Пре пола века један је странац у српском биоскопу био изненађен. Чим се на платну појаве деца, читава сала радосно углас кликне.

„Овај народ воли децу!” закључио је тај гост.

Видео сам ових дана како се силно развија тај култ деце код нас. На два велика градска трга дивио сам се спектакуларним приредбама у славу деце и ради њих. Пет дана пред старом варошком кућом у Новом Саду, на големој трибини оре се песме и плету игре естетски узвишене дечице. А у Крушевцу, граду чувеном по најелитнијим српским глумцима, на централном градском тргу пуном деце, родитеља, бака и деда орили су се звуци фестивала „Видовданска чаролија – ти и ја!”

Тако се код нас у време престанка школских напора, деци обраћа једна нова педагогија. У Крушевцу је одржана смотра кловнова. Као весници радости ту су врвели многи кловнови ишараних црвено-белих лица. Предводио их је златиборски кловн „Арса с Марса”. Директор културног центра Мирослав Смиљковић обећава у својој установи и нешто ново – „школу кловнова”. Уживао сам гледајући младе Крушевљане ишараних лица. Стигле су нове Чкаље и Ђузе Стојиљковићи.