АМАНЕТ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
АМАНЕТ
то што нишаниш у мене
ја сам се играо као к'о мали
једино
болест ниједну
нисам прележао
и што сам лежао
под себе сам жене
метао
да ме не жуља паперје снова
ако ме пустиш
на задушни дан
свећу ти палим
сигурно
а и не мораш
децом сам земљу децио
и кад год ми се хтело
ракијом сам воћном
Месец мирисао
а ону песму
што сам смислио
и није битно
како ће се завршити
првим сам је радницима
разданио
и печатним воском
низ Мораву
пустио
морем се доливала
доливала
па се светом просула
И сад
Морава
мојом песмом
далеку неку обалу плави
у њој је све ово
и још ти има ту
и градова
и пропланака
и шумова шумовитих
и именом сваким
сваку сам љубав позвао
да се Морава хвали
што она није
ја сам
у њу довукао
и тебе
што не знаш
и мене што знам
добро је да 'оће да нас прими овакве
а ти то што нишаниш
у мене
ја сам се играо к'о мали
са Моравом
© Спасоје Ж. Миловановић
ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!
