СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ - ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК
У клубу КЦК је 21.03.2013. године у организацији Културног центра Крушевац и подршку Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ* одржан традиционални ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК.
У част Светског дана поезије стихове су говорили: Ана Бербаков, Ксенија Алексић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Драган Тодосијевић, Саша Збиљић, Ивко Михајловић, Зора Митровић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Тома Милетић, Драгана Марковић, Саша Милетић, Никола Стојановић, Слободан Ценц, Драгослав Ђорђевић, Дајана Цветковић, Милош Ристић, Анастасија Стојиљковић, Дарко Михајловић, Јелена Протић-Петронијевић и Љубодраг Обрадовић.
Песнички маратон КЦК су осмислили и водили Јелена Протић-Петронијевић - уредница КЦК и Љубодраг Обрадовић - главни уредник КЦК, а музиком су поезију обојили Мића Живановић и Бранко Симић.
У част Светског дана поезије стихове су говорили: Ана Бербаков, Ксенија Алексић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Драган Тодосијевић, Саша Збиљић, Ивко Михајловић, Зора Митровић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Тома Милетић, Драгана Марковић, Саша Милетић, Никола Стојановић, Слободан Ценц, Драгослав Ђорђевић, Дајана Цветковић, Милош Ристић, Анастасија Стојиљковић, Дарко Михајловић, Јелена Протић-Петронијевић и Љубодраг Обрадовић.
Песнички маратон КЦК су осмислили и водили Јелена Протић-Петронијевић - уредница КЦК и Љубодраг Обрадовић - главни уредник КЦК, а музиком су поезију обојили Мића Живановић и Бранко Симић.
Ана Бербаков je отворила овогодишњи ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК
Јелена Протић- Петронијевић и Љубодраг Обрадовић
Ксенија Алексић
Вељко Стамболија
Бранко Симић
Томислав Милетић
Мића Живановић
Слободан Ценц
Зора Митровић
Анастасија Стојиљковић
Никола Стојановић
Саша Милетић
Дарко Михајловић
Ивко Михајловић
Дајана Цветковић
Милош Ристић
НИСАМ ТИ ЈА
Нисам ти ја за то доказивање
за тај рад
ја сам више за оно
што људи цинично зову ,,тај џез''.
Нисам ти ја за ту материјализацију мисли
за ту славу
нећу вам ништа признати
чак и ако јесам у праву.
Нисам ти ја за свет
који граби грабуљама и грб-картицама
никад нисам желео моћ
и ја сам ,,мењао дан за ноћ''.
Нисам ти ја део.
Ни део групе ни кругова
ни вешто сабраних другова
мој мисал је свачији и цео.
Нисам ти ја за колективно пљување
пљујеш сам
и свако пљување учињено знам
зашто вреди такво бљување.
Нисам ти ја за мали ни за велики град
ни за једно уопштавање
у данашњици која смрти саопштавање
изјављује лако као да то не значи више бити млад.
Нисам ти ја за живот ни за смрт
сваки закључак сматрам за шкрт
човеков век је упрт
на време
нисам ти ја ни за једно
камоли за ово и овакво време.
© Милош Ристић
Нисам ти ја за то доказивање
за тај рад
ја сам више за оно
што људи цинично зову ,,тај џез''.
Нисам ти ја за ту материјализацију мисли
за ту славу
нећу вам ништа признати
чак и ако јесам у праву.
Нисам ти ја за свет
који граби грабуљама и грб-картицама
никад нисам желео моћ
и ја сам ,,мењао дан за ноћ''.
Нисам ти ја део.
Ни део групе ни кругова
ни вешто сабраних другова
мој мисал је свачији и цео.
Нисам ти ја за колективно пљување
пљујеш сам
и свако пљување учињено знам
зашто вреди такво бљување.
Нисам ти ја за мали ни за велики град
ни за једно уопштавање
у данашњици која смрти саопштавање
изјављује лако као да то не значи више бити млад.
Нисам ти ја за живот ни за смрт
сваки закључак сматрам за шкрт
човеков век је упрт
на време
нисам ти ја ни за једно
камоли за ово и овакво време.
© Милош Ристић
Драгослав Ђорђевић
Мића Живановић
Мирко Стојадиновић
Драгана Марковић
Даница Рајковић
Саша Збиљић
Драган Тодосијевић
Љубодраг Обрадовић
ПОЕЗИЈА
Поезија је опсена, илузија...
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија...
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба...
Поезија је спас,
за све нас!
И за оне друге,
што само у стварности љубе,
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!
. Поезија је ваздух,
који недостаје,
који сам живот даје...
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера колором скрива,
сво зло у нама убија,
и цветни тепих
ка звездама открива...
Поезија нам отвара очи
и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња...
Поезија, ех, снови,
илузија, опсена...
Поезија, ех,
живот бољи, срећа...
Поезија, вечна сенка
која нас верно прати,
живот богати
и све наде у јаву
стихом допрема...
Поезија...
ТИ и ЈА!!!
© Љубодраг Обрадовић
Јелена Протић-Петронијевић
