СВЕТОСАВСКА РАДИОНИЦА КЦК - ДЕЧЈИ ЦЕНТАР КЦК
У дечјем центру КЦК у пионирском парку 08.02.2013. године одржана је СВЕТОСАВСКА РАДИОНИЦА КЦК за победнике Светосавског литерарног конкурса КЦК на тему СВЕТИ САВА – ПРВИ СРПСКИ ПРОСВЕТИТЕЉ. Победници конкурса су Андријана Збиљић - ОШ Бранко Радичевић Крушевац, Сара Вигњевић - ОШ Змај Крушевац и Невена Бацић - ОШ Свети Сава Читлук, а специјалне дипломе и књигу су добили Ива Агатоновић - ОШ Доситеј Обрадовић Крушевац, Нена Милетић ОШ Нада Поповић Крушевац и Филип Николић - ОШ Велизар Станковић Корчагин В. Шиљеговац.
Присутне учеснике радионице и госте је поздравио директор КЦК мр Мирослав Смиљковић, а радионицу су водили уредници КЦК Јелена Протић-Петронијевић, Љубодраг Обрадовић и Рајна Алексић Маринковић, док је рецитовање поезије практично извела Јелена Ђорђевић - ПР КЦК.
Присутне учеснике радионице и госте је поздравио директор КЦК мр Мирослав Смиљковић, а радионицу су водили уредници КЦК Јелена Протић-Петронијевић, Љубодраг Обрадовић и Рајна Алексић Маринковић, док је рецитовање поезије практично извела Јелена Ђорђевић - ПР КЦК.
Сара Вигњевић - ОШ Змај Крушевац, Невена Бацић - ОШ Свети Сава Читлук
и Андријана Збиљић - ОШ Бранко Радичевић Крушевац
Свети Сава први српски просветитељ
Спремно беше једно царство
да њим влада дечак Растко.
Али глава дечакова
беше пуна других снова.
Чисте душе и без страха
спас пронађе код монаха.
Изнад бистрог плавог мора
дочека га Света Гора.
И од Растка Сава поста
али глава мудра оста.
Сагради нам цркве, школе
да се људи богу моле.
Православље светом шири,
завађену, браћу мири.
Да на понос људском роду
српство слави мир, слободу.
Савина је слава јака!
Од пастира па до ђака
његова се благост слави,
то Србија Светосави!
Андријана Збиљић IV /2
ОШ Бранко Радичевић, Крушевац
ПРВА НАГРАДА на конкурсу
Директор КЦК - мр Мирослав Смиљковић
Рајна Алексић Маринковић, мр Мирослав Смиљковић, Љубодраг Обрадовић
и Јелена Протић-Петронијевић
Јелена Ђорђевић (десно) говори поезију
ДРУГА НАГРАДА
Светом Сави
Молим ти се Свети Саво
кад на пут кренем ја
да ме прати- срећа, радост
да ме прати љубав сва.
Да ли је то близу
доле или горе,
да ли је то иза три горе.
Ако желиш да те пратим
постани звезда,
постани звезда али не било која.
Буди звезда Северњача
јер она вечно сја,
а и она носи крст на души
баш као ти и ја.
Молим ти се Свети Саво
за једну жељу још,
да испричаш ово писмо
мом деди,
што ми је у срцу
постао златни брош.
Сара Вигњевић IV/2
ОШ Јован Јовановић Змај, Крушевац
ТРЕЋА НАГРАДА
Свети Сава први српски просветитељ
Мирис тамјана шири се школом,
празничног, снежног и хладног јутра.
Наставници, ђаци, сви седе за столом
и моле се заједно за боље сутра.
Човека који нам је променио животе
сетимо се бар једном у години дана.
Гледамо на зиду у његове очи
и молимо се да се сруши празноверја брана.
Не знамо да верујемо у боље сутра
и улазимо стално у слепе улице.
Помоли се, буди захвалан сваког јутра
што не висиш на крају смртоносне удице!!!
Ударамо у зидине, саплићемо се о препреке
несигурно на путу до лепих речи.
Између доброг и лошег теку велике реке.
На путу до среће увек се неко испречи.
Зар не?
Рекао је једном: РЕЧ ЈЕ МАЧ,
а ми ту битку не знамо да водимо.
Свети Саво, зар не чујеш наш плач?
Борићемо се и даље, борићемо се молитвом!!!
Невена Бацић VIII/1
ОШ Свети Сава, Читлук
ПОХВАЛЕ
Свети Сава
Један је Растко живео давно,
У оно време прастаро, славно.
Волео књиге и волео Бога,
Желео да владају мир и слога.
Изађе кришом из Раса двора,
да оде он знао је да мора.
На Свету Гору он пешке стиже,
Одрицањем да буде Богу ближе.
Дадоше му монаси име Сава,
Молитвом и вером да истрајава.
Да учи, скроман, марљив буде,
Хиландар с оцем основа,
православље да сачува.
Књиге писао, браћу мирио,
Српску цркву осамосталио.
И данас памтимо име Сава,
То је просветитељ, школска слава.
Дизао манастире и школе,
Био је у праву: књиге не боле!
Ива Агатоновић IV/1
ОШ Доситеј Обрадовић, Крушевац
Свети Сава први српски просветитељ
Као што се цвеће не завршава
латицама и стабљикама,
него нас радује својим мирисом,
ни лептири нису само
весели лет шарених крила,
него нам дарују лепоту,
а на Земљи бескрај
планина и океана
још крије тајна богатства,
тако ни ја не представљам само
ово обличје с рукама и ногама,
већ имам срце пуно љубави.
Ми, људска бића,
можемо да будемо бескрајни
јер умемо да мислимо.
Али, ако немаш вере у себе,
како можеш да успеш!?
Покушај да разумеш!
Само тако успело је
једно биће, један човек...
Он, мали Растко схватио је
шта знаш бити понос народа.
Једино он уверен био је ...
Неко је морао да мисли,
неко је мислио
за будућност свога рода,
свога народа.
Љубав за животом
и мир Божији
помогли су му
да одрасте и да разуме
колико је битна вера
у себе, Бога и добре људе.
Још као монах Сава схватио је
Схватио је-
да је вера важна,
схватио је-
да га греје Божије срце широко
и да треба да поверује
у оно што
су људи о њему говорили
и поверовао је.
Да, баш он, поверовао је
да је просветитељ.
И био је :
И био је :
Први српски просветитељ:
Свети Сава.
Нена Милетић IV2
OШ Нада Поповић, Крушевац
Филип Николић
ОШ Велизар Станковић – Корчагин VII /2, Велики Шиљековац
Директор КЦК - мр Мирослав Смиљковић
Рајна Алексић Маринковић, мр Мирослав Смиљковић, Љубодраг Обрадовић
и Јелена Протић-Петронијевић
Јелена Ђорђевић (десно) говори поезију
ДРУГА НАГРАДА
Светом Сави
Молим ти се Свети Саво
кад на пут кренем ја
да ме прати- срећа, радост
да ме прати љубав сва.
Да ли је то близу
доле или горе,
да ли је то иза три горе.
Ако желиш да те пратим
постани звезда,
постани звезда али не било која.
Буди звезда Северњача
јер она вечно сја,
а и она носи крст на души
баш као ти и ја.
Молим ти се Свети Саво
за једну жељу још,
да испричаш ово писмо
мом деди,
што ми је у срцу
постао златни брош.
Сара Вигњевић IV/2
ОШ Јован Јовановић Змај, Крушевац
ТРЕЋА НАГРАДА
Свети Сава први српски просветитељ
Мирис тамјана шири се школом,
празничног, снежног и хладног јутра.
Наставници, ђаци, сви седе за столом
и моле се заједно за боље сутра.
Човека који нам је променио животе
сетимо се бар једном у години дана.
Гледамо на зиду у његове очи
и молимо се да се сруши празноверја брана.
Не знамо да верујемо у боље сутра
и улазимо стално у слепе улице.
Помоли се, буди захвалан сваког јутра
што не висиш на крају смртоносне удице!!!
Ударамо у зидине, саплићемо се о препреке
несигурно на путу до лепих речи.
Између доброг и лошег теку велике реке.
На путу до среће увек се неко испречи.
Зар не?
Рекао је једном: РЕЧ ЈЕ МАЧ,
а ми ту битку не знамо да водимо.
Свети Саво, зар не чујеш наш плач?
Борићемо се и даље, борићемо се молитвом!!!
Невена Бацић VIII/1
ОШ Свети Сава, Читлук
ПОХВАЛЕ
Свети Сава
Један је Растко живео давно,
У оно време прастаро, славно.
Волео књиге и волео Бога,
Желео да владају мир и слога.
Изађе кришом из Раса двора,
да оде он знао је да мора.
На Свету Гору он пешке стиже,
Одрицањем да буде Богу ближе.
Дадоше му монаси име Сава,
Молитвом и вером да истрајава.
Да учи, скроман, марљив буде,
Хиландар с оцем основа,
православље да сачува.
Књиге писао, браћу мирио,
Српску цркву осамосталио.
И данас памтимо име Сава,
То је просветитељ, школска слава.
Дизао манастире и школе,
Био је у праву: књиге не боле!
Ива Агатоновић IV/1
ОШ Доситеј Обрадовић, Крушевац
Свети Сава први српски просветитељ
Као што се цвеће не завршава
латицама и стабљикама,
него нас радује својим мирисом,
ни лептири нису само
весели лет шарених крила,
него нам дарују лепоту,
а на Земљи бескрај
планина и океана
још крије тајна богатства,
тако ни ја не представљам само
ово обличје с рукама и ногама,
већ имам срце пуно љубави.
Ми, људска бића,
можемо да будемо бескрајни
јер умемо да мислимо.
Али, ако немаш вере у себе,
како можеш да успеш!?
Покушај да разумеш!
Само тако успело је
једно биће, један човек...
Он, мали Растко схватио је
шта знаш бити понос народа.
Једино он уверен био је ...
Неко је морао да мисли,
неко је мислио
за будућност свога рода,
свога народа.
Љубав за животом
и мир Божији
помогли су му
да одрасте и да разуме
колико је битна вера
у себе, Бога и добре људе.
Још као монах Сава схватио је
Схватио је-
да је вера важна,
схватио је-
да га греје Божије срце широко
и да треба да поверује
у оно што
су људи о њему говорили
и поверовао је.
Да, баш он, поверовао је
да је просветитељ.
И био је :
И био је :
Први српски просветитељ:
Свети Сава.
Нена Милетић IV2
OШ Нада Поповић, Крушевац
Свети Сава први српски просветитељ
Ближи се Свети Сава. Још само неколико дана. Када би хтео снег да падне, да замрзне и дрво и камен, па да буде право време за празник.
Са прозора моје куће се види школа. Светла у сали су упаљена. Врше се последње припреме за прославу. У недељу ће у њој замирисати тамјан, дим свеће ће испунити салу, а хор ће да запева: Ускликнимо с љубављу...Тада ће и Свети Сава оживети, скинуће златан оквир око своје главе, сићи ће са слика и биће са нама. Саставићемо три прста како нам је одредио, прекрстићемо се и сви заједно уживати у свечаности. Његова увек уздигнута рука на сликама спустиће се благо на главу сваког детета, донети му радост и испунити га милином. Срешћемо га у учионицама, код брижних родитеља, међу књигама.
Славећи тај дан, славимо нас саме: то што знамо ко смо и где смо, што се дух светосавски са Врачара још дубље посејао у народ, што је надживео све тешкоће, што нам показује пут којим треба да идемо, пут у живот. А он још пре осам векова уцртан на карти Европе. Свети Сава је изборио то место под звездама и оставио наду која још увек траје.
Није случајно отишао тако млад од куће, желео је да избегне свет и да се одвоји од свих. Зато се два пута родио: као Растко – да би срце дао народу и као Свети сава- да би душу окренуо небу. Написао је прву српску књигу, утврдио православље међу Србима, без њега неби било ни српске краљевине, ни царевине. Захваљујући њему остао је траг светле средњевековне културе, попут старе иконе.
Отворио је прве ћелије за ћутање, а оне су и прве учионице, болнице, библиотеке.
Увео је обавезан пост, али и обавезно читање.
Срби су хладно гвожђе ковали, он их је научио да га усијају, али им је још више усијао срце за крст часни и веру православну.
Учинио да народ не зна да мрзи и да не дугује крв никоме.Да му је Црква једини кров.
Свећа на славском колачу ће полако догорети, попиће се и вино, жагор ће утихнути а Он ће да живи без година, без смрти, окружен својим вуковима.
Ближи се Свети Сава. Још само неколико дана. Када би хтео снег да падне, да замрзне и дрво и камен, па да буде право време за празник.
Са прозора моје куће се види школа. Светла у сали су упаљена. Врше се последње припреме за прославу. У недељу ће у њој замирисати тамјан, дим свеће ће испунити салу, а хор ће да запева: Ускликнимо с љубављу...Тада ће и Свети Сава оживети, скинуће златан оквир око своје главе, сићи ће са слика и биће са нама. Саставићемо три прста како нам је одредио, прекрстићемо се и сви заједно уживати у свечаности. Његова увек уздигнута рука на сликама спустиће се благо на главу сваког детета, донети му радост и испунити га милином. Срешћемо га у учионицама, код брижних родитеља, међу књигама.
Славећи тај дан, славимо нас саме: то што знамо ко смо и где смо, што се дух светосавски са Врачара још дубље посејао у народ, што је надживео све тешкоће, што нам показује пут којим треба да идемо, пут у живот. А он још пре осам векова уцртан на карти Европе. Свети Сава је изборио то место под звездама и оставио наду која још увек траје.
Није случајно отишао тако млад од куће, желео је да избегне свет и да се одвоји од свих. Зато се два пута родио: као Растко – да би срце дао народу и као Свети сава- да би душу окренуо небу. Написао је прву српску књигу, утврдио православље међу Србима, без њега неби било ни српске краљевине, ни царевине. Захваљујући њему остао је траг светле средњевековне културе, попут старе иконе.
Отворио је прве ћелије за ћутање, а оне су и прве учионице, болнице, библиотеке.
Увео је обавезан пост, али и обавезно читање.
Срби су хладно гвожђе ковали, он их је научио да га усијају, али им је још више усијао срце за крст часни и веру православну.
Учинио да народ не зна да мрзи и да не дугује крв никоме.Да му је Црква једини кров.
Свећа на славском колачу ће полако догорети, попиће се и вино, жагор ће утихнути а Он ће да живи без година, без смрти, окружен својим вуковима.
Филип Николић
ОШ Велизар Станковић – Корчагин VII /2, Велики Шиљековац
