Седница Савета Међународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА

На седници Савета Међународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА, одржаној 3. марта 2022. године,у Градској управи Града Крушевца, а којој су присуствовали: Градоначелник Града Крушевца Јасмина Палуровић(председавајући), Виолета Капларевић, директор Културног центра Крушевац, Марија Цветковић, заменик директора Културног центра Крушевац,Слађана Обрадовић, главни и одговорни уредник Културног центра, Момир Драгићевић, члан Градског већа за културу, Дарко Михајловић, професор историје, представник ТВ Плус, представник дописништва РТС и Славица Недељковић, организатор Златне кациге и записничар на Савету, донете су једногласне одлуке по предлогу Уметничког савета Међународног фестивала „Златна кацига“ за Фестивалске награде 2022.године.

НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ХУМОРА И САТИРЕ „ЗЛАТНА КАЦИГА“ – Проф. др Зоран Аврамовић

Биографија

                           Проф. др Зоран Аврамовић, рођен 1949. у Сталаћу. Дипломирао социологију, докторирао на Филолошком факултету ( код ментора академика Николе Милошевића). Научни саветник је у Институту за педагошка истраживања, иако званично у пензији, не одриче се рада са студентима. Професор је на Филозофском факултету Универзитета у Косовској Митровици.

Зоран Аврамовић је објавио: 28 научних монографија, укупно 225 радова у часописима и поглавља у више од стотину монографија и зборника радова. Учествовао и излагао на бројним међународним и националним научним скуповима ... Треба додати и то да је објавио преко 90 радова различитог жанра (приказе, есеје, полемике, критике, рецензије).

Учествовао у Бугарској (Банско), Грчкој (Солун), Румунији (Букурешт), Јужној Кореји (Сеул) на научним конференцијама о културним и образовним питањима у балканским државама – 1998, 2001, 2006. и 2015. године. Био је главни уредник у три значајна научна часописа (Теорија, Социолошки преглед, Социолошки годишњак). Уредио шест зборника научних радова. Цитиран у домаћим и иностраним радовима (38 пута). Био члан Матичног одбора за друштвене науке   Министарства науке... Нашао се у Српској енциклопедији (2010) коју издају САНУ и Матица српска.

Зоран Аврамовић је као социолог културе - неко ко подржава културне пројекте и подухвате у читавој Србији, а нарочито у родном крушевачком крају. Дугогодишњи је учесник, од оснивања, Крушевачке филозофско-књижевне школе и један од бораца да се тај подухват одржи више од две деценије. Сарадник је часописа Путеви културе, учесник бројних трибина и радионица у Културном центру Крушевац и у другим културним институцијама... Најзад, неко ко је тако предано и озбиљно посвећен проучавању културе може најобухватније и да објасни феномен хумора и сатире којим се бави овај фестивал. Наравно, уз то и да скрене пажњу на врлине и мане једне овакве светковине смеха и шале која траје већ тридест година.

НАГРАДА „ВИТЕЗ ОД ЧАРАПАНИЈЕ – СЕР ХАРДИ“ – Слободан Симић, др психијатрије, сатиричар

Биографија

Овогодишњи Витез од Чарапаније,Слободан Симић, угледни доктор психијатрије, сатиричар, песник, добитник Златне кациге и других награда Фестивала, пријатељ је и сарадник Културног центра и града Крушевца више од две деценије. Учесник је многих књижевних вечери, трибина и сарадник часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ.

Да поменемо да је овогодишњи витез, Ужичанин пореклом, успешно повезао професионално занимање психијатра и ово друго због којег га одликујемо, бављење сатиром, и да је добитник готово свих значајних награда из те области. Поменућемо само неке...   Освојио је Награду Јован Хаџи-Костић за новинску сатиру, затим признање Радоје Домановић, Вибову награду, па чак и Специјалну награду за афоризме у Торину, у Италији, 2016. године.

А што се тиче бављења медицином и психијатријом, рећи ћемо да је примаријус др Слободан Симић учествовао у више истраживачких студија, објављивао и излагао радове у земљи и иностранству и да ради као психијатар у Институту за ментално здравље у Београду на месту шефа Кабинета за судску медицину.

А сад још мало о сатиричару Слободану Симићу. Његови драмски текстови извођени су у позоришту и на телевизији. Пише афоризме, кратке приче, песме, драмске текстове и сценарија. Дела су му преведена на 12 страних језика. Заступљен у преко 50 домаћих и страних антологија и зборника. Објављивао у више од 70 домаћих и страних новина и часописа.

Поред објављених стручних књига о депресији и наркоманији, Слободан Симић је у протеклих пар деценија лечио читаоце и књижевним радом. Тако можемо побројати десетак књига афоризама, затим, до сад 7 објављених књига прича, драме које су извођене на телевизији, игране у позориштима у Србији, Хрватској, Македонији, а објавио је и две књиге поезије које га откривају у новом светлу као лирског песника посебне врсте. А то значи да се ради о таленту који се не задржава на само једном усмерењу, већ трага за новим димензијама креативног испољавања.

И додаћемо још неколико биографских података. Слободан Симић је члан Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије и председник Београдског афористичарског круга.Ожењен је и има два сина. Живи у Београду.

Такмичење рецитатора града Крушевца - РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА РЕЦИТАТОРА ЗА МЛАЂИ УЗРАСТ

РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА РЕЦИТАТОРА ЗА МЛАЂИ УЗРАСТ

Изложба фотографија Војислава Луковића БОЖАНСТВЕНА СВЕТЛОСТ

Изложба фотографија Божанствена светлост Војислава Луковића званично је отворена у четвртак 24.фебруара у Галерији КЦК.

Изложба је по Конкурсу за излагачку сезону у 2022.години

Пројекат Божанствена светлост настао је у храмовима СПЦ током Богослужења са идејом да духовни и визуелни доживљај аутора, као активног учесника, пренесе у ликовну форму медија фотографије.

Војислав Луковић је рођен 1960. године у Београду. Дипломирао је сликарство на ФЛУ (1989.)

У Народном Музеју у Београду стекао звање сликара – рестауратора, где је и радио на конзервацији и рестаурацији слика и икона на платну и дрвету

Као члан тима рестауратора радио је на рестаурацији фресака цркве Св. Архиђакона Стефана (15.век) у манастиру Копорин, цркве Св.Тројице у манастиру Сопоћани (13.век) као и на рестаурацији зидног сликарства у згради Лучке Капетаније у Сочију, СССР.

Основао рестаураторски атеље и био главни рестауратор у Центру за Културно Наслеђе у Никозији на Кипру.

Више пута самостално излагао иконопис и учествовао на великом броју колективних изложби презентујући иконопис и конзерваторске радове у земљи и иностранству.

Ипођакон СПЦ при храму Св. Цара Константина и Јелене у Београду.

Самостални уметник, члан УЛУПУДСа. Бави се креативном фотографијом у којој је стекао међународна фотографска звања (EFIAP, cMoL, FA1 FSS), као и многе награде на међународним такмичењима.

Налази се на листи десет најуспешнијих фотографа Фото савеза Србије у 2020. и 2021. год. Председник Фото клуба БЕОГРАД.

Изложба ће бити отворена до 16.марта .

Марија Стојадиновић

Уредница ликовног програма КЦК

ПРИЧА О КНЕЗУ ЛАЗАРУ И ЊЕГОВОЈ ПОРОДИЦИ

У Белој сали КЦК одржан је дечији уметнички програм ,,Прича о Кнезу Лазару и његовој породици". Овај колаж програм је резултат сарадње Културног центра Крушевац са школама у циљу подршке и помоћи талентованим ученицима и пружања могућности наступања деце на великим сценама попут Беле сале. Причу о Кнезу Лазару, изводили су ученици трећег разреда ОШ ,,Деспот Стефан" из Горњег Степоша и првог и трећег разреда подручног одељења из Гаглова ОШ ,,Владислав Савић Јан", док су ученици првог разреда ОШ ,,Вук Карадзић" били гости и кроз колаж програм своје знање употпунили о породици о историји Србије.  

Јутарњи програм РТС1 - Укључење директорке Виолете Капларевић поводом 30 година од оснивања Културног центра Крушевац

Са свечане Академије - 30 година Културног центра Крушевац

Културни центра Крушевац обележио је Дан установе и јубилеј - три деценије од оснивања. До сада, пуних тридесет година, својим бројним програмским, едукативним, забавним, драмским, музичким, фестивалским и филмским садржајима, као и радом са младима кроз бројне секције и креативне радионице, оправдали смо   вискоко и значајано место, не само, у култури града Крушевца већ и на културној мапи Србије.

Традиционално, Дан Културног центра Крушевац обележен је свечаном академијом, изложбеним, филским, драмским и музичким садржајима.

Свечану академију коју је водила наша позната глумица, крушевљанка Митра Младеновић, дефинитивно је обележила велика захвалност оснивачу, сарадницима, доброчинитељима и посленицима културе града Крушевца, којима је директорка Културног центра Крушевац Виoлeта Капларевић доделила захвалнице. Традиционална награда Слово љубве, ове године додељена је дечијем песнику Момиру Драгићевићу. На самом почетку академије емитован је филм о Културном центру Крушевац, а након официјелног програма крушевачкој публици изведена је представа ,,Нас две" у извођењу Наталије Кецман и Ане Радоњић - Зое Кида.

Руководство Културног центра Крушевац најавило је веома интензивне инфраструктурне радове и програмске делатности као свој даљи развојни пут.

Прослaва 30 година Културног центра Крушевац

У четвртак и петак, 17. и 18. фебруара,  Културни центар Крушевац обележиће Дан установе и јубилеј - три деценије од оснивања. Подсећања ради,  Културни центар Крушевац основан је 1992. године удруживањем Дома омладине и пионира „Младост“ и друштвеног предузећа „Крушевац филм“. До сада, пуних тридесет година,  својим бројним програмским, едукативним, забавним, драмским, музичким, фестивалским и филмским садржајима, као и радом са младима кроз бројне секције и креативне радионице, показао је да представља стожер и да заузима значајано место у  култури града Крушевца и околине.

Традиционално, Дан Културног центра Крушевац биће обележен свечаном академијом,  изложбеним, филским,  драмским и музичким садржајима.

У четвртак, 17. фебруара, у Биоскопу Крушевац од 17 сати, Културни центар Крушевац својим суграђанима поклања пројекцију филма "Тома", након које ће се од 20 сати одржати концерт песама Томе Здравковића у извођењу Ненада Милевског.

У петак 18. фебруара, такође у Биоскопу Крушевац, од 19 сати свечаном академијом, биће обележен Дан Културног центра, након које ће, такође, као поклон крушевљанима и гостима, бити изведена представа "Нас две" у извођењу Наталије Кецман и Ане Радоњић - Зое Кида.

Број места је ограничен у складу са мерама COVID 19

                     С поштовањем,
                     Културни центар Крушевац

Кабаре комедија НАС ДВЕ

Повеља Слово љубве 2022.

             Поводом три деценије од оснивања, великог јубилеја Културног центра Крушевац и Дана установе биће додељена традиционална годишња награда “Слово љубве”. Ова престижна награда додељује се  сталним сарадницима КЦК, за  рад и посвећеност ширењу културе и уметности.

            Награда се састоји од Повеље са именом и презименом лауреата и текстом песме „Слово љубве“ Деспота Стефана Лазаревића, као и новчане награде.

            Овогодишњи добитник награде „Слово Љубве“ је песник Момир Драгићевић.

            Момир Драгићевић је рођен 1947. године у Силбашу. Детињство је провео у Крушевцу, где је завршио Основну школу и Гимназију а Правни факултет у Београду.

Радио је у Општинској управи општине Крушевац на различитим пословима.

За директора Установе у култури ,, Пионирски парк'' именован је 1997. године и ту је радио до априла 2001. године, када прелази у Културни центар Крушевац, где је био уредник дечијег програма и Међународног фестивала хумора и сатире ,, Златна кацига'' за младе до 18 година.

 Момир Драгићевић уметник и песник је као директор Установе у култури ,,Пионирски парк'' осмишљавао и улепшавао детињство бројним генерацијама крушевачких малишана, луцидним и надасве маштовитим програмима као например: Дечји рибопец на градској фонтани, а потом на језеру Ћелије, Васкршње дечје радости, Екопролећница, Бициклијада, Сладоледијада, Ролер деј, Трке са тротинетима са полигоном спретности, Школско звонце (писци у ђачким клупама), ''Таргет'' по склоништима у време НАТО агресије на нашу земљу, Квиз знања ''Отаџбина се брани знањем'' као замена за школске дане такође у ратне дане 1999. године. Затим је организовао ''Изложбу играчака'' (1998. године) старих и нових у кући Симића јер су играчке и игра незаобилазни фактор у развоју и васпитању сваког детета. Момине песме су заступљене у Буквару, Музичким читанкама, Лектири за III разред основних школа, у бројним антологијама и зборницима савремене поезије за децу и младе, јер су се доказале бранећи себе својом инвенцијом, искуством и невидљивим нитима везује се за свет деце. Момино стваралаштво се изучава на факултетима и високим школама (Учитељском факултету у Лепосавићу, Учитељском факултету у Бограду, Академији за образовање васпитача у Алексинцу и др). Одбрањено је неколико дипломских радова студената у Алексинцу и Лепосавићу. Поменућемо неколико објављених књига, а има их укупно 26: За кике и кликере, Чарапица брбљивица, Збрда Здола, Распевани тобоган, Пахуља у шалу (коаутор са супругом Снежаном), Баш ме брига, Јабуке у шлафроку, Слаткотека, Ди-џеј деда (двојезичка македонско-српско издање) Клик-клак, Школско звонце, Школска табла, Папарацо (музичка књига) и др.

Момине песме су компоноване и освајале бројне награде на фестивалима музике за децу: Златно звонце (Нови Сад), Београдско пролеће, Мајска песма у Нишу, Распевано пролеће у Панчеву, Златна пчелица у Нишу, Пролећна песма у Куршумлији, Светосавски фестивал у Зрењанину, Наша радост у Подгорици, Златна пахуља у Рожају, Ђурђевдански фестивал у Бања Луци, TI AMO (Онести-Румунија), Дечији фестивал у Крушевцу итд. Песме објављује у: Змају, Багдали за децу, Витезу, Џивџану (Грачаница) Тик-Таку, Дечјим новинама  (Горњи Милешевац) Велико Двориште, Политика за децу, Осмијех (Подгорица), Колибри, Момчило, Свитак, Ђак, Табла, Путеви културе, Другарче (на бугарском) итд.

Добитник је бројних награда : Светосавска награда Културног центра Крушевац, Повеља Капетан Миша Настасијвић, Златна значка КПЗ Србије, Златан прстен Деспота Стефана Лазаревића (''Багдалин'' прстен), Михаило Ћуповић (Удружења књижевника Србије), Бранислав Лазаревић (''Багдала за децу''), Расински цвет, Октобарска награда града Крушевца, Агенција ’’SKY VISION’’ златни диск за песму ''Ди-џеј деда'' и др.  стална сарадња са Културним центром Крушевац, у организацији  манифестација ''Песнички фијакер'', сарадња са часописом ''Путеви културе'', песничким сусретима у Културном центру, позоришне новогодишње представе: ''Пахуља у шалу'', ''Деда мразова рокада'', ''Чемако те Деда Мразе'' Духовна веза са песмом ''Слово љубве'' Деспота Стефана Лазаревића је Момина песма ''АРЕНГА ДЕСПОТА СТЕФАНА'' коју је компоновао (Милорад Ђорић) за коју постоји и ТВ спот Радио Телевизије Крушевац.

Сретењски песнички сусрети

Јуче су у Дому културе РАДИВОЈЕ УВАЛИЋ БАТА у Прокупљу одржани Сретењски песнички сусрети, 17. по реду на којима су учесници били аутори из Крушевца. У име културне сарадње два града, у организацији Културног центра Крушевац, гости Прокупља су били: Ивко Михајловић, Дајана Цветковић Лазић, Немања Петронијевић, Бранко Симић и Јелена Протић Петронијевић.