БЕЛЕЗИ У ДУШИ

Slobodan nikolic dve knjige Copy

 

У Белој сали Културног центра представљене су две књиге Крушевљанина Слободана Николића. У питању су ауторска издања БЕЛЕЗИ НА ДУШИ, приче и МИЛУТИН АРСИЋ, мала монографија документарног типа. О књигама су поред аутора говорили: мр Слободан Симоновић, рецензент, Марија Стојковић, уредник издања и Јелена Протић Петронијевић, уредник програма.

У другом делу програма вођен је разговор са аутором, а посебан куриозитет представља податак о којем се говори у књизи МИЛУТИН АРСИЋ да је зграда у којој се данас налази Културни центар Крушевац изграђена прилозима и трудом Удружења трговаца Среза расинског, тридесетих година прошлог века и да је у темеље зграде постављена боца са пергаментом и именима свих чланова Одбора тог Удружења. Била је то зграда трговачке омладине и Државна трговачка академија на почетку...


Иначе, треба напоменути да аутор Слободан Николић има 80 објављених књига из стручних области, технике, из области историје, локалне историје и неолико књига прича...

У току овог програма публика је могла чути песме (аудио материјал) о Крушевцу у извођењу Ђорђа Јанаћковића и Милета Ђурића.

Техничка подршка програма: Марко Вишњић, Веркан Гвозденовић, Горан Бабић, Лепосава Бошковић.

ЈППп 9 ЈППп 3
ЈППп 10 ЈППп 2

ДЕЦА ТРЕБА ДА БУДУ ЗАШТИЋЕНА И СРЕЋНА

radionica glume Copy

 У оквиру Дечије недеље у Балетској сали КЦК, одржана је радионица глуме под називом "Деца треба да буду заштићена и срећна". Радионицу је иницирала и осмислила Душица Миленковић, а водила Лидија Ужаревић, наставник Уметничког студија за говор и глуму КЦК, која је овом приликом представила основне смернице рада Студија глуме гостима, ученицима ШОСО "Веселин Николић". Радионицу су водиле ученице Уметничког студија за говор и глуму Тања Гашић и Јана Јефтовић.

radionicaaa 3 radionicaaa 1

radionicaaa 7 radionicaaa 8

СРПСКА ДРАМА

drama

 

У Белој сали Културног центра Крушевац одржана је премијера представе"СРПСКА ДРАМА" по тексту Синише Ковачевића,  у режији Зорана Кованџића.
Љубитељима театра,  представу по тексту култног српског драматурга, извели су глумци АТП "Чкаља",  Владимир Јелић, Љубиша Јовановић, Стефан Марковић, Јован Јевтић и Иван Богићевић.
Прва реприза биће одржана вечерас, од 20 сати у Белој сали. 
Srpska drama 3 Srpska drama 17
Srpska drama 24 Srpska drama 10

ROCHER- etno bend

etno bend Copy

 

У Белој сали КЦК у оквиру завршне вечери манифестације "Чарапански дани" директорка Културног центра Крушевац доделила је  награде за "Најлепшу чарапу". Трећа награда отишла је у руке Снежане Мајдов Здравковић, друга Јелени Стаменковић, а прву награду за најлепшу чарапу освојила је Марина Јевтић. 
rocheer 15 rocheer 16
rocheer 17 rocheer 12
 
 
Након доделе награда   одржан је концерт етно бенда  "Rocher".
 
Музичка институција "Rocher" (Рошер) почела је са радом 1998. год. а од 2008. појављује се са садашњим именом. Ово је удружење у којем се налази седамнаест професионалних академских музичара, углавном оних који се баве класичном музиком, а чланови су Симфонијског оркестра Радио- телевизије Србије, Београдске филхармоније и Факултета музичке уметности у Београду. 
У удружењу делују 3 састава . Један углавном наступа као гудачки квартет Роцхер са популарним делима класичне музике, док друга варијанта, Роцхер џез-бенд, изводи џез, евергрин мелодије, латиноамеричке хитове и филмску музику. Постоји и трећи састав, онај због кога смо вечерас поносни јер гостује на сцени Културног центра Крушевац, Роцхер етно-бенд, који на репортоару има етно музику, традиционалне светске и домаће хитове, њорлд мусиц источне Европе. Бенд изводи ауторску и етно музику народа са Балкана и Источне Европе у сопственим аранжманима, помало на класичан начин. Већина извођача су врхунски академски музичари, чланови Симфонијског оркестра РТС-а.
Учесници су Беовизије 2020 године са нумером “Само ти миожеш то”. Уколико сте гледали избор српске Песме за Евровизију 2022, могли сте их видети - учествовали су са нумером "Хајде сада, нек' свак' пева", а кандидати су И за песму Евровизије 2023. Године.
Вокалног солисту етно бенда РОШЕР, Немању Гузијана, многи сматрају најбољим мушким етно вокалом. 
rocheer 28 rocheer 39

ЧАРАПАНСКИ ДАНИ 2022- ЕТНО ИЗЛОЖБА

У дворишту Културно просветне заједнице, отворена је етно изложба у оквиру манифестације "Чарапански дани" у организацији Културног центра Крушевац, под покровитељством Града Крушевца. Велики број излагача, културно уметничких друштава, удружења грађана и појединаца узели су учешће у представљању нашег поднебља, традиције, а пре свега чарапе, по којој смо ми крушевљани  добили своје друго име. Чарапани и Чарапанија познати су широм наше земље и света, па отуд и данашња манифестација, која је окупила посленике културе и традиције крушевачког краја, као  и велики број посетилаца.
Изложбу и целокупну манифестацију, поздравила је и отворила директорка Културног центра Крушевац, Виолета Капларевић, која се овом приликом захвалила свим учесницима који су узели учешће и оплеменили данашњи преограм Културног центра Крушевац. Координатор ОЈ Културно просветне заједнице Чедомир Милосављевић, посетио је и уручио захвалнице свим креаторима штандова данашње изложбе, као и појединцима који су помогли реализацију Чарапанских дана. 
УГ Етно Расина Крушевац, УГ  Мелиса, Осмех на длану, Етно секција пензионера, Међуопштинска организација слепих и слабовидих Крушевац, Етно секција "Царица Милица", МНРО Крушевац, Креативна радионица-Саша Милосављевић, УГ "Цар Лазар", Крушевац, КУД "Бистрица" Дворане, КУД "Миодраг Вучковић" Здравиње, КУД " Бела Рада" Мешево, КУД " Герасим Вујић" Коњух, КУД "Ћуковац" Велики Шиљеговац, КУД "Полет" Падеж, КУД " Чарапанка" Крвавица, Етно удружење "Кукљинско прело" Кукљин, певачки ансамбл Етно удружења "Кукљинско прело" Кукљин, КУД " Расина" Велики Купци, КУД " Радомир Јаковљевић Јакша" Велика Ломница, МЗ Рибаре и Хемијска школа Крушевац учесници су и креатори дивних штандова који су данас красили једну од најлепших градских сцена. 
Културно уметнички програм, поред певачког ансамбла Етно удружења "Кукљинско прело", здравичара Михајла Грбића из ОШ , младе хармоникашице Милице Лукић из Лазаревца, оплеменио је и оркестар Милана Јаковљевића Куте.  
Из архиве....
Нико не може са сигурношћу рећи када су и како Крушевљани постали  „Чарапани“. Објашњења се крећу од оних која показују добре стране нарави Крушевљана, па до до таквих која приказују и њихове мање лепе особине. Најраспрострањенија су два тумачења. Према првом, друго име Крушевљана потиче из доба Првог српског устанка када су овдашњи устаници изули своје опанке и нечујно у чарапама пошли на Турке. Друго тумачење се везује за обичај мушкараца овог краја да носе лепе, дуге везене чарапе. 
Постоје две легенде везане већ за период владавине кнеза Лазара Хребељановића.
Према првој, најбољи и највештији витезови у кнежевој војсци, а у које је он имао највише поверења, сачињавали су његову личну гарду. Да би се разликовали од осталих, а и из посебне части, као део униформе биле су им додељене везене чарапе, јарких боја које су досезале до колена. Јарке боје за тканину су у средњем веку биле ретке и скупе, самим тим и прилично недоступне за ширу употребу (сем на дворовима великаша), а кад-кад је била и строго прописана само за чланове владареве породице. Сама чињеница да су добили везене чарапе као саставни део униформе је била довољна да добију надимак Чарапани.И у чувеном боју на Косову, на Видовдан 1389. године, управо су се ови војници храброшћу истакли на бојном пољу. Распитујући се о њима, људи су сазнали да су ти храбри Чарапани „из околине Крушевца“- од тада сви из околине Крушевца имају тај надимак. Друга легенда је директно ослања на прву. Наиме, пошто је својим Чарапанима кнез највише веровао, пре почетка боја на Косову, управо њих је послао да уходе Турке. Ови храбри и пре свега сналажљиви момци, су изули опанке, како би били што тиши, да би неприметно и нечујно стигли до турског табора и прецизно преброје људске и оружане снаге.
То је био подвиг који је одјекнуо у целој кнежевој војсци: „Они његови Крушевљани, Чарапани… Свака им част!“

Народна веровања...

 * Традиционално се сматра, да ако сте обукли распарене чарапе, заштићени сте од урока. У последње време је то и у тренду, па вам неће бити тешко да терате урок. Лоша је, пак, срећа бацити старе чарапе, а да их пре тога нисте опрали!? Разлог је у томе што су неопране чарапе испуњене вашом личном енергијом, а не желите да она нестане. Оно што је још горе, неко ко вас не воли могао би да искористи ваше старе чарапе и баци чини које би вам могле шкодити. 

 * Занимљиво је да се веровало да није добро сањати да носите чарапе, јер то предсказује губитке. Али је зато скинути у сну чарапе важило за почетак среће. Старе, поцепане чарапе указују на узалудна надања и лоше управљање домаћинством. Видети окачене чарапе симболизује лажну представу, привид о богатству, а ако их перете у сну – то најављује зараду.

Д3 Д1

Д2 IMG 2535 Copy

ЧАРАПАНСКИ ДАНИ 2022. – КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА ЧАРАПА

У оквиру манифестације Чарапански дани , данас је у Клубу КЦК одржана креативна радионица етно чарапа. Учесници радионице била су деца из ОШ Деспот Стефан из Горњег Степоша.
Ученици од I до IV разреда ове школе показали су изузетну креативност у осликавању чарапа етно мотивима. Малишани су се кроз ово занимљиво дружење упознали са традицијом нашег краја, изворним стваралаштвом и спознали аутентичност и оригиналност у стварању овог јединственог обележија крушевачког краја.
Манифестација ЧАРАПАНСКИ ДАНИ наставља се сутра,петак, 30.9.2022. Етно изложбом, у дворишту КПЗ од 11 до 15 сати, а потом од 20 сати у Белој сали КЦК одржаће се ревија и додела награда за најлепшу чарапу насталу по конкурсу „ Најлепша чарапа 2022“ коју је расписао Културни центар Крушевац поводом ове манифестације, а који је трајао до 25. септембра.Чарапе пристигле на конкурс оцењиваће стручни жири, а имаћемо прилику да видимо чарапе урађене различитим техникама (плетене,вунене, хеклане, комбинована техника). Најбоље у изради чарапа очекују вредне новчане награде. ПРВА награда 20 000 динара, ДРУГА награда 15 000 динара и ТРЕЋА награда 10 000 динара.
Манифестација ЧАРАПАНСКИ ДАНИ завршава се концертом етно бенда Rocher , на сцени Беле сале након ревије и доделе награда.
Carapaaa 19 Carapaaa 7
Carapaaa 23 Carapaaa 24

ЧАРАПАНСКИ ДАНИ

CARAPANSKI DANI plakat Copy

ОБАВЕШТЕЊЕ О ОДЛАГАЊУ И ПРОМЕНИ ТЕРМИНА ПРОГРАМА МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЧАРАПАНСКИ ДАНИ

ЧЕТВРТАК ,29.9.2022.- КЛУБ КЦК

14:00 – 15:00

КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА ЕТНО ЧАРАПА

ЕТНО ИЗЛОЖБА У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЧАРАПАНСКИ ДАНИ, ЗАКАЗАНА ЗА четвртак, 29. септембар 2022. ,ЗБОГ ЛОШИХ ВРЕМЕНСКИХ УСЛОВА,

ОДЛАЖЕ СЕ ЗА

ПЕТАК, 30.9. 2022. (СА ИСТИМ ВРЕМЕНОМ И МЕСТОМ ОДРЖАВАЊА ПРОГРАМА )

11:00. 15:00 ЕТНО ИЗЛОЖБА

ДВОРИШТЕ КПЗ

 

ОД 20 САТИ , У ПЕТАК 30.9. У БЕЛОЈ САЛИ ,КАКО ЈЕ И НАЈАВЉЕНО, ОДРЖАЋЕ СЕ РЕВИЈА И ДОДЕЛА НАГРАДА ЗА НАЈЛЕПШУ ЧАРАПУ И КОНЦЕРТ ROCHER-ETNO BEND.

ОБАВШТЕЊЕ О ОТКАЗИВАЊУ ПРОГРАМА

Представљање књиге

БИО САМ У ПАКЛУ И ПРОНАШАО РАЈ,

аутора Максима Класановића,

заказан за ЧЕТРВРТАК, 29.9.2022. у 19 сати у Белој сали,

ОТКАЗУЈЕ СЕ!

Како гледати филм - мала школа бонтона

У недељу, 25. септембра, одржана је у Белој сали КЦК радионица под називом „Како гледати филм - мала школа бонтона“. У питању је ауторски пројекат који предводи Ненања Бошков, продуцент. Програм су заједно реализовали: Мрежа кинооператера Србије и Културни центар Крушевац уз подршку Филмског центра Србије и Министарства културе и информисања Републике Србије.

Предавачи на радионици били су Зоран Јанковић и Ђорђе Бајић, филмски критичари, а учесници ученици ОШ „Јован Поповић“, Крушевачке гимназије, Политехничке школе „Милутин Миланковић“, Драмског студија КЦК и грађанство.

Пре почетка радиоице приакзан је филм „Лето када сам научила да летим“ настао по роману Јасминке Петровић, сценарију Љубице Луковић, у режији Радивоја Андрића. Филм је био повод за анализу и дискусију, заправо како да гледамо аудиовизуелне садржаје. Ово је била прилика да се разговара и о биоскопском бонтону , да се подстакне култура одласка у биоскопе.

 Gledanjee 2 Gledanjee 3

 Gledanjee 4 Gledanjee 1

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА "УПОЗНАЈ ЗДРАВИЊЕ"

У недељу, 25. 9. у поподневним часовима у порти Цркве Светог Геогија у Здравињу представљена је књига УПОЗНАЈ ЗДРАВИЊЕ аутора Боривоја Арсића Здравињца. Монографија је изашла у издању аутора после вишедеценијског истраживања и скупљања података, а уз финансијску помоћ Града Крушевца, залагањем начелника Расинског управног округа, Ивана Анђелића.

О књизи су, поред аутора, говорили: Љубица Петковић, лектор, коректор и уредник издања, Јелена Протић Петронијевић, сарадник на књизи и Драгиша Ђурђевић, уредник Дома културе у Здравињу.

Свирањем на фрули, овај културни догађај је музички обојио Радослав Симић.

У прелепом амбијенту простране порте у центру Здравиња, захваљујући сунчаном дану, разговарало се о настанку места, историјату и занимљивим причама везаним за овај крај, а на позив љубазног домаћина, Драгише Ђурђевића, разговор је настављен после званичног дела и у просторијама Дома културе...

Представљање монографије УПОЗНАЈ ЗДРАВИЊЕ јесте још један допринос Културног центра Крушевац очувању завичајних и етнолошких садржаја и вредности .

 

308666527 1104422456880256 8463317276461762516 n 308932073 416368953964651 8843433909547773668 n

308514831 1438010636722972 8020930691654617593 n 308471277 630611432002710 7965365448854094881 n

2022  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates