Почетна страна

"ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ" Градимира Карајовића- промоција књиге

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ" ГРАДИМИРА КАРАЈОВИЋА
Бела сала КЦК
9. март 2015. у 19:00

У понедељак, 9.08.2015. у Белој сали КЦК представљена је прва књига поезије Градимира Карајовића ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ, у издању Културног центра Крушевац. У програму су учествовали: мр Мирослав Смиљковић, директор КЦК, Јелена Трифуновић, рецензенткиња и лектор књиге , Јелена Протић Петронијевић, уредник програма, музичари Драгица Калас, Мома Накић и Бранко Симић . Видеопрезентацију припремиле дизајнерке Јелена Ивановић и Ана Башић. Посетиоци програма имали су прилике да чују и песму Граде Карајовића Дођи ми љубави за коју је музички аранжман направио мр музикологије, Алекса Симић. Техничка подршка овог програма: Марко Вишњић, Горан Бабић и Веркан Гвозденовић.

Обраћање директора КЦК мр Мирослава Смиљковића:

Поштовани пријатељи,

Срдачно вас поздрављам у име Културног центра Крушевац и у своје име.

Заиста имам изузетно задовољство и част што могу да кажем нешто о књизи песама, нашег пријатеља и друга Граде Карајовића.

Много напора и труда је требало уложити да Градина ЕЛЕГИЈА угледа светлост дана. За мене као директора КЦК, и Градиног друга није било дилеме.

Крушевачком културном стваралаштву је драгоцена књижевна и песничка елита и ја се њима заиста клањам...од Љубише Бате Ђидића, Гордане Влаховић, Јелене Протић Петронијевић, Србе Ђорђевића, Ивана Пудла и других који ми неће замерити што их не спомињем.

Ценимо аматерско стваралаштво, али су нам драгоцени и појединци који пишу раднички, поезију обичног човека.

Један од њих је и Градимир Карајовић.

Рођени левичар, човек слободе и социјалне правде. Града тако и пише. Искрено и једноставно. Али отворено, јер иза њега становника Старе чаршијем, радника 14. Октобра - никада нико није стајао. Града није био ничији „миљеник ни поклоник“.

Града се својом ЕЛЕГИЈОМ одужио себи, својим ратним друговима, свом граду, својој младости, својим школским друговима... У плавим кишама аутор тражи своје место и обраћа се љубљеној жени, лепотици.

Социјална правда и култура представљају процес, између њих постоји веза, друштвени феномен који подстиче ова књига.

Ја знам да је на овог аутора било притисака да одустане, јер са радничким образовањем се не подразумева да се својим стваралаштвом „искаже као песник“.

Рекао сам: Градо, ти о томе одлучујеш... Уради и заврши своју књигу, КЦК ће те подржати, и ту је свој допринос и труд уложила наша уредница Јелена Протић Петронијевић.

Аутор је период стварања књиге доживљавао емотивно и са перманентним страхом од свеукупног неуспеха. Али Бог је праведан и милостив. Сви имају своју шансу. Друштво једнаких шанси за све су синоними модерног света.

Једнаке шансе за све у култури су основа, аксиом модерног културног портфолија.

Нема велике приче без малих- великих људи у свим областима.

Градо, на крају, честитам Ти на песничком првенцу, желим Ти добро здравље и сваки успех !

Очекујем да ће рођење ове књиге бити за тебе велики мотив да ускоро објавиш и нову збирку.

До тог тренутка, Градо, хвала ти на сарадњи и живели !

Реч уредника

ЖЕНА – РАСКОШНИ ДРАГУЉ ПЛАНЕТЕ

Ову књигу отвара песма ИЗАЗОВНА којом аутор изазива и читаоце и песнике, све оне који се упознају са песмама. Неколико мотивских токова        тече Елегијом моје младости. Свет без ратова, мотив мира као врхунске планетарне вредности, смењује се са мотивом пролазности о чему сведоче и неки наслови, на пример: Тражим своје лето, Када ме не буде било, као и сам наслов књиге ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ. Али љубав и дивљење према жени је мотив који обележава ове стихове и представља апотеозу и стремљење ка идеалу лепоте, јер жена је врх лепота свих људских и крајњи домет стваралаштва, каже аутор у песми ЖЕНА ЛЕПОТИЦА ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ. Женина важност, вредност и лепота, представљају раскошни драгуљ планете. Тај идеал такорећи и не постоји, аутор признаје: измислио сам те...Елегија је песма у којој песник тужним тоном изражава бол и жаљење за нечим недостижним или неповратним. А то су изазови и лепоте младости који су сачувани и записани у овој књизи.Уз мирење са коначношћу у песми КАДА МЕ НЕ БУДЕ БИЛО и припрему за живот вечни где треба очекивати коначни мир, блаженство и срећу...

Ову невелику књигу од осамнаест песама аутор затвара насловом ПЛАВЕ КИШЕ. Лирски тон је препознатљив у овој сведеној песми која је искочила из целине и обојила крај књиге носталгичним нотама и насловом који се памти и који обећава. А шта обећава? То откривајте сами.

                                                                                                                    Јелена Протић Петронијевић

ПЛАВЕ КИШЕ

Срећем неке плаве кише

и неке   посивеле гране.

Неке заборављене снове,

неке тихе капи.

И влажне образе,

одбачене парчиће неба,

сасушене траве,

посрнуле ноте.

Очи ми сјаје ... причам вам,

Певам ... смешим се,

А у мени неке плаве кише.

                                                                         ГРАДИМИР КАРАЈОВИЋ 

АЛБУМ СА СВИМ ФОТОГРАФИЈАМА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ НА ФЕЈСБУК СТРАНИЦИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.819275971474790.1073741888.748224428579945&type=1

"БИЋЕМО ПРВАЦИ СВЕТА"- ПРЕМИЈЕРА

У препуном Биоскопу КРУШЕВАЦ протагонисти филма "БИЋЕМО ПРВАЦИ СВЕТА" су се поклонили крушевачкој публици.

7. МАРТ 2015.

ХВАЛА КРУШЕВАЧКОЈ ПУБЛИЦИ !

АЛБУМ СА СВИМ ФОТОГРАФИЈАМА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ НА ФЕЈСБУК СТРАНИЦИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ:

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.818041974931523.1073741887.748224428579945&type=1

БИЋЕМО ПРВАЦИ СВЕТА- Дружење са глумачком екипом, субота 07.март 2015.

"БИЋЕМО ПРВАЦИ СВЕТА"

Глумачка екипа ће се поклонити публици

у суботу 7. марта 2015.

после пројекције у 18:00

и после пројекције у 20:30

Humanitarni koncert za malu Petru Cvetković

Humanitarni koncert za malu Petru CVETKOVIĆ - KLUB KCK, ČETVRTAK, 5. MART 2015. U 20:00

 Branko Simić i Branko Rajković, Miki Petrović i Stevan Vojnov, Milan Spasojević i Goran Rakić, Vladimir Mitrović, Smiljana Mitrović, Dragica Kalas, humani i divni muzičari koji će pevati za Petru Cvetković u četvrtak od 20 sati u Klubu KCK !!!

Донете одлуке Савета фестивала "ЗЛАТНА КАЦИГА"

     На данашњој седници Савета фестивала хумора и сатире „ Златна кацига“,  донета је одлука о добитницима Награде за животно дело, признања Витез од чарапаније сер Харди и Класово мајсторско перо.

Седница је одржана у Градској управи, а председавао је градоначелник Драги Несторовић. Присуствовале су и заменик градоначелника Јасмина Палуровић и помоћник Мирјана Златановић.

Награду за животно дело добиће глумица Тања Бошковић, а признање Витез од чарапаније  -  такође глумица Слобода Мићаловић. Награде је образложио директор ККЦ Мирослав Смиљковић.

Класово мајсторско перо отићи ће у руке Александра  Блатника. Одлуку о додели овог признања доносе досадашњи добитници, као и члан породице Клас.

Савету Фестивала, кандидате за награде предложило је Уметничко веће.

Признања ће бити додељена на завршној вечери 23. Фестивала, 1.априла 2015.

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ ПРЕУЗЕТИ СА ОФИЦИЈЕЛНОГ САЈТА ГРАДА КРУШЕВЦА

http://www.krusevac.rs/sr_cir/ks-info/vesti/5233-zaltna-kaciga.html

Z A P I S N I K

           Sa sednice Saveta Međunarodnog festivala humora i satire ,,Zlatna kaciga’’

          Sednica Saveta održana je 02. marta 2015. godine, u sali br. 48 Gradske uprave Grada Kruševca, sa sledećim

          Dnevnim redom:

1. Izveštaj o realizaciji 23. konkursa
2. Donošenje odluke o dodeli Priznanja Vitez od Čarapanije
3. Razno
4. Izveštaj o realizaciji 23. konkursa izložio je Mr Miroslav Smiljković, direktor Kulturnog centra i Festivala

       2. Donošenje odluke o dodeli Nagrade za životno delo

      2. Na predlog Umetničkog veća Kulturnog centra Savet Festivala je doneo Odluku da se Nagrada za životno delo, za 2015. godinu dodeli Tanji Bošković, dramskoj umetnici.

          Sastavni deo Odluke čini obrazloženje Umetničkog veća Kulturnog centra.

3.Na predlog Umetničkog veća Kulturnog centra Savet Festivala je doneo Odluku da se Priznanje Vitez od Čarapanije – Ser Hardi, za 2015. godinu dodeli Slobodi Mićalović Ćetković, dramskoj umetnici

         Sastavni deo Odluke čini obrazloženje Umetničkog veća Kulturnog centra.

                                                                     Predsedavajući sednicom

                                                                      _______________________

                                                                   Dragi Nestorović,                                                              

                                                                      Gradonačelnik Grada Kruševca

Savet Međunarodnog festivala humora i satire ,,Zlatna kaciga’’, na sednici održanoj 02. marta 2015. godine, jednoglasno je doneo odluku da se priznanje VITEZ OD ČARAPANIJE – SER HARDI za 2015. godinu, dodeli Slobodi Mićalović Ćetković, dramskoj umetnici

Sloboda Mićalović se rodila u Leskovcu. Njeni roditelji Milica i Dragan imaju još dve ćerke. Krenula je u školu 1988. godine. Obožavala je emisije Branka Kockice. Porodični prijatelj je radio na radiju, pa je Sloboda jednom prilikom imala tu čast da intervjuiše Kockicu. On joj je na kraju rekao kako je odlična voditeljka. To je bio njen prvi javni nastup. Sloboda Mićalović je završila nižu i srednju muzičku školu. Bila je i u horu. Osim muzikom, bavila se plesom i sportom. Ovaj period života ističe kao najlepši.                                             

Godine 1999. neposredno po bombardovanju, Sloboda je vozom krenula u Beograd kako bi na Fakultetu dramskih umetnosti pokušala da upiše glumu. Pratio je otac Dragan, glumac, koji se do poslednjeg trenutka protivio ćerkinoj odluci da krene njegovim stopama. Imala je svega sedamnaest godina kada je, prošavši na prijemnom iz prve, primljena u klasu zahtevnog profesora Predraga Bajčetića.

                  Kad je bila na trećoj godini studija, reditelj Zdravko Šotra je pozvao na kasting za film Zona Zamfirova. Šotra joj je dao ulogu Vaske.

                   Ulogu Jelene Čađenović u seriji Mješoviti brak, koja je postala vrlo popularna, dobila je 2002. godine. Godine 2008. sedam godina od početka glumačke karijere, prvi put je dobila jednu glavnu ulogu i to Anđelke Bojanić u seriji Ranjeni orao koja je oborila sve rekorde gledanosti.Iste godine, 12. maja Sloboda Mićalović venčala se sa Vojinom Ćetkovićem, glumcem i Kruševljaninom. Godine 2010. ona dobija Oskar popularnosti kao glumica godine.Dva puta je dobila nagradu Glumački par godine Ona i on, po izboru čitalaca TV novosti, koja se dodeljuje na Filmskom festivalu u Nišu. I to: 2009. i 2012. godine u paru sa Ivanom Bosiljčićem za ulogu Anđelke u televizijskoj seriji Ranjeni orao i ulogu Milene u televizijskoj seriji Nepobedivo srce.

                   Imajući sve ovo u vidu, i verujući da njeno vreme tek dolazi, Savet međunarodnog festivala Zlatna kaciga, dodeljuje Slobodi Mićalović Ćetković nagradu Vitez od Čarapanije.

Savet Međunarodnog festivala humora i satire ,,Zlatna kaciga’’, na sednici održanoj 02. marta 2015. godine, jednoglasno je doneo odluku da se NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO za 2015. godinu, dodeli Tanji Bošković, dramskoj umetnici

                   Tanja Bošković, srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica rođena je u Beogradu. Živela je u Aranđelovcu do sedamnaeste godine, a potom u Beogradu, kratko vreme i u Njujorku. Rođena je u porodici profesora, majke Ivanke i oca Velizara koji je bio i direktor gimnazije. Ima sestru Slavenku.Tanja ima dvoje dece: ćerku Lanu i sina Đorđa.Deda i baba po majčinoj strani su bili učitelji. Deda je bio ađutant na dvoru kralja Nikole a baba je rodila jedanaestoro dece. Tanja Bošković, doajen srpskog glumišta, ima preko trideset godina dugu i plodnu pozorišnu, TV i filmsku karijeru. Gimnaziju je završila u Aranđelovcu, a na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je 1973. godine u klasi profesora Bajčetića. Tokom 1974. godine glumila je u „Košavi“ a onda su se uloge nizale u poznatim ostvarenjima. Uvek je na poseban način davala sebe i ulozi koju je tumačila dodavala komadić svoje individualnosti. Prepoznatljiv i specifičan je njen smisao za humor.

                 Veoma popularan je njen lik Lili u filmu „Balkan ekspres“ a takođe i likovi u seriji „Priče iz radionice“ i filmovima „Policajac sa Petlovog brda“, „Rat uživo“ i „Okupacija u 26 slika“.

                 U prvoj sezoni šou programa Ples sa zvezdama nastupala je sa osamnaestogodišnjim Markom Mićićem . Osvojili su drugo mesto.

                 Igrala je i glavne uloge u Pozorišnim predstavama POKONDIRANA TIKVA, OĆEVI I OCI… i u TV dramama i serijama, pored već pomenutih - Majstori,majstori, Balkan ekspres, Uvek spremne žene, Pozorište u kući i mnogim drugim ostvarenjima.Pomenućemo najnovije uloge a to je Kneginja Milica u filmu Put ružama posut i Melanija u filmu Peti leptir.

                 Verujemo da je NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO koju dodeljuje Međunarodni festival humora i satire ,,Zlatna kaciga’’ s pravom stigla u ruke značajne dramske umetnice Tanje Bošković.

Priznanja KLASOVO MAJSTORSKO PERO dodeljuje se najuspešnijim sledbenicima Aleksandra Klasa čije karikature poseduju izražajan i nadahnut crtež i koje nose univerzalne ideje. Pored toga, kandidati za dodelu ovog priznanja mogu biti samo oni autori koji su već osvajali nagrade na domaćim i stranim konkursima i festivalima.

Odluku o dodeli ovog priznanja donose dosadašnji dobitnici većinom glasova

Dosadasnji dobitnici:

1. Darko Drljević
2. Muhamed Đerlek
3. Goran Ćeličanin                              
4. Saša Dimitrijević
5. Nikola Otaš
6. Luka Lagator
7. Slobodan Srdić
8. Goran Divac
9. Špiro Radulović
10. Tošo Borković
11. Neđeljko Ubović
12. Slobodan Obradović
13. Mića Miloradović
14. Dragan Rumenčić

Većinom Glasova je izglasano da ove godine KLASOVO MAJSTORSKO PERO DOBIJE ALEKSANDAR BLATNIK

Biografija

Aleksandar Blatnik, arhitekta, karikaturista, slikar i pisac, rodjen u Zajecaru 01.10.1944, zivi u Nisu /penzioner posle 38 godina rada u Zavodu za zastitu spomenika kulture, kao arhitekta konzervator/

Clan ULUPUDS sa zvanjem ISTAKNUTI UMETNIK i NAGRADOM ZA ZIVOTNO DELO

Preko 80 nagrada u zemlji i inostranstvu za karikaturu, primenjenu umetnost i slikarstvo.

12 knjiga karikatura,''Kraljevica'',- 40 prica iz zivota.

Preko 400 grupnih, preko  40 samostalnih izlozbi /karikatura i slikarskih/

Prestizne nagrade:''PJER'' dva bronzana, dva srebrna, jedan zlatni

,Kragujevac, Krusevac, Beograd, Sokobanja, Skoplje, Vinica, Solun, Atina, Sofija, Gabrovo, Sucava, Marostika, Tolentino…

Galerije: ''Cvijeta Zuzoric'',''Kuca Djure Jaksica'', ''Citroen'',''Medjunarodni pres centar'', ''Srbija'',

''Boza Ilic'',''Radul Begov konak''…

 Trenutno crta za ''Serbian miror'' u Cikagu

Представљање књиге "ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ"-Градимир Карајовић

Почела продаја карата за филм БИЋЕМО ПРВАЦИ СВЕТА

Od danas 4.3.2015. od 15,oo časova prodavaće se karte za film BIĆEMO PRVACI SVETA ,
koji će igrati počev od 5.3 u 18,oo pa zaključno sa 8.3. u 20,30  časova sa ukupno 10 projekcija .
Cena ulaznice je 250,oo dinara.

Glumačka ekipa iz ovog filma gledaocima će se pokloniti 7.3.2015. posle projekcije od 18,oo časova.

Одржана комеморација поводом смрти колегинице Маје ОЛИЋ

У уторак, 03. марта 2015. године у 10:30 у Белој сали КЦК, одржана је комеморација поводом изненадне смрти наше колегинице Маје ОЛИЋ, уреднице ликовног програма КЦК.

Комеморацији су присуствовали чланови породице, као и  бројни пријатељи и сарадници.

Из биографије:

Маја Олић (1958- 2015.) – уредник ликовног програма, Рођена Поповић.

Рођена 08. 09. 1958. године у Крушевцу у породици високо образованих интелектуалаца, оца Милана дипл. инг. електронике и мајке Оливере дипл. инг. геологије. Основну школу Јован Јовановић Змај завршила је у Крушевцу као носилац диплома Вук Караџић, гимназију природно – математички смер у Крушевцу, са одличним успехом. Дипломирала је на Филозовском факултету Универзитета у Београду на одељењу за Историју уметности са највишом оценом, на предмету Историја уметности југословенских народа новог века код др Дејана Медаковића и др Миодрага Јовановића, са темом Мештровићев Видовдански храм. Од 1985-1986. године ради као хонорарни сарадник на прикупљању материјала за књигу др Павла Васића Уметничка топографија Крушевца, а од 1986-1996. године Бави се педагошким радом као професор ликовне културе са положеним стручним исспитом, у Гимназији и Техничкој школи у Трстенику. Од 1996. Запошљена као уредник ликовног програма у КЦК, где поред редовног ангажовања воид и ликовни студио и организује програме из области уметничке музике.У својој радној каријери учествовала је на неколико стручних симпозијума из области историје уметности и објављивала чланке у више часописа: Јефимија, Крушевачки зборник, путеви културе…итд. Аутор поставки, каталога и предговора многих изложби у оквиру програма Културног центра Крушевац и шире у граду и округу. Члан уметничког савета дома културе у Трстенику. Члан УЛУПУДС-а. У слободно време бавила се музиком и сликарством. Удата је, мајка троје одрасле деце и два унучета.

НАБАВКА ШТАМПАРСКИХ УСЛУГА ЗА ПОТРЕБЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ

КОМЕМОРАЦИЈА

У уторак 3. марта 2015. године у 10:30 у Белој сали Културног центра Крушевац биће одржана комеморација поводом смрти Маје ОЛИЋ, уредника ликовног програма КЦК.