Почетна страна
SVE BOŽIĆNE PRIČE
Počnimo od Dikensa
Od sviju velikana svetske književnosti, domaća publika je možda najmanje upoznata sa delima Čarlsa Dikensa. Desilo se to da su ga mnoge generacije izbegle u lektiri, a i one koje su ga imale često su se opredeljivale za neki drugi medij kao što je film ili serija, jer ih je bilo i ima ih puno za svaki njegov roman. Da biste rauzmeli Čarlsa Dikensa i uživali u svim njegovim kvalitetima, morate ipak zaroniti u sama literalna dela i tek se tu vidi da je to genije nalik Dostojevskom ili Servantesu.
Zašto je tako, saznaćete u nastavku teksta..
Na prvom mestu, Dikens je beskrajno duhovit autor čiji se humor teže transponuje na ekran te iz filmova stičemo utisak da je ‘’to onaj pisac koji piše o bedi, siromašnoj deci i prljavom viktorijanskom dobu’’, a zapravo nije tako.
Drugo, Dikens je pisao kako je pričao, njegova književnost je dizajnirana da se glasno čita i priča pa je i opis nečeg najsumornijeg u njegovim romanima obojen vedrinom njegovog duha.
I naravno, ono po čemu je Dikens ponajviše poznat jesu piktoreskni likovi njegovog doba koji se mogu lako transponovati i u naše vreme, koji su ponekad smešni, ponekad strašni a ponekad oba. Specifičan autorov stil činio je da ti likovi budu življi od života i zato su mediji kao što su crtani film ili strip mnogo bolje dočaravali originalnu nameru nego što su recimo film ili serija uspevali. Na video igricu o Oliveru Tvistu publika još čeka.
Par stvari o duhovima
Dikens nije verovao u duhove. Barem ne u one duhove koji su toliko zaokupljali maštu u viktorijansko vreme, na duše mrtvih koje su pozivali medijumima, bio je veliki protivnik toga.
Pa ipak, duhovi su mu bili neka vrsta fascinacije tako da gotovo nema nijednog njegovog dela a da se ne pojavljuju na neki način. U svom poznom stvaralaštvu on će razviti žanr moderne horor priče o duhovima, ali u “Božićnoj priči” (koju je napisao relativno mlad, sa trideset godina) njegov pristup je bio potpuno drugačiji. Tamo su duhovi više antropomorfne ideje, prikaze ne iz sveta mrtvih već iz viših svetova, bilo da ih nazivamo anđeoskom pojavom ili starim paganskim bogovima.
Izuzetak je jedino duh Marlija, duša pokojnog partnera glavnog lika, Ebenizera Skrudža, ali i on je biće mnogo više zavijeno u metafore nego u žitku ektoplazmu. Njegovo postojanje u zagrobnom životu je mnogo bliže ideji nego otelotvoravanju.
180 godina Božićnih priča
“Božićna priča” je prvi put štampana 1842. godine i od tada nije prestala da se štampa. Kada je nastala tehnologija filma, među prvim adaptacijama romana za film bila je “Božićna Priča”. Nastankom crtanog filma desilo se isto. Od kada izum televizije dovodi ekran u svako domaćinstvo, pravi se barem jedan film godišnje inspirisan “Božićnom pričom”. Likovi iz tog romana poznati su koliko i Deda Mraz i sada taj roman živi potpuno odvojeno od svog autora, nalik na narodnu priču.
Ono što ovo delo čini besmrtnim umetničkim delom su njegova univerzalnost i jednostavnost. Ovo je priča o pokajanju i prazničnim radostima sa kojom se može indetifikovati svako biće koje gaji ljudskost u sebi. Likovi ovog dela su živi i životni a sa druge strane su čisti arhetipi, odnosno njihova primena je toliko široka da se mogu primeniti na svaku epoohu i svaki žanr.
Zato danas i imamo toliko varijacija na temu “Božićne priče”. U animiranoj umetnosti gotovo da nema poznatog crtaća koji nije izbacio svoju stilizaciju od kojih je najpoznatija (i jedna od najboljih) Diznijeva “Mikijeva Božićna priča” iz 1983. Takođe, Duško Dugouško ima dve Božićne priče, Simpsonovi su joj posvetili jednu epizodu, Mapet šou i Ulica Sezam imaju dugometražni specijal a tu su još i Štrumpfovi, Kremenko i Kamenko, gospodin Magu i naravno, Tomas Lokomotiva. Svaki od ovih crtaća ispunjavali su likovi iz njihovih autohtonih franšiza i ta transformacija u ličnosti iz Dikensove “Božićne priče” u svakom od ovih slučajeva bila je glatka i neprimetna.
Filmovi, u svojim stilizacijama tek su varirali sa sadržajem “Božićne priče”.Ebenizer Skrudž bio je od računovođe do vlasnika hotela, supermarketa, mafijaš, pisac, TV voditelj, prodavac nekretnina, kauboj-revolveraš pa čak i pogrebnik.
N.P.
Вишемедијски пројекат МОЈ ПРИЈАТЕЉ КЛАВИР - снимак концерта Нада Колунџија, клавир
У немогућности одржавања концерта уживо, који је био заказан за крај новембра. Културни центар Крушевац је за Вас снимио концерт Наде Колунџије, пасиониране промотерке савремене музике и једне од најзначајнијих пијанисткиња савремене музике у региону.
ECOMOVE – ЕКОЛОГИЈА МОГ ЗАВИЧАЈА - резултати конкурса у категорији средњих школа
Уторак, 08.12.2020.
EСOMOVE - Екологија мог завичаја
У категорији средњих школа награђен је рад ученика Хемијско технолошке школе Крушевац. Ученици Петра Томић, Немања Татић и Урош Алексић. МенторЛидија Гвозденовић, организатор практичне наставе.
Филм је едукативног карактера и има за циљ да упути гледаоце у значај очувања чистих вода и земљишта, као и пробуђивање еколошке свести и проширење знања из те области, потреба и културних навика. Зато су се ученици потрудили да на занимљив начин представе делић ове актуелне теме.
https://www.youtube.com/watch?v=XRpAiK1p8O0
Захваљујемо се свим ђацима и њиховим наставницима што су учествовали на Фестивалу и посветили пажњу овако значајној теми за све нас.
Сви добитници награда и њихови наставници награђени су књигама и дипломама које ће им бити уручене када буде повољнија епидемиолошка ситуација.
ECOMOVE – ЕКОЛОГИЈА МОГ ЗАВИЧАЈА - резултати конкурса у категорији основних школа
Понедељак, 07.12. 2020.
Културни центар Крушевац је, током новембра месеца, организовао Фестивал краткометражног филма, ECOMOVE – ЕКОЛОГИЈА МОГ ЗАВИЧАЈА, са циљем да допринесе унапређењу позоришне и филмске културе деце, са жељом да се кроз уметничку игру, школу и разговор утиче на свест деце да стичу еколошка знања, вредности, еколошку културу…
Учесници Фестивала били су маштовити и показали висок ниво еколошког знања и културе. Жири је издвојио три рада у категорији основношколског узраста.
Захваљујемо се свим ђацима и њиховим наставницима што су учествовали на Фестивалу и посветили пажњу овако значајној теми за све нас.
Сви добитници награда и њихови наставници награђени су књигама и дипломама које ће им бити уручене када буде повољнија епидемиолошка ситуација.
3. место
Милица Годић, Кристина Мијајловић и Мартина Смиљковић ОШ „Брана Павловић“ из Коњуха. Ментор Оливера Коларић, наставница биологије. У видеу који су нам послале бавиле су се приказивањем огледа из биологије.
https://www.youtube.com/watch?v=XBDlQbL5wNM
Групни рад ученика ОШ „ Брана Павловић“ из Коњуха и ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Ученици Ненад Миљаковић и Милан Жикић. Ментори Славољуб Тоскић и Оливера Коларић, наставници биологије.
Филм сарджи природне и историјске знаменитости Бора и Борског језера. Настао је у сарадњи две школе ОШ „Бранко Радичевић“ (Бор) и ОШ „Брана Павловић“ (Коњух). Филм су направили ученици биолошке секције обе школе у циљу подизања свести грађана на очување природних одлика нашег краја.
https://www.youtube.com/watch?v=Zldyloqqm64&feature=emb_logo
Марија Видић, Тијана Матејић и Јасна Годић, ОШ „ Брана Павловић“ из Коњуха, ментор Оливера Коларић, наставник биологије
Филм сарджи природне и историјске знаменитости села Бела Вода са антропогеним екосистемима. Рад су радиле ученице осмог разреда и приказале позитиван и негативан утицај човека на природну средину. Филм је направљен у циљу унапређења еколошке свести грађана и ученика.
Poruke članova Dramskog studija Kulturnog centra Kruševac ,,Bata Miladinović”:
Linkovi
- https://www.instagram.com/p/CAFJTriJMP1/?igshid=1b5pz1suv1gz6&fbclid=IwAR1S4lvmKJ5WwkkAG4se69H1JhHxntuUTeJor6YQ4I9jwG5tIc4knvnKl2c
- https://www.instagram.com/p/CAFJTriJMP1/?igshid=kt681puis6ba&fbclid=IwAR06jgUhFdT6HUCe0W7RL0Dw16kZd9xvoUEdbqdjm0PwpxZquwnzoiCZUFY
- https://www.instagram.com/p/CAFJTriJMP1/?igshid=eo89y2bhrrv6&fbclid=IwAR3-ForqTco_p9-QnWTocTskptXWadGJqCROGSboBvwbqWnDVrhTA3BEi4M
- https://www.instagram.com/p/B_C9rg7Bx-N/?igshid=pcqevv8a8mz3&fbclid=IwAR1kKXkkRdyJXbY7rIYJvHAKUuvTQLbrufDx99vyGnNwV-dAqhvGPYSg9pQ
- https://www.instagram.com/p/B_VNbaVH4Wt/?igshid=sqz89mj3q0b6&fbclid=IwAR1gXcYoZlZFI1d7xaK2PhkFWdfh5SNsVvw_PRSkBlt9Rxz1vTxJYOMUYfc
- https://www.instagram.com/p/B-tnlAIpkpN/?igshid=1dikwhiiidcig&fbclid=IwAR2rh_FUDsb4qRkkGuvljS7K5MVBuhynyj8yCp00AUDD0Vd3hOXXs5-Y6wM
- https://www.instagram.com/p/B-jm1m2opuz/?igshid=1dlrh7vcssa03&fbclid=IwAR3xpOExhSwR_Fo1yvB9XM7PoEiIwJXwf0J0RKsL-Ney-ZEiEOtF2_KOB44
MASTER CLAS SPECIJALNE NAGRADE 2020.
Specijalne nagrade za pisanu formu i aforizme
Specijalna nagrada
Jovana Stamenković Babušnica
NE ZNAM
Ne znam zašto
nebo gubi zvezde,
ne znam zašto
nebom sateliti jezde.
Ne znam zašto
prejake su kiše,
ne znam zašto
snega nema više.
Ne znam zašto
svud se baca smeće,
ne znam da li je
zima il' proleće.
Ne znam zašto
svi nekuda žure,
ne znam zašto
svi kolima jure.
Ne znam zašto
kisele su kiše,
ne znam zašto
priroda se briše.
Ne znam zašto
sve više je baka,
ne znam zašto
sve manje je đaka.
ne znam šta se
to u nama budi,
ne znam zašto
sve manje smo ljudi.
Ne znam i nikada neću znati,
da li će mi neko odgovore dati?
Specijalna nagrada
Kaja Miljković, Kuršumlija
NE ZNAM
Ne znam kako žirafa spava,
ni kako jedna životinja s drugom razgovara.
Ne znam kako se stvara san,
ni šta je za životinje lep dan.
Ne znam u mraku skriveno šta je,
ni ko je psa naučio da laje.
Ne znam ko sve travu pase.
ni da li su životinje podeljene na rase.
Ne znam kako kornjača tako sporo ide,
ni zašto miš ne gleda 3d.
Ne znam koliko tona teži,
ni kako pauk spava u meži.
Ne znam kako su miševi toliko maleni,
ni kako su leptirići tako šareni.
Ne znam kako skakavci skaču po polju,
ni kako dete stvara tešku nevolju.
Ne znam kako medved naspavan iz svoje pećine izlazi,
ni kako mačka tako brzo s drveta silazi.
Ne znam kako otkucava sat,
ni kako je nastao rat.
Ne znam zašto uvek kasnim,
ni kako uveče ne mogu da zaspim.
Ne znam da li se ,,ne znam” kroz život menja,
ili će za mene ostati nerazjašnjena tema?
Specijalna nagrada
Vid Ištvan Merk Babić, Bačka Topola
AFORIZAM
Ne znam zašto se svi žale da nemaju sreće, a niko
da nema pameti.
Конкурс за децу до 10 година ,,Писмо Деда Мразу"
За сва додатна питања и информације обратите нам се путем мејла This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. или на број телефона 037/423-025.
