Почетна страна
REPERTOAR BIOSKOPA “KRUŠEVAC” Od 29. 10. do 3. 11. 2021.
Izložba slika Borisa Pavlovića
Rasinske hronike 14
Dugo me nije bilo. A imam osećaj da dugo nisam bio-postojao, da mi je život pušten na brzo unapred. Leto se završilo, jesen uveliko traje, grad se posiveo i dobio zgasite tonove neba. Ništa se nije dešavalo ili barem ja mislim da se ništa nije dešavalo, prestao sam da izlazim i da se viđam sa ljudima. Živeo sam na internetu, tamo sam našao zabavu i posao, to mi je bilo dovoljno i mislio sam da će sledeći korak biti napuštanje ove sredine. Svaki mlad čovek posvađan je sa svojim malim gradom. Nema sadržaja, reći će, da zadovolji moje potrebe. Ja se tu ne razlikujem, nisam našao mudrost ovih starijih da uživam iz dana u dan u svakodnevnici. Nije više imalo šta da me iznenadi.
Baka mi se razbolela. Nije Kovid, hvala na pitanju, nešto sa bešikom, mučilo ju je celu noć i sada je završila kod lekara. A ja, koji sam okarakterisan kao neko ko ne privređuje niti šta radi po kući, sam odabran da joj pravim društvo. Bio je to onaj dom zdravlja iza nove pijace, u sivoj ulici sa sitnim kućama. Čekaonica je bila puna i tamo smo uspešno ispunjavali našu svrhu, čekali smo.
U početku sam bio hladnokrvan prema tom prizoru, redovi uglavnom starih ljudi, tišina prekinuta samo zvukom kašljanja, izgubljeni pogledi krvavih očiju. Onda je scena počela da mi ulazi pod kožu. Sve sam teže disao pod maskom a nisam se usuđivao da je skinem, znojio sam se po slepoočnicama i nisam znao šta ću sa rukama. Baka je bila ravnodušna, gledala je ispred sebe, mirna, skoncentrisana. U poslednje vreme priče su je vraćale na drugi svetski rat, predpostavljam da je ova pandemija i dalje bila bolja od toga pa joj nije bilo razloga za uzbunu. A ja, ja sam bio nepripremljen, mene je pogodilo.
-Bako, idem ja na kratko napolje.
-Da pušiš.- zaključi baka.
-Između ostalog, da. Da pušim.
-Još uvek pušiš.- zaključi baka- Ne valja ti to.
-Vratiću se brzo.- rekoh i gotovo izjurih.
Nepripremljen sam. Potpuno nepripremljen. Na ljude, na stanje, na sebe samog. Slab sam, kada bih trebalo da sam mlad i najjači. Slab i nemočan. Jedino što bih znao da uradim jeste da tonem dublje u očaj. Istrčao sam iz doma zdravlja i to mi nije bilo dovoljno, izašao sam iz njegovog dvorišta, pretrčao ulicu. Tu je neki starac romskog porekla pokušao da mi proda nešto ali nisam se ni korak zadržao, samo sam viknuo:
-Neka, hvala!- i utrčao sam u pijacu.
Tu sam zastao. Ispred mene je bio veliki štand sa cvećem i tek me je to malo smirilo. Video sam boje koje predhodni pejzaži nisu imali. Sa strane sam čuo nekog da se cenjka za nešto, sa drudge strane neko je vikao: ,,Hulahopke!”
Maske su i dalje bile tu, skoro svi su ih nosili, ali sve ostalo bivalo je normalno, ljudi su gledali svoja posla, birali su, tražili, računali, pravili ceh, ljudi su živeli. Privid normalnosti ili normalnost privida? Ili samo moramo dalje, svi mi, i sve dok moramo, ne pravimo se nego idemo. I potonuće je korak napred ali mislim da ga ne želim. Ne i ovog puta.
Motao sam cigaretu i krenuo sam nazad, setio sam se bake. Usput sam zastao ispred improvizovanog štanda gospodina romskog porekla, izgleda da mi je nudio stalak za fotoaparat, nije mi trebao, ali me je naterao da razmislim o fotografiji. Možda, ako zažmirim na oba oka, ako se baš potrudim i stisnem zube, možda, samo možda, možda će danas biti lep dan.
Nemanja Petronijević
Гост Тв Прве - Лука Степановић, полазник Ликовног студија КЦК Маја Олић
БИЋУ ВЕЋИ ОД ПИКАСА
Поводом Светског дана уметника, гост Тв Прве, у емисији ПРАКТИЧНА ЖЕНА , био је Лука Степановић (7 година),најмлађи полазник Ликовног студија Културног центра Крушевац Маја Олић. После своје , изузетно запажене, прве самосталне изложбе у Галерији Беле сале КЦК, овај талентовани дечак развија свој дар под будним оком ликовног педагога, академског вајара и уредника ликовног програма наше куће Марије Стојадиновић која веома успешно води ову школу из које ће, можда због великог броја даровите деце , заиста израсти неки нови Пикасо.
Школе и секције Кулрурног центра Крушевац имају своју вишедеценијску традицију, а из њих су потекли многи данашњи глумци, музички ствараоци,награђивани плесачи.Све школе имају своје одобрене наставне програме, динамику рада, јавне часове, трају од октобра до половине јуна,а пре свега имају за циљ , поред раног препознавања талента, социјализацију деце кроз заједничка интересовања.
KNJIŽEVNI SUSRET PISACA IZ DIJASPORE
ПРЕДСТАВЉАЊЕ МОНОГРАФИЈЕ ПОВОДОМ 25 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА УДРУЖЕЊА ПИСАЦА СЕДМИЦА ИЗ ФРАНФУРТА НА МАЈНИ
У суботу, 23. октобра у Клубу Културног центра Крушевац одржан је књижевни сусрет са писцима из дијаспоре. Уз видео-презентацију представљена је Монографија која је изашла поводом 25 година од оснивања Удружења писаца СЕДМИЦА које поред писаца из Немачке, окупља и ауторе из читаве Европе.
Госте и присутне у Клубу Културног центра је поздравила Виолета Капларевић, директор Културног центра Крушевац, а затим Момир Драгићевић, иницијатор догађаја, песник, градски већник за културу. Водитељ: Јелена Протић Петронијевић, уредник књижевног програма.
У програму су учествовали:
- Љубиша Симић, председник Удружења писаца, Франкфурт
- Славица Мастикоса, потпредседница, Франкфурт/Београд
- Бећир Вуковић, песник,Париз/ Подгорица
- 4. Мајо Даниловић, секретар УКС, секретар Књиж.новина, Београд
- 5. Мирјана Марковић, песник, Сремска Митровица,
6.Славица Ракић, Београд, координатор
- 7. Радмила Панзаловић, Београд, координатор за сарадњу са дијаспором
- Милош Милојевић, песник, Нирнберг
- Зоран Вицеларевић, новинар днев.листа Вести, Дијаспора
- Јелена Јошић, преводилац
- Љубиша Ђидић, песник, један од оснивача Удружења Седмица, Крушевац
- 12. Радмила Миљковић, песник, Швајцарска/Крушевац
Техничка подршка: Марко Вишњић, Гордана Радисављевић, Веркан Гвозденовић.
Песничко вече МЕСЕЦ
OSLOBOĐENJE KRUŠEVCA 1833. GODINE
Од Крушевца до Шида, од Шида до Крушевца, преко Београда
Од Крушевца до Шида, од Шида до Крушевца, преко Београда
Можда ће наслов овог текст да збуни неке наше читаоце, али захваљујући Дечијем културном центру Београд и Фестивалу „Глумијада“ започела је сарадња између Културног центра Крушевац и Културно образовног центра Шид. Не би требало да нас чуди једно овакво повезивање и умрежавање у 21. веку, али догађаји и садржаји који су десили вредни су пажње и помена, као и да се и на овај начин забележе.
У месецу јуну ове године најбоља представа са овогодишњег ФЕШ-а гостује на Фестивалу „Глумијада“ у Дечијем центру Београд. Прилика да се упознамо са другим градовима, продукцијама, фестивалима, искуствима и новим садржајима. На Фестивалу упознајемо Цветина Аничића, луткара, глумца, аниматора, али и колегу из Културно образовног центра Шид. И како то бива кад се сличне поетике, размишљања и ентузијазами сусретну ето нама сарадње, договора и пријатељства.
Тако је Цветин са луткарском предсавом за децу „Витамини“ и луткарском радионицом био гост Крушевца, Културног центра и Културног лета јула месеца. Време између ових догађаја „потрошено“ је на разговоре, упознавање са могућом разменом програма, сарадњом. И падоше договори!
„Вишњићеви дани“, 42. по реду, друга недеља септембра, одржани су у Вишњићеву, родном месту „српског Хомера“ Филипа Вишњића у организацији Културно образовног центра Шид. На позив домаћина наша Усанова организовала је гостовање певачке етно-групе Фоклорног ансамбла „Лазарица“ из Крушевца. Крушевљани су настипили у родном месту гуслара, али и у Шиду на свечаној академији. Прилика да се повежемо не само са домаћинима, већ и гостима из Бора.
А у родном месту знаменитог сликара Саве Шумановића, уствари у прелепом амбијенту Војног ловишта у Моровићу, одржана је 26. Ликовна колонија “На путевима Саве Шумановића” почетком октобра ове године. Осам ликовних уметника, инспирисаних Савиним делом, стваралао је тих дана у околини Шида у организацији Културно образовног центра Шид. Међу њима и Крушевљанин Немања Панић, акдемски сликар, као представник Културног центра Крушевац и нашег Града. Изложба слика, са радовима насталих на Колонији, отворена је у сали Културно образовног центра Шид 4. октобра.
Представници Културног центра Крушвац били су гости Шиђана и током Дечије недеље. Шестог октобра у сали Културно образвног центра Шид одиграна је монодрама “Деца пакала”, у извођењу Лидије Ужаревић, за ученике старјих разреда основних школа и средњошколце. Овај позоришни чин био је инспративан увод у трибину која је била посвећена теми наркоманије на којој су учествовали представници: Ценра за социјални рад, Здравственог центра, сусдства, као и уредници програма наше Установе. Трибину су водиле и осмислиле ученице Гимназије из Шида. Ова посета је била прилика да посетимо Галерију Саве Шумановића, музеј наивне уметности “Илијанум”, Шиђанина Илије Башичевића Босиља, садржаје наших домаћина - аматерско позориште “Бранислав Нушић”, књижару “Доситеј”, летњу сцену, “Синема” кафић…..А има тога још, други пут.
Заиста је ово почетак једне плодне сарадње. И наравно да се нећемо зауставити овде и у оваквом тренутку. Свима је значајно и потребно, и онима којима су намењени културни садржаји и нама који их осмишљавамо. Заједно је и лепше и боље. Скоро да смо и заказали следеће дружење. Ето, на пример за Ноћ позоришта код нас у Културном центру Крушевац. Уживо прдстава о италијанском композитору Ђузепеу Доменико Скарлатију, а све против шунда, у част културе. Па, можда изложба костима из богатог фундуса кројачке радионице аматерског позоришта “Бранислав Нушић” наших колега и пријатеља из Културно образовног центра Шид. И још много тога…. И верујем да ће се на овој релацији, из наслова, придружити и нека друга места и креативни људи.
БАЈКА О ПРИЈЕЗДИ И ЈЕЛИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА У КЛУБУ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
Синоћ је (у складу са мерама заштите од пандемије) представљена књига Љиљане Павловић Ћирић БАЈКА О ПРИЈЕЗДИ И ЈЕЛИЦИ. Догађај су драмским наступом обојили ПРИЈЕЗДИЋИ, ђаци ОШ Војвода Пријезда из Сталаћа којима ауторка предаје српски језик и књижевност и са којима је добила Специјалну награду на ФЕШТ-у 2016. године у Културном центру Крушевац.
Поред ауторке, о књизи су говорили професори књижевности и критичари Вељко Стамболија и мр Драгослав Ђорђевић, као и Лидија Ужаревић, наставник глуме у Драмском студију КЦК. Програм је водила, уз разговор са ауторком и критичарима, Јелена Протић Петронијевић, уредник књижевног програма.
Техничка подршка: Марко Вишњић, Гордана Радосављевић и Немања Петронијевић.
Фестивал музике за децу Расинског округа гост Ужичког фестивала Љубав наша је планета
