Љиљана Хабјановић Ђуровић отворила Сајам књига и издаваштва Расинског округа 2013

Сајам књига и издаваштва Расинског округа РАСИНСКИ ЦВЕТ 2013 отворила је у Клубу културног центра Крушевац књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић. Сајам су и ове године заједнички организовали Културни центар Крушевац, Народна библиотека Крушевац и Историјски Архив Крушевац, а под покровитељством Града Крушевца

*Књиге треба да буду људима на духову корист, мислим да је сајам књига настао тада кад је први читалац ушао у овај простор и прелистао прву књигу, а мени је остало да само то потврдим*, рекла је отварајући трећи сајам књига и издаваштва Расинског округа најчитанији и напродаванији српски писац, аутор 11 романа, Крушевљанка Љиљана Хабјановић Ђуровић.

На тродневном сајму, у богатим програмским садржајима, књига представиће се 11 издавача, а завршне вечери биће додељене награде Расински цвет за књигу и издавача године, истакао је директор Културног центра мр Мирослав Смиљковић.

У наставку је одржана конференција за новинаре на којој је Љиљана Хабјановић Ђуровић најавила монографију поводом 25 година од објављивања првог романа, а затим је Народна библиотека Крушевац у дестоминутном филму представила Крушевачко штампарство и издаваштво у периоду од 1885. до 1941. године.
 
Отварању сајма књига и издаваштва у Клубу КЦК  присуствовали су председник Скупштине града Живан Николић, помоћници градоначелника, градски већници, директори јавних предузећа и установа и представници политичког и јавног живота града. Програм свечаног отварања осмислила је и водила Јелена Ђорђевић, ПР КЦК.


Љиљана Хабјановић Ђуровић отвара сајам


Присутне госте поздравио је директор КЦК мр Мирослав Смиљковић


Загубљени у невремену - пронађени на Сајму књига и изадаваштва Расинског
округа - Расински цвет 2013


Препун Клуб КЦК уочи отварања сајма


 Љиљана Ђуровић-Хабјановић говори на отварању сајма


Из историје Крушевачког штампарства и издаваштва у периоду
од 1885. до 1941. године





































































































































































Љиљана Хабјановић Ђуровић

Љиљана Хабјановић Ђуровић рођена је 1953. године у Крушевцу, где је завршила осмогодишњу школу и гимназију. Дипломирала је на Економском факултету у Београду. Радила је као банкарска службеница и као комерцијалисткиња иностраног туризма, а затим као новинарка и уредница у магазину „Дуга”. За то време написала је и објавила четири романа. Од 1996. године посветила се само књижевном раду. Године 2003. основала је издавачку кућу „Глобосино Александрија”.

Ауторка је једанаест романа: Јавна птица (1988), Ана Марија ме није волела (1991), Ива (1994), Женски родослов (1996), Пауново перо (1999), Петкана (2001), Игра анђела (2003), Свих жалосних радост (2005), Запис душе (2007), Вода из камена (2009) и Сјај у оку Звезде (2012).

Откад је, маја 1996. године, објављен роман Женски родослов, Љиљана Хабјановић Ђуровић је најчитанији и најтиражнији писац који ствара на српском језику. Своје романе продала је у тиражу од милион примерака. Једини је књижевник (од 1973. године, од када се праве листе читаности) чије су књиге биле пет пута најчитаније у библиотекама Србије.

На предлог Његове светости патријарха српског господина Павла, Свети архијерејски синод Српске православне цркве за Божић 2007. године одликовао је Љиљану Хабјановић Ђуровић Орденом Светог Саве за њен књижевни рад.

Добитница је најзначајнијег друштвеног признања у Србији, Вукове награде за 2009. годину за „изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и српском културном простору”, као и Златног беочуга, награде Културно-просветне заједнице Београда 2008. године „за трајни допринос култури Београда”. Осим ових, награђена је са још двадесет три књижевне награде и признања.

Љиљана Хабјановић Ђуровић је најуспешнија српска списатељка у иностранству после 2000. године. Објавила је тридесет књига на тринаест језика (чешки, италијански, грчки, хрватски, македонски, француски, мађарски, бугарски, украјински, руски, румунски, белоруски, грузијски), у четрдесет пет издања. Њен рад је представљен у угледним књижевним часописима, а више студената славистике има за тему својих дипломских и магистарских радова њена дела.

Добитница је високог признања Руске православне цркве и Форума „Православна Русија” за роман Игра анђела, као најбољи роман страног аутора објављеног у Русији у 2010. години. Добитница је главне награде Златни витез на Другом међународном литерарном форуму словенских земаља одржаном маја 2011. у Русији за роман Игра анђела.

Октобра 2012. године, у Италији, уручена јој је Медаља цркве Санта Кроче (Santa Croce) у Фиренци.

Међународни биографски центар у Кембриџу уврстио је 2001. године у преглед „Ко је ко међу писцима и ауторима у свету”, а 2005. и 2007. године проглашена је за једног од сто најутицајнијих књижевника у свету, посматрано на регионалном нивоу.

Удата је за Милована Ђуровића и има сина Хаџи-Александра.
2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates