Почетна страна
Седница Савета Међународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА
На седници Савета Међународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА, одржаној 3. марта 2022. године,у Градској управи Града Крушевца, а којој су присуствовали: Градоначелник Града Крушевца Јасмина Палуровић(председавајући), Виолета Капларевић, директор Културног центра Крушевац, Марија Цветковић, заменик директора Културног центра Крушевац,Слађана Обрадовић, главни и одговорни уредник Културног центра, Момир Драгићевић, члан Градског већа за културу, Дарко Михајловић, професор историје, представник ТВ Плус, представник дописништва РТС и Славица Недељковић, организатор Златне кациге и записничар на Савету, донете су једногласне одлуке по предлогу Уметничког савета Међународног фестивала „Златна кацига“ за Фестивалске награде 2022.године.
НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ХУМОРА И САТИРЕ „ЗЛАТНА КАЦИГА“ – Проф. др Зоран Аврамовић
Биографија
Проф. др Зоран Аврамовић, рођен 1949. у Сталаћу. Дипломирао социологију, докторирао на Филолошком факултету ( код ментора академика Николе Милошевића). Научни саветник је у Институту за педагошка истраживања, иако званично у пензији, не одриче се рада са студентима. Професор је на Филозофском факултету Универзитета у Косовској Митровици.
Зоран Аврамовић је објавио: 28 научних монографија, укупно 225 радова у часописима и поглавља у више од стотину монографија и зборника радова. Учествовао и излагао на бројним међународним и националним научним скуповима ... Треба додати и то да је објавио преко 90 радова различитог жанра (приказе, есеје, полемике, критике, рецензије).
Учествовао у Бугарској (Банско), Грчкој (Солун), Румунији (Букурешт), Јужној Кореји (Сеул) на научним конференцијама о културним и образовним питањима у балканским државама – 1998, 2001, 2006. и 2015. године. Био је главни уредник у три значајна научна часописа (Теорија, Социолошки преглед, Социолошки годишњак). Уредио шест зборника научних радова. Цитиран у домаћим и иностраним радовима (38 пута). Био члан Матичног одбора за друштвене науке Министарства науке... Нашао се у Српској енциклопедији (2010) коју издају САНУ и Матица српска.
Зоран Аврамовић је као социолог културе - неко ко подржава културне пројекте и подухвате у читавој Србији, а нарочито у родном крушевачком крају. Дугогодишњи је учесник, од оснивања, Крушевачке филозофско-књижевне школе и један од бораца да се тај подухват одржи више од две деценије. Сарадник је часописа Путеви културе, учесник бројних трибина и радионица у Културном центру Крушевац и у другим културним институцијама... Најзад, неко ко је тако предано и озбиљно посвећен проучавању културе може најобухватније и да објасни феномен хумора и сатире којим се бави овај фестивал. Наравно, уз то и да скрене пажњу на врлине и мане једне овакве светковине смеха и шале која траје већ тридест година.
НАГРАДА „ВИТЕЗ ОД ЧАРАПАНИЈЕ – СЕР ХАРДИ“ – Слободан Симић, др психијатрије, сатиричар
Биографија
Овогодишњи Витез од Чарапаније,Слободан Симић, угледни доктор психијатрије, сатиричар, песник, добитник Златне кациге и других награда Фестивала, пријатељ је и сарадник Културног центра и града Крушевца више од две деценије. Учесник је многих књижевних вечери, трибина и сарадник часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ.
Да поменемо да је овогодишњи витез, Ужичанин пореклом, успешно повезао професионално занимање психијатра и ово друго због којег га одликујемо, бављење сатиром, и да је добитник готово свих значајних награда из те области. Поменућемо само неке... Освојио је Награду Јован Хаџи-Костић за новинску сатиру, затим признање Радоје Домановић, Вибову награду, па чак и Специјалну награду за афоризме у Торину, у Италији, 2016. године.
А што се тиче бављења медицином и психијатријом, рећи ћемо да је примаријус др Слободан Симић учествовао у више истраживачких студија, објављивао и излагао радове у земљи и иностранству и да ради као психијатар у Институту за ментално здравље у Београду на месту шефа Кабинета за судску медицину.
А сад још мало о сатиричару Слободану Симићу. Његови драмски текстови извођени су у позоришту и на телевизији. Пише афоризме, кратке приче, песме, драмске текстове и сценарија. Дела су му преведена на 12 страних језика. Заступљен у преко 50 домаћих и страних антологија и зборника. Објављивао у више од 70 домаћих и страних новина и часописа.
Поред објављених стручних књига о депресији и наркоманији, Слободан Симић је у протеклих пар деценија лечио читаоце и књижевним радом. Тако можемо побројати десетак књига афоризама, затим, до сад 7 објављених књига прича, драме које су извођене на телевизији, игране у позориштима у Србији, Хрватској, Македонији, а објавио је и две књиге поезије које га откривају у новом светлу као лирског песника посебне врсте. А то значи да се ради о таленту који се не задржава на само једном усмерењу, већ трага за новим димензијама креативног испољавања.
И додаћемо још неколико биографских података. Слободан Симић је члан Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије и председник Београдског афористичарског круга.Ожењен је и има два сина. Живи у Београду.
Такмичење рецитатора града Крушевца - РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА РЕЦИТАТОРА ЗА МЛАЂИ УЗРАСТ
РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА РЕЦИТАТОРА ЗА МЛАЂИ УЗРАСТ
REPERTOAR BIOSKOPA ,,KRUŠEVAC” Od 1.3. do 06.3. 2022.
Изложба фотографија Војислава Луковића БОЖАНСТВЕНА СВЕТЛОСТ
Изложба фотографија Божанствена светлост Војислава Луковића званично је отворена у четвртак 24.фебруара у Галерији КЦК.
Изложба је по Конкурсу за излагачку сезону у 2022.години
Пројекат Божанствена светлост настао је у храмовима СПЦ током Богослужења са идејом да духовни и визуелни доживљај аутора, као активног учесника, пренесе у ликовну форму медија фотографије.
Војислав Луковић је рођен 1960. године у Београду. Дипломирао је сликарство на ФЛУ (1989.)
У Народном Музеју у Београду стекао звање сликара – рестауратора, где је и радио на конзервацији и рестаурацији слика и икона на платну и дрвету
Као члан тима рестауратора радио је на рестаурацији фресака цркве Св. Архиђакона Стефана (15.век) у манастиру Копорин, цркве Св.Тројице у манастиру Сопоћани (13.век) као и на рестаурацији зидног сликарства у згради Лучке Капетаније у Сочију, СССР.
Основао рестаураторски атеље и био главни рестауратор у Центру за Културно Наслеђе у Никозији на Кипру.
Више пута самостално излагао иконопис и учествовао на великом броју колективних изложби презентујући иконопис и конзерваторске радове у земљи и иностранству.
Ипођакон СПЦ при храму Св. Цара Константина и Јелене у Београду.
Самостални уметник, члан УЛУПУДСа. Бави се креативном фотографијом у којој је стекао међународна фотографска звања (EFIAP, cMoL, FA1 FSS), као и многе награде на међународним такмичењима.
Налази се на листи десет најуспешнијих фотографа Фото савеза Србије у 2020. и 2021. год. Председник Фото клуба БЕОГРАД.
Изложба ће бити отворена до 16.марта .
Марија Стојадиновић
Уредница ликовног програма КЦК
ПРИЧА О КНЕЗУ ЛАЗАРУ И ЊЕГОВОЈ ПОРОДИЦИ
У Белој сали КЦК одржан је дечији уметнички програм ,,Прича о Кнезу Лазару и његовој породици". Овај колаж програм је резултат сарадње Културног центра Крушевац са школама у циљу подршке и помоћи талентованим ученицима и пружања могућности наступања деце на великим сценама попут Беле сале. Причу о Кнезу Лазару, изводили су ученици трећег разреда ОШ ,,Деспот Стефан" из Горњег Степоша и првог и трећег разреда подручног одељења из Гаглова ОШ ,,Владислав Савић Јан", док су ученици првог разреда ОШ ,,Вук Карадзић" били гости и кроз колаж програм своје знање употпунили о породици о историји Србије.
Са свечане Академије - 30 година Културног центра Крушевац
Културни центра Крушевац обележио је Дан установе и јубилеј - три деценије од оснивања. До сада, пуних тридесет година, својим бројним програмским, едукативним, забавним, драмским, музичким, фестивалским и филмским садржајима, као и радом са младима кроз бројне секције и креативне радионице, оправдали смо вискоко и значајано место, не само, у култури града Крушевца већ и на културној мапи Србије.
Традиционално, Дан Културног центра Крушевац обележен је свечаном академијом, изложбеним, филским, драмским и музичким садржајима.
Свечану академију коју је водила наша позната глумица, крушевљанка Митра Младеновић, дефинитивно је обележила велика захвалност оснивачу, сарадницима, доброчинитељима и посленицима културе града Крушевца, којима је директорка Културног центра Крушевац Виoлeта Капларевић доделила захвалнице. Традиционална награда Слово љубве, ове године додељена је дечијем песнику Момиру Драгићевићу. На самом почетку академије емитован је филм о Културном центру Крушевац, а након официјелног програма крушевачкој публици изведена је представа ,,Нас две" у извођењу Наталије Кецман и Ане Радоњић - Зое Кида.
Руководство Културног центра Крушевац најавило је веома интензивне инфраструктурне радове и програмске делатности као свој даљи развојни пут.
Вече посвећено Томи Здравковићу
30 година Културног центра Крушевац
Поводом обележавања тридесет година од оснивања Културног центра Крушевац и Дана установе - 18. фебруара, одржан је концерт песама Томе Здравковића у извођењу Ненада Милевског, коме је предходио култни домаћи филм "Тома". Љубитељи стваралаштва и музике Томе Здравковића уживали су у вечерњој пројекцији филма и музичкој ретроспективи песама које су обележиле једно време и оставиле траг који не бледи.
REPERTOAR BIOSKOPA “KRUŠEVAC” Od 19. 2. do 28. 2. 2022.
Прослaва 30 година Културног центра Крушевац
У четвртак и петак, 17. и 18. фебруара, Културни центар Крушевац обележиће Дан установе и јубилеј - три деценије од оснивања. Подсећања ради, Културни центар Крушевац основан је 1992. године удруживањем Дома омладине и пионира „Младост“ и друштвеног предузећа „Крушевац филм“. До сада, пуних тридесет година, својим бројним програмским, едукативним, забавним, драмским, музичким, фестивалским и филмским садржајима, као и радом са младима кроз бројне секције и креативне радионице, показао је да представља стожер и да заузима значајано место у култури града Крушевца и околине.
Традиционално, Дан Културног центра Крушевац биће обележен свечаном академијом, изложбеним, филским, драмским и музичким садржајима.
У четвртак, 17. фебруара, у Биоскопу Крушевац од 17 сати, Културни центар Крушевац својим суграђанима поклања пројекцију филма "Тома", након које ће се од 20 сати одржати концерт песама Томе Здравковића у извођењу Ненада Милевског.
У петак 18. фебруара, такође у Биоскопу Крушевац, од 19 сати свечаном академијом, биће обележен Дан Културног центра, након које ће, такође, као поклон крушевљанима и гостима, бити изведена представа "Нас две" у извођењу Наталије Кецман и Ане Радоњић - Зое Кида.
Број места је ограничен у складу са мерама COVID 19
С поштовањем,
Културни центар Крушевац
