао кратке и досетљиве мудрости из ђачког и породичног живота, из света детета који остаје у свакоме за свагда. Чотрић, на пример каже: У нашој кући тата се за све пита, али мама за све одговара.
ПОРУКА
Ђура Јакшић (песма СТАЗЕ)
Две преда мном стазе стоје:
Једна с цвећем, друга с трњем;
Гвоздене су ноге моје:
Идем трњу да се врнем.
Ја уступам цвећа стазе
којима је нога мека;
Нек по цвећу жене газе,
а трње је за човека!
