НОВОГОДИШЊА ПРЕДСТАВА ЗА ДЕЦУ
ДЕДА МРАЗОВА ЗИМСКА ПУТОВАЊА
ПРОГЛАШЕЊЕ РЕЗУЛТАТА ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА - ,,ПИСМО ДЕДА МРАЗУ"
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
 |
|
Дружељубље за Милића - Изложба Расинус 2020.
Од оснивања Легата Милића од Мачве 2000. године Друштво љубитеља уметности Милића од Мачве је одржавалао Дружељубље за Милића као културно окупљање писаца, сликара, глумаца, музичара око духовне трпезе са ,,пасуљем по рецепту великог сликара,. Традиција је настављена и када је од 2008. године Легат под окриљем Културног центра Крушевац до данас. За овогодишње Дружељубље припремљена је изложба Удружења ликовних уметника Расиниус које окупља преко 50 сликара из Расинског округа.
Разговор са Драганом Јовановићем Даниловим (ликовни критичар и књижевник)
ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
ЈЕРОМОНАХ СЕРГИЈЕ РАДИВОЈЕВИЋ
Разговор водила Виолета Капларевић, директор Културног центра Крушевац
LICE DEDA MRAZA
Božić pre Božića
Čim krenemo da proučavamo Božić, dolazimo do sldećeg zaključka: Božić kao praznik nije produkt Hrišćanske tradicije već je to hrišćanstvo preuzelo običaje iz daleko starijih religija. Sa druge strane, čini se da je neko, od kada je sveta i veka, doniosio poklone deci uoči zime.
Još je u Starom Rimu bostojala boginja Strenija, boginja nove godine, čija je praznična procesija išla kroz ceo grad, uključujući i najsiromašnije kvartove, sa ciljem deljenja poklona. Slavljenje kalendarskih promena poznato je i u vreme Sumera i Vavilonaca, gde se pored slavlja pominje još nešto tipično za moderne praznike, to je darivanje poklona deci. Nažalost, u istoriji se gubi trag koga su ove drevne civilizacije zaduživale za podelu darova. U nekim kasnijim kulturama videćemo da su to bili i bogovi i demoni i sveci i kraljevi i divovi pa i pojedinci iz naroda koji su bili obdareni magijskim moćima.
U našoj izvornoj slovenskoj mitologiji titulu nosioca darova nosio je Dažbog il Dajbog, koji je između ostalog bio prikazivan kao vuk, nosio sunce kroz nebo, bio kovač i izumitelj, zaštitnik ognjišta, simbol vatre i verovatno tvorac ljudske civilizacije. Jednom rečju, bog koga je narod ponajviše voleo, delio je poklone na kratkodnevnicu, u slavu novog sunca koje menja staro i potrošeno.
U bogatom nasleđu narodne književnosti srpskog jezika imamo čitavu vrstu u lirskoj poeziji, Koledarske pesme, koje baš pevaju o običajima uoči Božića. U njima je Božić konkretna ličnost, otelotvorenje praznika i to je tradicija koja se sačuvala koliko u lirskoj poeziji toliko i u običnom govoru, do dana današnjeg mi u Srbiji upotrebljavamo naziv: Božić Bata. Tradicionalno bi to bio postariji sedi gospodin, odeven u zeleno, ukrašen zimzelenim lišćem koji vozi sanke ili kočije upregnute jelenima.
Gotovo ista, slična ili naizgled različita varijacija na Božić Batu postojala je u mnogim kulturama širom Evroazije (verovatno i šire).
Sveti Nikola kao zaštitnik Božića
Ono što je objedinilo narode širom Evrope, pa i sveta, u svetkovini zimskih praznika jeste hrišćanstvo. Ideju o otelotovorenju praznika od apstraktnog Božić Bate preuzela je konkretna figura iz istorije i značajna ličnost u hrišćanstvu, Sveti Nikola Mirilikijski. Sveti Nikola (čija je slava skoro bila pa čestitamo slavu) je slavljen u narodu još od ranog hrišćanstva, bio je zaštitnik i dobročinitelj. Malo šta je sačuvano u istoriji o njemu osim da je grčkog porekla i da je bio episkop. Njegove žitije ponajviše govore o njegovim delima, pomagao je slabe i tlačene, sa posebnom pažnjom na decu, isterivao je pravdu za one koje nije imao ko da brani. Takav važan posao, podeliti poklone deci širom sveta za jedan jedini dan, nisu mogli poveriti boljoj figuri, seda brada je samo pomogla.
Taj posao Sveti Nikola radio je gotovo sam više od jednog milenijuma. U dvadesetom veku on će podeliti dužnost sa mnoštvom drugih.
Moderni Deda Mraz
Danas se zna kako Deda Mraz izgleda. Stari sedi gospodin, dobro podgojen, rumen i nasmejan, u crveno i belo odeven, vozi leteće sanke koje nose irvasi. Ovakvu pojavu Deda Mraz ima još od 1837. godine iz poeme A Visit from St. Nicholas koja je prvo objavljena anonimno, čije je autorstvo preuzeo Klement Klark Mur. Ako se sada pitate kako jedna poema može da uskladi mišljenje celog sveta, pročitajte je. Ne samo da je jedna od najlepših pesama o Božiću nego je jedno od najlepših primeraka poezije koje postoji. U njoj se pojavljuju i leteće sanke i irvasi po prvi put, veliki stomak i grohotan smeh, čak se i rumenilo na licu spominje. Od tada se Deda Mraz nije preterano menjao. Ono čega nije bilo u pesmi je njegova uniforma (pesnik pominje samo da je odeven u krzno) koja se prenela iz viktorijanskog doba sa božićnih razlednica iz Engleske, čiji su kanoni preneti na ilustracije knjiga. Jedina stvar koja mu je iz poeme danas nedostaje jeste lula koju je pušio, u međuvremenu je saznao da je pušenje štetno po zdravlje.
Deda Mraz je danas izašao iz konteksta mitskog pa i religijskog i postao svačija figura. U strogom komunizmu, gde su religije bivale progonjene, Deda Mraz je opstao i uglavnom nije bivao diran. Počeo je da radi na Novu godinu, umesto za Božić. Danas radi na oba praznika a i cele zime jer je sveprisutan. I poštuje nacionalne trendove, u Rusiji nosi plavo umesto crvenog, u Iranu i Kini svira tamburu, a u celoj Bavarskoj jaše konje umesto irvasa. Postoji čak i pleme Kajuna u Luiziani kojima Deda Mraz dolazi sa indijanskim čamcem upregnutim sa osam aligatora.
Neamanja Petronijević
Predstavljanje učesnika 47. MANIFESTACIJE TAKMIČENJA SELA GRADA KRUŠEVCA
Treće mesto
Mesna zajednica Lazarevac – KUD Car Lazar
Mesna zajednica Lazarevac ima oko 150 domova i oko 700 stanovnika, koji su svoje živote vezali za selo, imanje i bavljenje poljoprivredom. Nekada stočarsko vinogradarski kraj, a danas možemo slobodno reći gigant u proizvodnji voćnog i loznog sadnog materijalana daleko poznat u Evropi i svetu. Godišnje se u našem mestu proizvede i preko dva miliona voćnih sadnica. Nekada vinogradarski kraj danas krase parcele pod voćnjacima kruške, jabuke, šljive, trešnje, a sve po ugledu na evropski odradjene zasade sa sistemom za navodnjavanje, protiv gradnom mrežom i najsavremenijom mehanizacijom. Pored toga na desetine prijavljenih i registrovanih firmi za proizvodnju i promet kao i nekoliko savremenih hladnjača u kojima se preko cele godine vrši otkup voća i povrća. Igralište za male sportove, škola nižih razreda, predškolska ustanova i vrtic, nedavno završena crkva Svete Trojice, asfaltirane ulice, dom kulture čine naše selo prigodno mesto za život mladjih generacija. Da bi dom kulture nečemu služio 1998. godine osnovano je i kulturno-umetničko drustvo. Počeli smo skromno, a danas je naše drustvo jedno od najuspešnijih kako u opstini Kruševac tako i u Rasinskom okrugu. U prilog tome govore rezultati i diploma na takmičenjima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Društvo trenutno broji oko 80 članova, a aktivne su folklorna sekcija, dramsko-recitatorska sekcija i orkestar. Skoro da ne postoji grad u Srbiji u kome društvo nije nastupalo. Možemo se pohvaliti i uspešnim turnejama u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Italiji,Turskoj,Sloveniji i Austriji.
Представљање учесника 47. МАНИФЕСТАЦИЈЕ ТАКМИЧЕЊА СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА
Друго место
Месна заједница Дворане - КУД Бистрица
Куд „Бистрица“ из Дворана основан је почетком 70-их година под називом Дом културе Дворане. Априла 1983. промењен је назив у „Живка Мићић“ да би од 2007. понео назив „Бистрица“. Оформљен је са циљем задовољавања културних, васпитних, духовних и других потреба локалне заједнице. Броји око 60 активних чланова сврстаних у фолклорну, музичку, драмску и секцију за очување традиције и културне баштине. Од свог оснивања КУД заузима значајно место у култури крушевачког краја, учествује на свим локалним и регионалним манифестацијама и на најбољи начин презентује своју средину. Редовно је награђиван за најбоље фолклорне групе и кореографије, певачке групе и вокалне солисте. Поред многобројних наступа у земљи, КУД је имао значајнијих гостовања у Аустрији, Р.Српској, Косову, Македонији, Бугарској. У претходној години, након освајања првог места омладинаца на фолклоријади Расинског округа, на Међуокружној смотри фолклора у Орашју на којој је учествовало 14 КУД-ова из седам округа, КУД је победом изборио пласман на Републичку смотру која се сваке године традиционално одржава у Кличевцу. На жалост, из оправданих разлога друштво није било у могућности да се појави на највећем такмичењу фолклора у земљи. Због запажених наступа, организација Света Србија из Београда је угостила наш КУД у Коларчевој задужбини 28.јуна на Видовданском концерту „Србија се роди“ поводом обележавања 630 година од Косовског боја на коме су наступила многобројна српска удружења из земље и дијаспоре. Централни и најмасовнији културни догађај представља летња манифестација „Бистричко коло“ на којој учешће узима око 300 учесника. Поред фолклорних група, значајно место на овој манифестацији заузима седмодневна академска ликовна колонија и књижевно вече на којима учествују уметници и књижевници широм земље. Поред забавног карактера, циљ манифестације јесте и апсорбовање енергије млађих нараштаја и њихово каналисање ка правим вредностима, а све кроз забаву и дружење са академским сликарима и књижевницима. Како ликовна колонија датира с почетка 70-их сматра се колевком данашњих колонија у овом делу земље. У оквиру ње одржавају се јавни часови сликања за све заинтересоване поклонике ове уметности. У оквиру манифестације организују се бројни догађаји забавног карактера у виду спортских надметања, такмичења у припремању гулаша... КУД у својој колекцији има значајан фундус уметничких слика од више стотина радова и оригиналне аутентичне народне ношње. На овогодишњој манифестацији Такмичење села града Крушевца МЗ Дворане је заузела друго место.
SVE BOŽIĆNE PRIČE
Počnimo od Dikensa
Od sviju velikana svetske književnosti, domaća publika je možda najmanje upoznata sa delima Čarlsa Dikensa. Desilo se to da su ga mnoge generacije izbegle u lektiri, a i one koje su ga imale često su se opredeljivale za neki drugi medij kao što je film ili serija, jer ih je bilo i ima ih puno za svaki njegov roman. Da biste rauzmeli Čarlsa Dikensa i uživali u svim njegovim kvalitetima, morate ipak zaroniti u sama literalna dela i tek se tu vidi da je to genije nalik Dostojevskom ili Servantesu.
Zašto je tako, saznaćete u nastavku teksta..
Na prvom mestu, Dikens je beskrajno duhovit autor čiji se humor teže transponuje na ekran te iz filmova stičemo utisak da je ‘’to onaj pisac koji piše o bedi, siromašnoj deci i prljavom viktorijanskom dobu’’, a zapravo nije tako.
Drugo, Dikens je pisao kako je pričao, njegova književnost je dizajnirana da se glasno čita i priča pa je i opis nečeg najsumornijeg u njegovim romanima obojen vedrinom njegovog duha.
I naravno, ono po čemu je Dikens ponajviše poznat jesu piktoreskni likovi njegovog doba koji se mogu lako transponovati i u naše vreme, koji su ponekad smešni, ponekad strašni a ponekad oba. Specifičan autorov stil činio je da ti likovi budu življi od života i zato su mediji kao što su crtani film ili strip mnogo bolje dočaravali originalnu nameru nego što su recimo film ili serija uspevali. Na video igricu o Oliveru Tvistu publika još čeka.
Par stvari o duhovima
Dikens nije verovao u duhove. Barem ne u one duhove koji su toliko zaokupljali maštu u viktorijansko vreme, na duše mrtvih koje su pozivali medijumima, bio je veliki protivnik toga.
Pa ipak, duhovi su mu bili neka vrsta fascinacije tako da gotovo nema nijednog njegovog dela a da se ne pojavljuju na neki način. U svom poznom stvaralaštvu on će razviti žanr moderne horor priče o duhovima, ali u “Božićnoj priči” (koju je napisao relativno mlad, sa trideset godina) njegov pristup je bio potpuno drugačiji. Tamo su duhovi više antropomorfne ideje, prikaze ne iz sveta mrtvih već iz viših svetova, bilo da ih nazivamo anđeoskom pojavom ili starim paganskim bogovima.
Izuzetak je jedino duh Marlija, duša pokojnog partnera glavnog lika, Ebenizera Skrudža, ali i on je biće mnogo više zavijeno u metafore nego u žitku ektoplazmu. Njegovo postojanje u zagrobnom životu je mnogo bliže ideji nego otelotvoravanju.
180 godina Božićnih priča
“Božićna priča” je prvi put štampana 1842. godine i od tada nije prestala da se štampa. Kada je nastala tehnologija filma, među prvim adaptacijama romana za film bila je “Božićna Priča”. Nastankom crtanog filma desilo se isto. Od kada izum televizije dovodi ekran u svako domaćinstvo, pravi se barem jedan film godišnje inspirisan “Božićnom pričom”. Likovi iz tog romana poznati su koliko i Deda Mraz i sada taj roman živi potpuno odvojeno od svog autora, nalik na narodnu priču.
Ono što ovo delo čini besmrtnim umetničkim delom su njegova univerzalnost i jednostavnost. Ovo je priča o pokajanju i prazničnim radostima sa kojom se može indetifikovati svako biće koje gaji ljudskost u sebi. Likovi ovog dela su živi i životni a sa druge strane su čisti arhetipi, odnosno njihova primena je toliko široka da se mogu primeniti na svaku epoohu i svaki žanr.
Zato danas i imamo toliko varijacija na temu “Božićne priče”. U animiranoj umetnosti gotovo da nema poznatog crtaća koji nije izbacio svoju stilizaciju od kojih je najpoznatija (i jedna od najboljih) Diznijeva “Mikijeva Božićna priča” iz 1983. Takođe, Duško Dugouško ima dve Božićne priče, Simpsonovi su joj posvetili jednu epizodu, Mapet šou i Ulica Sezam imaju dugometražni specijal a tu su još i Štrumpfovi, Kremenko i Kamenko, gospodin Magu i naravno, Tomas Lokomotiva. Svaki od ovih crtaća ispunjavali su likovi iz njihovih autohtonih franšiza i ta transformacija u ličnosti iz Dikensove “Božićne priče” u svakom od ovih slučajeva bila je glatka i neprimetna.
Filmovi, u svojim stilizacijama tek su varirali sa sadržajem “Božićne priče”.Ebenizer Skrudž bio je od računovođe do vlasnika hotela, supermarketa, mafijaš, pisac, TV voditelj, prodavac nekretnina, kauboj-revolveraš pa čak i pogrebnik.
N.P.
Вишемедијски пројекат МОЈ ПРИЈАТЕЉ КЛАВИР - снимак концерта Нада Колунџија, клавир
У немогућности одржавања концерта уживо, који је био заказан за крај новембра. Културни центар Крушевац је за Вас снимио концерт Наде Колунџије, пасиониране промотерке савремене музике и једне од најзначајнијих пијанисткиња савремене музике у региону.
MASTER CLAS SPECIJALNE NAGRADE 2020.
Specijalne nagrade za pisanu formu i aforizme
Specijalna nagrada
Jovana Stamenković Babušnica
NE ZNAM
Ne znam zašto
nebo gubi zvezde,
ne znam zašto
nebom sateliti jezde.
Ne znam zašto
prejake su kiše,
ne znam zašto
snega nema više.
Ne znam zašto
svud se baca smeće,
ne znam da li je
zima il' proleće.
Ne znam zašto
svi nekuda žure,
ne znam zašto
svi kolima jure.
Ne znam zašto
kisele su kiše,
ne znam zašto
priroda se briše.
Ne znam zašto
sve više je baka,
ne znam zašto
sve manje je đaka.
ne znam šta se
to u nama budi,
ne znam zašto
sve manje smo ljudi.
Ne znam i nikada neću znati,
da li će mi neko odgovore dati?
Specijalna nagrada
Kaja Miljković, Kuršumlija
NE ZNAM
Ne znam kako žirafa spava,
ni kako jedna životinja s drugom razgovara.
Ne znam kako se stvara san,
ni šta je za životinje lep dan.
Ne znam u mraku skriveno šta je,
ni ko je psa naučio da laje.
Ne znam ko sve travu pase.
ni da li su životinje podeljene na rase.
Ne znam kako kornjača tako sporo ide,
ni zašto miš ne gleda 3d.
Ne znam koliko tona teži,
ni kako pauk spava u meži.
Ne znam kako su miševi toliko maleni,
ni kako su leptirići tako šareni.
Ne znam kako skakavci skaču po polju,
ni kako dete stvara tešku nevolju.
Ne znam kako medved naspavan iz svoje pećine izlazi,
ni kako mačka tako brzo s drveta silazi.
Ne znam kako otkucava sat,
ni kako je nastao rat.
Ne znam zašto uvek kasnim,
ni kako uveče ne mogu da zaspim.
Ne znam da li se ,,ne znam” kroz život menja,
ili će za mene ostati nerazjašnjena tema?
Specijalna nagrada
Vid Ištvan Merk Babić, Bačka Topola
AFORIZAM
Ne znam zašto se svi žale da nemaju sreće, a niko
da nema pameti.
