Почетна страна

ЗЛАТНА КАЦИГА 2025.

ОБАВЕШТЕЊЕ

Због одржавања генералне пробе и ЗАВРШНЕ ВЕЧЕРИ МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ХУМОРА И САТИРЕ „ЗЛАТНА КАЦИГА“, Биоскоп Крушевац у понедељак, 31.3. и уторак, 1.4. 2025. неће имати редовне пројекције.

Од 2.4.2025. БИОСКОП КРУШЕВАЦ наставља са најављеним репертоаром.

1.4.2025. на ЗАВРШНО ВЕЧЕ ФЕСТИВАЛА „ХУМОРА И САТИРЕ“ улаз је слободан уз карте које се могу преузети на билетарници БИОСКОПА КРУШЕВАЦ, од петка, 28.3. 2025. од 16 сати.

Срдачно,

Ваш

Културни центар Крушевац

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА „КРУШЕВАЦ“ ОД 27. 03. ДО 02. 04. 2025.

ЈАКАРИ И ВЕЛИЧАНСТВЕНО ПЕРО

(СИНХРОНИЗОВАНО)

27.03-30.03 & 02.04 у 18ч
Жанр: Анимирани, авантура
Траје: 99 минута

Јакари, најмлађи Сијукс, упушта се у велику авантуру. Уз дар Великог орла – моћ разговора са животињама – креће у потрагу за неукротивим понијем, Малим Громом.

КВИР

27.03-30.03 & 02.04 у 20ч
Жанр: Романса, драма
Режија: Лука Гвардијано
Земља: Француска
Траје: 137 минута

Филм по роману Вилијема Бароуза. Усамљени имигрант у Мексико Ситију 1950-их проналази неочекивану везу са младим студентом.

Цена карте за филмове: 300 дин

01.04. у 20ч – Завршно вече фестивала ЗЛАТНА КАЦИГА
Поклон граду: представа „ТАШТА НЕ ПРАШТА“ у извођењу Крушевац Гето
УЛАЗ СЛОБОДАН УЗ БЕСПЛАТНЕ УЛАЗНИЦЕ!

Контакт телефон:
09-15ч → 037/429-247
17-20ч → 037/421-208

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

СЕЋАЊЕ НА АГРЕСИЈУ 1999.

У Легату Милића од Мачве, одржан је традиционални програм поводом агресје Нато Алиајансе на нашу земљу са пригодним садржајем.

Да ли је Цвијићева опаска да је Србија, кућа на сред пута. у западном свету, посебно међу земљама чланицама НАТО алијанса, буквално схваћена, па је на најбруталнији начин треба уклонити са тог пута. А управо се то и догодило. Сетимо се 24 марта 1999. године у 19,41 сати, када су авиони НАТО агресора, без сагласности УН и без објављивања рата Савезној Републици Југославији почели бомбардовање.

У програму су учествовали глумци: Миле Недељковић и Горадана Симић, као и Хор Бисер из Крушевца. Програм је водио Небојша Лапчевић.

ОЧИ ДИВЉЕГ КОЊА

 

 

Такмичење рецитатора града Крушевца 2025 – ПЕСНИЧЕ НАРОДА МОГ

 У Белој сали Културног центар Крушевац и Парохијском дому цркве Лазарице, у четвртак, 20. марта и петак, 21. марта 2025,одржано је традиционално Такмичење рецитатора града Крушевца – ПЕСНИЧЕ НАРОДА МОГ у три категорије и то за млађи узраст (I-IV) , средњи (V-VIII) и старији узраст. Такмичење је у организацији Културног центра Крушевац.Има традицију дугу 56 година и веома јасна правила. „Најважније је да песма одговара узрасту и полу рецитатора али и да такмичари покажу јасну дикцију, изражајност и способност да нас убеде у причу коју казују. Рецитатор, за разлику од глумца, има мало средстава – ослања се на израз лица, мимику и добар говор. Циљ нам је да подстакнемо младе да читају и говоре поезију.“- истакла је Лидија Ужаревић, члан жирија и наставник Школе говора и глуме у КЦК.

Ово престижно такмичење окупља ученике основних и средњих школа који су се већ доказали на школским такмичењима. Првог дана надметали су се најмлађи рецитатори, а у петак ученици од петог до осмог разреда као и старији узраст. Ове године на градској смотри рецитатора учествовало је 56 ученика - 37 у категорији млађег узраста, 16 у категорији средњег узраста од 5-8. разреда и 9 средњошколаца.

Стручни жири за млађи и средњи узраст професорка српског језика и књижевности Мирјана Гашић и Лидија Ужаревић, наставник Школе говора и глуме у КЦК донеле су следеће одлуке:

***МЛАЂИ УЗРАСТ (I –IV)

1. 1.МЕСТО – Мила Петровић, 4 разред, О.Ш. „Ј.Ј.Змај“
2. 2.МЕСТО – Анђелија Стаменковић, 4. разред, О.Ш. „ Бранко Радичевић“
3. 3.МЕСТО – Милица Стевић, 1. разред , О.Ш. „ Јован Поповић“

ПОХВАЛЕ ЖИРИЈА: Дарија Гајић (4.разред,О.Ш. „Деспот Стефан“) Ана Анђелић (3.разред, О.Ш.Јован Поповић“), Маша Матејић (4.разред,О.Ш.„Драгомир Марковић“), Лука Степановић (4.разред, О.Ш. „Драгомир Марковић“), Андреа Марјановић (2.разред, О.Ш.“Васа Пелагић“),Петра Рајковић(4.разред, О.Ш.“Нада Поповић“), Лука Рашић (4.разред,О.Ш.“ Станислав Бинички“).

***СРЕДЊИ УЗРАСТ (V-VIII )

1. 1.МЕСТО –Дуња Јовић, 6.разред, О.Ш.“ Вук Караџић“
2. 2.МЕСТО – Николија Јовановић, 6. разред, О.Ш. „Јован Поповић“
3. 3.МЕСТО – Анђелија Денић, 7.разред, О.Ш.“ Свети Сава“

ПОХВАЛЕ ЖИРИЈА:Трифун Пејчиновић (6.разред,О.Ш.“Јован Поповић“),Николина Вељковић(7.разред, О.Ш. „Васа Пелагић“), Огњен Радовић (7. разред, О.Ш.“Брана Павловић“), Нађа Савковић (7.разред, О.Ш.“ Свети Сава“ ),Андреј Ђукић (6.разред, О.Ш.“Свети Сава“).

Стручни жири за старији узраст Гордана Симић и Даница Гвозденовић донео је следеће одлуке:

***СТАРИЈИ УЗРАСТ

1. 1.МЕСТО –Константин Томичевић, 2.разред, Гимназија Крушевац

          2.МЕСТО –Анђела Антић, 3 разред, Медицинска школа

3. 3.МЕСТО –Марко Миљковић, 3.разред, Прва техничка школа Крушевац

Најбољи међу рецитаторима из сваке категорије обезбеђују пласман на окружно такмичење у Александровцу.

Јелена Вељковић

Савет за доделу Награде за животно дело и признања "Витез од Чарапаније - Сер Харди"

У сусрет 33. Међународном фестивалу хумора и сатире ,,Златна кацига’’ данас је у Градској управи града Крушевца одржан Савет за доделу Награде за животно дело и признања "Витез од Чарапаније - Сер Харди".

Председник Савета, градоначелник града Крушевца Иван Манојловић и Maрија Цветковић, в.д. директор Културног центра, заједно са члановима Савета, Ненадом Блажићем, замеником директора Културног центра, Слађаном Обрадовић, главном и одговорном уредницом Културног центра, Јеленом Протић Петронијевић, уредницом књижевног програма КЦК, уредницом дечијег програма Рајном Маринковић Алексић, Небојшом Лапчевић и Љиљаном Пантелић уредницом Регионалне радио-телевизије Крушевац, донели су једногласну одлуку да овогодишњи добитник Награде за животно дело буде српска књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић, као и да ове године признање Витез од Чарапаније - сер Харди, понесе Драгослав Гогић, новинар Дописништва РТС-а.
"Награда за животно дело", признање "Витез од Чарапаније - сер Харди", признања "Раде Брка" и "Класово мајсторско перо" и "Златне кациге" за најбољу карикатуру и писану форму, биће свечано додељене 1. априла на Међународни дан шале, на завршној вечери Фестивала у Биоскопу Крушевац.

О ДЕЛУ БОРЕ СТАНКОВИЋА У ЛЕГАТУ МИЛИЋА ОД МАЧВЕ

У Легату Милића од Мачве пред великим бројем посетилаца одржано је књижевно вече посвећено великом српском приповедачу, романсијеру и драмском писцу, Бори Станковићу. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.

О делу Боре Станковића предавање је одржао проф. др Горан М. Максимовић, редовни професор за област Српске књижевности (Српске књижевности 18. и 19. века) на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Објавио је више од шест стотина текстова у научним и књижевним часописима, у зборницима радова, саставио је три антологије, урадио је једну драматизацију Нушићеве приповедачке прозе и приредио за штампу више од 50 књига писаца српског 19. и 20. века. Учествовао је на више од стотину двадесет научних конференција. Објавио је 19 књига научних монографија и расправа: Умјетност приповиједања Бранислава Нушића (1995), Магија Сремчевог смијеха (1998), Домановићев смијех (1 изд. 2000; 11 изд. 2024), Српске књижевне теме (2002), Тријумф смијеха комично у српској умјетничкој прози од Доситеја Обрадовића до Петра Кочића (2003), Свијет и прича Петра Кочића (2005), Критичко начело (2005), Искуство и доживљај (2007), Комедиографски Орфеј и други огледи (2010), Идентитет и памћење (2011), Критичка гозба (2012), Заборављени књижевници српског 19. вијека (2013), Казивање града и други огледи (2014), Симо Матавуљ и Бока Которска (2018), Критичка перспектива (2021), Земаљско и небесно (2022), Градови српског реализма (2023), Књижевни свијет Бранислава Нушића (2024), Гласови из прошлости (2024).

           Горан Максимовић је говорио о теми Еротско у делу Боре Станковића или Шта се налази иза границе Станковићевог књижевног света, као и о филмским и позоришним адаптацијама његовог дела. Подсетимо на важна дела Боре Станковића, Нечисте крв, Коштана, Газда Младен, Ташана, Божји људи... Одломке из романа Нечиста крв читала је Дајана Цветковић Лазић, програм је водио Небојша Лапчевић.

СРБИЈА У РИТМУ ЕВРОПЕ

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ