Изложба „Момо Капор – Златни пресек"
У Легату Милића од Мачве у петак, 13. јуна 2025. године, отворена је изложба „Момо Капор – Златни пресек“. Након обраћања Љиљане Капор и директорке Културног центра Крушевац Марије Цветковић, изложбу је отворио Иван Манојловић, градоначелник града Крушевца.
Захваљујући сјајној сарадњи Задужбине „Момчило Момо Капор” и наше установе, по други пут у Крушевцу је реализована изложба, са циљем ретроспективног погледа на рад познатог српског књижевника и сликара који се на домаћој културној сцени истакао и у форми цртежа. На изложби, која ће бити постављена наредних месец дана, изложено је тридесетак акварела, цртежа и слика рађених на уљу и пастелу, а неки од радова први пут ће бити приказани домаћој публици.
Првомајска изложба Расиниусa у Легату Милића од Мачве
У Легату Милића од Мачве отворена је традиционална изложба у оквиру првомајског празника пред великим бројем уметника и посетилаца. Првомајска изложба Расиниуса, која се организује у сарадњи са Савезом синдиката Крушевца, а уз суделовање и ликовних клубова Димитрије Симић и Клис из Трстеника представља ликовну сцену садашњег тренутка. У изложби учествују и многи сликари из Расинског округа, Београда, Новог сада, Ниша и других градова. Њихово сабирање око природног завичајног гнезда, заправо је уметничко заједничарење у преплитању ликовних гласова. Избором различитих мотива који су уподобљени инспиративним темама и ликовним техникама, истовремено остављајући посетиоцу Легата Милића од Мачве поособљен доживљај уметничких домета. У програму је наступио Хор Бисер. Изложбу је отворио председник Синдиката, Саша Нешић, а програм су припремили Марија Стојадиновић и Небојша Лапчевић.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ОБРИСИ“ МИЛАНА ВУЧИЋЕВИЋА
У легату Милића од Мачве промовисана је Збирка песма „Обриси“, професора Миланa Вучићевића.
Ова поезија је нови оглед песника тајанствене поетике лавиринта, шетача ка недоходним пределима, вртовима крај реке... Читајући нову књигу Обриси, Милана Вучићевића, долазимо до закључка да моја размишљања у ранијем осврту потврђују тезу: „поезија особене мирне инспирације и запитаности зналачких просејавања", сасвим је потврђена. Ипак, у односу на претходне наслове Торзо појесења, Свебдења, Допламсавања, Папирићи плавет; Одблесци, Песме, нити; Одломци о позном, Одах и шум, песник је сазрео.
Његова поезија је уцеловљене сложене форме где се преламају делови и структура Све је то у стиховима пред давним очима у летњим или зимским записима, пред сањивим једачима анђела, час у атељеу Шагала, час у атељеу Шумановића... Иза праслика и обриса стоји, а заправо смерно шета тај песник-дугопругаш, Милан Вучићевић (добитник Златне значке КПЗ Србије 2024) предосећајући, осећајући свет око себе као светлост светлости лаке.
О књизи су говорили Живорад Недељковић, Љубиша Ђидић и Небојша Лапчевић. Стихове је говорила Ивана Вучићевић уз младу вокалну солисткињу Кристину Богдановић.
ЕКСКУРЗИЈE У ЛЕГАТУ МИЛИЋА ОД МАЧВЕ
Легат Милића од Мачве посетили су ученици београдских основих школа и то је почетак пролећних екскурзија. Посредством туристичке агенције Виа турс Петровић, са којом Легат Милића од Мачве има дугогодишњу сарадњу планиране су наредне едукативне посете са посебном пажњом на ликовну поетику великог српског сликара који је граду Крушевцу оставио своје уметничко тројство: колекцију слика Косовио први праг Србије, фреску у Дому Синдиката, Обретеније Лазареве главе и споменик на Тргу Костурница, Мајка Србија и мајка Грчка.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
СЕЋАЊЕ НА АГРЕСИЈУ 1999.
У Легату Милића од Мачве, одржан је традиционални програм поводом агресје Нато Алиајансе на нашу земљу са пригодним садржајем.
Да ли је Цвијићева опаска да је Србија, кућа на сред пута. у западном свету, посебно међу земљама чланицама НАТО алијанса, буквално схваћена, па је на најбруталнији начин треба уклонити са тог пута. А управо се то и догодило. Сетимо се 24 марта 1999. године у 19,41 сати, када су авиони НАТО агресора, без сагласности УН и без објављивања рата Савезној Републици Југославији почели бомбардовање.
У програму су учествовали глумци: Миле Недељковић и Горадана Симић, као и Хор Бисер из Крушевца. Програм је водио Небојша Лапчевић.
ПРОМОЦИЈА БАГДАЛЕ БР. 542
У Легату Милића од Мачве, промовисан је број 542. Часописа за књижевност, уметност и у културу Багдала. У програму су очествовали чланови и сарадници клуба: Томислав Павловић, Милентије Ђорђевић, Дајана Цветковић Лазић, Вељко Стамболија, Драгана Денић,Ивко Михајловић, Љиљана Павловић Ћирић, Владица Радојевић и Љубиша Ђидић гл.уредник, Милан Вучићевић, оперативну уредник, Небојша Лапчевич, председник,
Књижавни клуб Багдала у својих 65 година постојања је бренд града Крушевца са својим активностима и активностима својих значајних писцама-члановима. Багдале додељује Часопис Багдала изалази непрекидно пуних 65 година водећи рачуна о завичајној књижавности и баштини али и српаској и међународној сарадњи. Посебно су значајне мануифестације додела награде прсетена Деспот стефан Лазаревића, традиционално. Часопис за књижевност, културу и уметност Багдала свој часопис дистрибуира на око четириристо адреса ( писцима сарадницима, библиотекама у великом броју градова, библиотекама факултета, института, Министарству културе, САНУ, Матице српске, музејима, Народној библиотеци Србије школама, архивама, културним центрима. књижњевним клубовима, задужбинама, СКД, УКС, еснафским удружењима, промоцијама..).
У садржају Багдале 542 прилоге су објавили значајни књижевници и уметници: Милош Ковачевић, Иван Негришорац, Весна Голдсворти, Ненад Шапоња, Јана Алексић, Виктор Радун Теон, Велько Стамболија, Емес Халиловић, Сања Савић Милосављевић, Льиљана Лукић, Џон Ешбери /превео, Томислав Павловић, Владимир Коларић, Милош Браловић, Бранислав Матић, Бојана Стојановић Пантовић, Милуника Митровић, Тадеуш Завадовски, Гордана Влаховић, Дејан Медаковић.
Изложба слика Анђеле Ђермановић
Изложба слика Анђеле Ђермановић званично је отворена у петак 8. новембра у 19 сати у Легату Милића од Мачве.
Изложбу је отворио Миодраг Јакшић, у име уметничке групе АРТЕ, о концепту је говорио и Александар Репеџић етнолог и антрополог.
Анђела Ђермановић (1993) завршила је основне и мастер студије на Факултету ликовних уметности 2017. године у класи ред. проф. Гордана Николића, одсек сликарство.
Тренутно је на докторским уметничким студијама на истом факултету под менторством др ум. Адама Пантића, ред. проф.
Стипендиста је Фонда за младе таленте Министарства омладине и спорта. Актуелна је алумнисткиња Фондације Конрад Аденауер. Чланица је УЛУС-а од 2022. године. Коауторка је публикације Голубац: Традиција, култура и народна веровања (Голубац, 2023). Остварила је преко педесет групних изложби и шест самосталних. Коауторка је документарног етнографског филмског серијала и председница УГ Почудиште.
Излагала је у земљи и иностранству (Бишкек, Словенија и Румунија), учесница је колонија, радионица и фестивала.
Изложба је по Конкурсу за излагачку сезону 2024 и биће отворена до 18. новембра 2024.
Марија Стојадиновић
Небојша Лапчевић
Изложба слика Јованке Рашовић
Изложба слика Јованке Рашовић отворена је 21. маја 2024. године у Легату Милића од Мачве.
Изложба је по Конкурсу за излагачку сезону у 2024. години.
Јованка Јока Рашовић је рођена 1959. године у Крушевцу. Завршила Вишу педагошку школу – ликовни смер у Београду. Члан је УЛУК-а.
Од 1984. године радила је у Народном музеју Крушевац на пословима конзервације.
Самостално је излагала више пута у: Крушевцу, Краљеву, Параћину, Приштини, Пећи, Бору, Београду, Трстенику, Врању, Великој плани, Панчеву, Прокупљу.
Излагала је на преко педесет групних изложби: Октобарска – Крушевац, Средња Далмација, Травник, Октобарску салон- Београд, Краљево, Ваљево, Јагодина, Мајданпек, Горњи Милановац, Ђевђелија, Чачак, Зрењанин, Панчево, Ниш – изложба цртежа, Бијенале цртежа Панчево, Бијенале акварела – СКЦ Нови Београд, Горњи милановац – Бијенале минијатуре, Ужице – Бијенале.
Учествовала на многобројним ликовним колонијама.
