Изложба слика Јованке Рашовић

Изложба слика Јованке Рашовић отворена је 21. маја 2024. године у Легату Милића од Мачве.

Изложба је по Конкурсу за излагачку сезону у 2024. години.

Јованка Јока Рашовић је рођена 1959. године у Крушевцу. Завршила Вишу педагошку школу – ликовни смер у Београду. Члан је УЛУК-а.

Од 1984. године радила је у Народном музеју Крушевац на пословима конзервације.

Самостално је излагала више пута у: Крушевцу, Краљеву, Параћину, Приштини, Пећи, Бору, Београду, Трстенику, Врању, Великој плани, Панчеву, Прокупљу.

Излагала је на преко педесет групних изложби: Октобарска – Крушевац, Средња Далмација, Травник, Октобарску салон- Београд, Краљево, Ваљево, Јагодина, Мајданпек, Горњи Милановац, Ђевђелија, Чачак, Зрењанин, Панчево, Ниш – изложба цртежа, Бијенале цртежа Панчево, Бијенале акварела – СКЦ Нови Београд, Горњи милановац – Бијенале минијатуре, Ужице – Бијенале.

Учествовала на многобројним ликовним колонијама.

Изложба ће бити отворена до 18. јуна.
                                                                                                                 
Марија Стојадиновић
Небојша Лапчевић
joka 1 joka 5
joka 9 joka 7

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ ДРАГАНА ДАМЈАНОВИЋА

У Легату Милића од Мачве представљена је књига Драгана Дамјановића "Ања са Дедиња".

О књизи је говорио рецензент Љубиша Ђидић, као и проф. др Миливоје Р. Јовановић.

У својеврсном разговору учествовали су и саговорници, проф. др Вељко Ђукић, васкуларни хирург, први доктор медицинских наука у Европи на тему трансплатације срца, који је и реални лик у овом роману о љубави, хуманости, егзистенцији... Потом проф. др Неђо Даниловић, један од водећих Методолога у свету и Јелена Занфировић из Косовске Митровице. У музичком делу програма наступили су Анђела и Павле Филиповић, хармоника.

Програм је водио Небојша Лапчевић.

д8 д5

д9 д4

 

ПРВОМАЈСКА ИЗЛОЖБА

Чланови Удружења РАСИНИУС и Ликовног клуба Димитрије Симић на традиционалној Првомајској изложби, која је отворена у понедељак 29. априла 2024. године у Легату Милића од Мачве, представљају белешку садашњости ликовне сцене са подручја Расинског округа.

На овогодишњој изложби своје стваралаштво представили су и уметници из Ликовног клуба Клис из Трестеника.
Изложба је организована у сарадњи са Већем Самосталних Синдиката Србије за Крушевац и Општине.
На почетку присутне је поздравила Виолета Капларевић, директорка КЦК, а изложбу је отворио Саша Нешић, председник Самосталних Синдиката Србије за град Крушевац и општине.
Програм су оплеменили чланови Дечијег хора КЦК из пратњу професорке Виолете Јовановске.
Преко шездест аутора афирмише своје стваралаштво, представљајући јавности константан процес трансформације.
Од заступљених техника коришћена су уља на платну, акрил, фотографија, акварел, комбинована техника...
Изложба ће бити отворена до 18. маја.

Марија Стојадиновић
Небојша Лапчевић

ПРВОМАЈСКА 21 ПРВОМАЈСКА 25

ПРВОМАЈСКА 18 ПРВОМАЈСКА 2

НАСТУП ДЕЧИЈЕГ ХОРА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ У ЛЕГАТУ МИЛИЋА ОД МАЧВЕ

Од 2017. године, са професорком, музичким педагогом и хоровођом Виолетом Јовановски , Дечији хор КЦК, граду, округу али и региону даје блистав печат у свету дечије хорске музике. Због свог квалитета који је дошао преданим радом и резултатима, препознат је како од стране града Крушевца тако и Министарства културе и информисања РС, кроз Фестивал музике за децу Расинског округа, преко многобројних Фестивала у Србији и региону где постиже врхунске резултате и осваја многобројне награде. Дечији хор Кцк у предвечерје Ускршњих празника, представио се својим суграђанима са два концерта, у две старосне катогорије (млађи и старији узраст) у петак и суботу (26. и 27. 4.)у Легату Мичића од Мачве.

11 12

13 14

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Традиционални програм „Да се не заборави“, у Легату Милића од Мачве, одржан је у предвечерје 24. марта када је почело бомбардовање наше земље.
Програм сећања, након извођења химне „Боже правде“, започео је обраћањем директорке Културног центра Крушевац, Виолете Капларевић: „Након 25 година, сећамо се, седамдесет осам дана страдања недужног народа, покушај рушења једне суверене и независне земље као што је наша. Памтимо, недужне жртве, рушење наших градова, убијања мостова... Србија је постала кућа на сред пута... Неко је хтео да је уклони са тог пута.“
Приказани си кадрове из документарне серије РТС, „Усудом развејани“, уредника, аутора и песникиње мр. Милице Јефтимијевић Лилић која је говорила своје родољубиве песме. У песничком приношењу учествовао је и песник Јерамија Лазаревић у пратњи Хора „Бисер“.
da se ne zaboravi 5 da se ne zaboravi 11
da se ne zaboravi 14 da se ne zaboravi 12

СРПСКИ ПЕСНИК: МИЛАН РАКИЋ И КОСОВО

У Легату Милића од Мачве одржана је промоција професора Јована Пејчића "Српски песник Милан Ракић и Косово".
Критичар, историчар књижевности, есејист, антологичар. На Филозофском факултету у Нишу предавао је од 1996. до 2015. године Српску поезију и Српску критику и драму двадесетог века. Уредник факултетских издања 2011–2015. Уредник Издавачког центра Филозофског факултета (2011–2015). Јован пејчић је аутор многих књига есеја, књижевних критика, студија...Милан Ракић (Београд, 1876–1938) – песник, дипломата, национални прегалац, ратник. Од маја 1905. до децембра 1911. године он је службеник Српског кон-зулата у Приштини, надлежан за област Старе Србије (Косова и Метохије, у турском речнику – Косовског вилајета). Испрва у својству секретара, године 1906. стиче звање вицеконзула, од 1910. делује као конзул. Током 1912. године, до избијања Првог балканског рата у октобру, он је шеф Конзуларног одељења Министарства иностраних дела. У рат улази као добровољац. Суштински предмет психобиографскога, друштвено-историјскога и литерарног истраживања у књизи Завет и чин: Милан Ракић на Косову управо су Ракићеве косовске године.Ко је, дакле, Милан Ракић на Косову 1905–1912. године? Србин непоткупљиве националне свести; ерудит пространога знања о прошлости свог народа и света; творац најлепшег циклуса родољубивих стихова у свеукупној српској поезији (песме окружене насловом „На Косову“), добровољац у рату за ослобођење Старе Србије кога ће краљ Петар I Карађорђевић одликовати Златном медаљом за храброст. О књизи су говорили књижевници Љубиша Ђидић и Небојша Лапчевић, а стихове Милана Ракића говорила је Гордана Симић.
л1 л2
л3 л4
2024  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates