Почетна страна

СВЕТОСАВСКЕ РАДИОНИЦЕ КРЕАТИВНОГ ПИСАЊА

У Белој сали сали КЦК, на почетку Колаж програма ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ, додељене су награде и дипломе за најбоље радове СВЕТОСАВСКЕ РАДИОНИЦЕ КРЕАТИВНОГ ПИСАЊА.

Награду за најбољи рад добила је Александра Васић, ученица трећег разреда Медицинске школе у Крушевцу, њена професорка је Мирјана Гашић.

Специјална награда припала је Јовани Павловић из Политехничке школе Милутин Миланковић из Крушевца, професорка Александра Живадиновић.

Жири који су чиниле уреднице КЦК: Јелена Протић Петронијевић, Љиљана Панић и Рајна Маринковић Алексић, одабрао је ова два рада због разумевања светосавске идеје и постављања светосавских вредности у данашње време, са корисним порукама, како је речено у образложењу.

Награде (књиге) и дипломе је најуспешнијим учесницама радионице уручио директор Културног центра Крушевац мр Мирослав Смиљковић који је уз то истакао значај Светосавске радионице у савременом тренутку српског друштва и глобалних тенденција.

После доделе награда, Небојша Лапчевић, домаћин Легата Милића од Мачве, писац, поделио је постере који подстичу на очување српског језика. Овом приликом је Небојша Лапчевић добио и аплауз због признања које му је ових дана уручено у Удружењу књижевника Србије, под називом СВЕТОСАВСКО БЛАГОДАРЈЕ.

Други део програма је најавила уредница Слађана Обрадовић. А то је колаж програм радионица и секција КЦК који су извели:полазници друге године( млађи узраст) Школе говора и глуме, наставница Лидија Ужаревић, затим КУД Герасим Вујић из Коњуха, кореограф Вера Поповић, и, полазници Креативног курса гитаре заједно са наставницом Оливером Анђелић Марковић.

Колико смо данас близу Светом Сави ?

Упоредивши време Светог Саве са временом у којем данас живимо, приметићемо да није ни приближно слично ономе некада. Сви ће рећи:„ то је било давно “, јесте, било је, али то није разлог, године нису разлог што смо сви постали овакви.

Понекад се питам да ли се људи стиде када помену Светог Саву, да ли уопште знају његово значење, постојање, славу, залагање за наш народ, мислим да не. Било би смешно поредити се се са њим.

На питање колико смо близу Светом Сави, одговор би био веома једноставан, далеко смо, једини начин који можемо да му се приближимо јесте молитва. Шта нам вреди молитва ако наставимо да се понашамо сурово, бахато, безосећајно...? Мислите ли да је он поносан на нас данас? Колико год је данашњи народ другачији, сви треба да тежимо његовом раду, стварању, треба да будемо захвални за све што је урадио за нас. Све школе, сви људи сете се Светога Саве тог 27. јануара, сви се тога дана моле, помињу га, прослављају, кличу му. Питам се да ли је он људима и осталим данима у глави, да ли се сете њега кад ураде нешто корисно и буду задовољни собом, или кад ураде нешто што није добро, па се постиде?

Он је био тај који нас је описменио и који нам је показао разлику између доброг и лошег.

Волела бих кад би људи данас били мало другачији и љубазнији. Свети Сава треба да нам буде узор и дивљење, једино тако ћемо да будемо бољи и једино тако ћемо да му се приближимо.

Јована Павловић, II 6, Политехничка школа Милутин Миланковић

Александра Живадиновић, професор

Колико смо данас близу Светог Саве ?

Србија.

Мала земља на Балкану, у прошлости често мучена и нападана. Покушавали су многи да сломе српски дух, али никада то нису успели захваљујући људима који су се борили и нису одустајали. Један од тих људи, најзначајнија личност и понос свих Срба јесте Свети Сава.

Он је био син Стефана Немање, великог жупана. Његово име било је Растко, а рођен је 1175. године.Никада му циљ није био престо, око ког су се његова браћа, Вукан и Стефан, стално свађала. Растко је желео да српском народу учини много више од управљања парчетом земље. Једном приликом, када су у двор дошли монаси са Свете Горе, Растко се распитао о монашком животу и схватио је, да је то пут којим жели поћи. Више га ништа није могло зауставити. На Светој Гори је нашао свој мир и посветио се Богу. Добио је име Сава.

Унапредио је просвету, био је писац, трудио се да људе научи правим вредностима и моралу. Уносио је снагу у младу српску државу. Свети Сава је постао путоказ Србима у борби за самосталност, у борби против Турака. Култура, наука, свакодневни живот – добијали су изглед светосавља. Био је ујединитељ свих Срба скупљених око Христа и Божје правде.

Међутим, данас, у 21. веку, иако се сваког двадесет и седмог јануара обележава и слави дан Светог Саве, колико смо заправо близу Светосавља?

Ретки су данас они којима је једини циљ просвећивање људи и буђење морала. Нажалост, све више смо окружени лажима, сујетом, љубомором, лажним осећањима и празним речима. Промовишу се неке нове људске вредности, док се оне праве заборављају и занемарују. Свакодневно слушамо о разним убиствима, крађама, отмицама...

Зар је то оно чему нас је Свети Сава учио? Да ли је то оно што је спасло Србе од Турака и обезбедило нам слободу? Где су сада уједињена браћа која ће се борити чак и против најјачих непријатеља?

Нема их. Данас ће се пре Србин против Србина окренути него ујединити.

Једини кривци за то смо ми. Дозволили смо да нам књигу замени ријалити, да особе ниског морала заузимају насловне стране и представљају Србију. Деци идоли постају необразоване и оскудно обучене певачице. Што вулгарније – то боље. То је постао мото већине младих. Патимо од тога да будемо што лепши, да пратимо последњу моду, а не знамо да се права лепота огледа у човековој души.

Свако данас гледа само своју корист, људи су спремни прегазити све како би стигли до свог циља. Али на крају, колико су сав тај новац, моћ и слава важни? Ако изгубиш себе и своју душу јурећи за материјалним стварима, колико смо заправо богати?

Није ли највеће богатство да прво будемо људи и да очувамо моралне вредности и за будућа поколења. Све остало је пролазно, неће нам испунити душу и учинити нас срећним чињеница да можемо купити најновији телефон или аутомобил. Учиниће нас срећним то да на крају дана знамо да смо некоме помогли. Да су наши вољени уз нас, да смо ишли путем Светосавља. Оним путем који нам је у аманет оставио највећи Србин свих времена – Свети Сава.

Александра Васић, III 1, Медицинска школа

Професорка Мирјана Гашић