Филмови

Domaći filmski hit IGRA U TAMI- od 23. do 25. novembra u Bioskopu Kruševac

IGRA U TAMI

BIOSKOP „KRUŠEVAC“ - film IGRA U TAMI

IGRA U TAMI

u 17,oo i 21,oo

OD 23.11. DO 25.11.2015.

Žanr: ljubavna drama.

Traje: 95 minuta

Uloge: Viktor Savić, Tamara Dragičević, Vuk Kostić, Borka Tomović, Vladica Milosavljević….

Režija: Jug Radivojević

“Igra u tami” je ljubavna priča motivisana pripovetkom “Aska I Vuk” Nobelovca Ive Andrića,

Vuk (Viktor Savić), ogrezao u prljave poslove – trgovinu ženama, okrutan i nemilosrdan, uvlači

Asku (Tamara Dragičević) u svoje kandže, zahvaljujući dobro razradjenoj mreži seks trafikinga.

Svojim plesom i lepotom Aska uspeva da u Vuku probudi ljubav, čovečnost, ali i san o estradi i

boljem životu. Vuk po prvi put spoznaje ljubav koja ga iz korena menja…

Cena karte: 250,oo dinara

Informacije: 429-247 421-208 423-025

FRANCUSKI FILMSKI KARAVAN 2015

novi francuski film novembar 2015 600 x 853

ПОЧЕЛА ЈЕ РЕВИЈА ФИЛМОВА МИОДРАГА ПЕТРОВИЋА- ЧКАЉЕ

РЕВИЈА ФИЛМОВА МИОДРАГА ПЕТРОВИЋА ЧКАЉЕ

Миодраг Петровић „Чкаља“ (Крушевац, 1. април 1924 — Београд, 20. октобар 2003) је био српски глумац и један од најистакнутијих комичара на територији бивше Југославије.

Рођен је 1. априла 1924. године у Крушевцу. Био је четврто дете Чедомира и Христине - Тине Петровић. Судбина је хтела да се највећи комичар бивше Југославије роди 1. априла, на дан шале. Породица Петровић живела је у Балшићевој улици у Крушевцу. ...Надимак Чкаља добио је као дете. Надимак му је дао школски друг Јефтић, јер је као дете био „сувоњав и штркљаст. У родном граду завршио је гимназију, где је и почео да се бави глумом - у драмској секцији.

У време Другог светског рата налазио се Културно-просветној екипи 47. дивизије НОВЈ. Након рата и демобилизације уписује студије ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар“.

Године 1946. постаје члан Драмског студија Радио Београда, где и почиње његова популарност учествовањем у емисији „Весело вече“. Од 1951. до 1977. године био је члан Хумористичког позоришта у Београду. Глуми и у првој серијиТелевизије Београд - „Сервисна станица“, од 1959. године. У тој серији се прославио тумачећи лик кувара Јордана. У позоришту, између осталог, игра у представи „Бог је умро узалуд“ (снимљен и филм) и антологијској комедији Драгутина Добричанина „Заједнички стан“ (касније је снимљена и ТВ верзија).

Од 1976. године имао је статус слободног уметника.

Остварио је велики број улога на филму и у ТВ серијама. Најбоље улоге остварио је у серијама "Сервисна станица" (1959), "Љубав на сеоски начин" (1970), "Камионџије" (1972), "Врућ ветар" (1980) и "Камионџије 2" (1983), као и у филмовима "Орлови рано лете" (1966), "Бог је умро узалуд" (1969), "Паја и Јаре" (1973), "Авантуре Боривоја Шурдиловића" (1980) и "Камионџије опет возе" (1984).

Имао је успешну сарадњу са колегом Мијом Алексићем.

Добитник је више награда: 1974. је добио Стеријину награду, 1977. Седмојулску награду, 1991. Нушићеву награду за животно дело, 1995. РТС-ову награду за животно дело, „Златног ћурана“ за животно дело на данима комедије у Јагодини.^[1]

Чкаљин син Чедомир Петровић је глумац и редитељ, а унука такође глумица Јована Петровић.

Последње године живота провео је тихо, повукавши се из јавног живота. Јавно се ангажовао 2000. године у предизборној кампањи ДОС-а.^[2] Умро је 20. октобра 2003. године у Београду.

ИАКО се много поштовалаца и пријатеља преминулог великана глуме Миодрага Петровића Чкаље припремало да дође на последњи опроштај са њим, његова породица испоштовала је његову последњу жељу. Велики глумац кремиран је на Новом гробљу окружен само најближима: супругом Драгицом, унукама Јованом и Миленом, сином Чедомиром и снахом Смиљком, коју је волео као своју кћи, а она њега као оца кога је прерано изгубила...

Доследан својим животним ставовима, он је више пута, а последњи пут непосредно пре него што је преминуо , изразио жељу својим најближима да на последњи пут оде тихо, без помпе, без говора и без црних одела...

Миодраг Петровић Чкаља, био је сарадник Културног центра Крушевац, у пројекту Међународни фестивал хумора и сатире Златна кацига , на којем је 1995. и 2001, добио награде за Животно дело.

У Крушевцу, у Балшићевој улици, пред Чкаљином кућом, 2005 године подигнут му је споменик. Некадашња улица Милинка Кушића, на Звездари у Београду, одновембра 2006. године добила је име по Чкаљи.

Југословенска кинотека чува све Чкаљине филмове, а Културни центар Крушевац, желећи да сачува успомену на великог глумца, својим суграђанима у периоду од 12- 25. октобра у Биоскопу Крушевац, поклања Ревију Чкаљиних филмова. Ова ревија је потпомогнута средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.

ckalja 6 Custom