Почетна страна

UMETNOST STRIPA br.6

Br. 6.

Danas ćemo se baviti momentom u istoriji kada je strip kao umetnost i kao industrija osvojio celi svet. U pitanju je period koji civilizacija pamti kao jedan od najgorih treniutaka, period uspona fašizma, Drugi svetski rat, i posleratna okupacija. Tada je strip bio oruđe propagande i najdostupnija umetnost.

Tridesetih godina prošlog veka desile su se značajne promene na političkoj i ideološkoj sceni sveta. Slika sveta koju je ostavio Prvi svetski rat bila je neodrživa, zemljama uhvaćenim u recesiju jedini su spas iz krize bili ekspanzija i rat, dakle otimanje, ali ni rat nije više mogao da se vodi kao što je bilo prethodnih vekova, namesto sablje i junaštva dobismo rovovske borbe, mitralješka gnezda i bojne otrove. Ratno iskustvo je postalo bliže egzistencijalnom hororu i apsurdu nego romantičnom epu a trebalo je školovati nove generacije vojnika za pogibiju. Gotovo preko noći stripovi za decu postaše stripovi za dečake, priče o slobodi i pravdi, policajcima i lopovima, superherojima i zlikovcima.

Ova priča je značajna za dve danas najveće škole stripa, japansku i američku. Američki strip tridesetih je bio refleksija na previranje po Evropi, bio je prezačinjen novom ideologijom i patriotizmom. Dovoljno je reći da je prvi strip Supermena, zaštitnika slabih, izašao aprila 1938. godine, mesec dana pošto je Nemačka aneksirala Austriju a Betmen, maskirani osvetnik iz naroda, marta 1939. godine, dok su nacisti javno palili knjige i gazili Čehoslovačku.

U Japanu promena u stripu dolazi posle rata kao refleksija na Američku okupaciju i naravno bombardovanje Hirošime i Nagasakija. „Astro Boy“ (1950), jedan od pionirskih stripova tog vremena nosio se sa temama kao što su heroji i zlikovci, večita borba, smak sveta, pravda pojedinca i pogubnost oružja isto kao i njegovi američki pandani.

Interesantno da je nacistička Nemačka odbacila strip formu jer je bukvalno smatrala da je to medij za mentalno zaostale a strip crtači i i pisci bili lovljeni i proganjani. Supermen, čiji su ideali nadčoveka bili jako slični sa arijevskim nacističkim idealima, bio je naročito preziran jer je jedan od njegovih tvoraca bio jevrejskog porekla.

Nemanja Petronijević

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ проф. Радета Биочанина ЗАТРОВАНО ПРОЛЕЋЕ

У Уторак, 20. 10. 2020. у Белој сали Културног центра Крушевац представљена је књига проф. Радета Биочанина ЗАТРОВАНО ПРОЛЕЋЕ.

Јавна трибина о безбедности у саобраћају

У уторак, 20.10. 2020. у Белој сали КЦК удружење „Будимо безбедни“ одржало је трибину о безбедности у саобраћају, у цилљу подизања безбедоносне културе грађана.

Учесници на трибини били су

Градоначелница Града Крушевца, Јасмина Палуровић

Представник МУП-а

Представник компаније ,,Дунав" осигурање

Деа Ђурђевић, новинарка TV Pink и председница удружења „Будимо безбедни“

Čekajući teatar 21

Objasniti zbog čega je Čehov jedan od najvećih dramskih pisaca svih vremena uopšte nije lako. Podjednako je teško obrazložiti zašto je svaka adaptacija njegovih drama u film osuđena, u najmanju ruku, na prosečnost. Stvar je još teža ako je tekst, u kome obrazlažete stvari, ograničen na 2200 karaktera kako bi se upakovao i na najtešnju internet platformu ali mi ćemo to svakako pokušati (bez obzira što smo već spiskali 473 karaktera na predugački uvod).

Uzmimo, na primer, poslednji film rađen po Čehovljevim dramama:

Galeb (Seagull) 2018, režija Majkl Mejer

Film ima vrhunski glumački tim koji su dobro proučili tekst i dobro ga izneli. Drama je vešto adaptirana tako da se prilagodi stilu i dinamici filmske umetnosti, tekst je skraćen za nekih 25%. Kostimi su autentični, scenografija je prelepa, režiser „Galeba“ je dobro znao jezik filma ali nije spoznao autentičnost i temperament Čehova.

Drama, u klasičnom smislu, se piše tako što obuhvatiš živote svojih likova u njihovim vrhuncima da bi ispričao tragičku sudbinu ili komički zaplet. Za razliku od romana koji trpi jedan sveobuhvatan način pisanja, drama u sebe može da primi suštinu i samo suštinu, sve van toga je suvišno. Baš zbog te suštine, Čehov je prvo autentičan, drugo brilijantan. Njegovo izučavanje ljudske sudbine kroz svoje likove nije ni malo vezano za vrhunac njihovog postojanja, koji jasno slika tragički patos ili farsu, već za mučnu svakodnevnicu koju razvlači u nepodnošljivo dok duboka stanja likova, perpetualno proživljavana, grade tragičku celinu. U Čehovljevim dramama nema naglih promena, baš kao ni u životu, njegova dela su prizemna, nenametljiva, duboko humana, nemaju ni trunku senzacije u sebi što je problem kada ih prevodiš na jezik filma koji je u svojoj prirodi veći od života.

I sam Čehov je imao probleme da definiše svoja dela i zato je „Galeba“ nazvao komedijom iako je svaki izmamljeni osmeh gorak a tragedija prisutna u svakom liku. On je i danas jedan od retkih koji izučava osećanja previše suptilna da bi se uhvatila na kameri, njegova kopernikanska revolucija u posmatranju dramskog dela još uvek čeka valjanog naslednika.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

Часопис за културу и уметност ПУТЕВИ КУЛТУРЕ 28 - рубрика ЕСЕЈИ

Рубрика ЕСЕЈИ у PDF формату

УМЕТНИЧКО МУЗИЧКО ВЕЧЕ СА ЈОВАНОМ РАДОВАНОВИЋ

Пијанисткиња Јована Радовановић рођена је у Крагујевцу 1985. године. У родном граду стекла је основно и средње музичко образовање у Музичкој школи „Др Милоје Милојевић“ у класи проф. Наталија Томић. Добитница је значајних награда на бројним домаћим и међународним такмичењима у Србији и иностранству (Италија, Швајцарска) у соло категоријама и као члан камерних састава. По завршетку средње музичке школе уписао је студије на Националној музичкој академији Украјине '' П. И. Чајковског '' у Кијеву у класи проф. Јурија Кота, која се 2007. године завршава највишим оценама. Због свих успеха током студија награђена је почасном дипломом Академије. Исте године уписује мастер студије и завршава их 2008. године. Добила је препоруку стручне комисије Националне музичке академије Украјине да упише највиши степен студија извођачке уметности - клавир, који је завршила 2011. године. Стручно усавршавање у свирању наставио је у октобру 2014. године, када је на Факултету музичке уметности у Београду уписао докторске студије из области камерне музике, у класи проф. мр Зорица Ћетковић, која се наставља у класи проф. др ум. Јасна Туцовић, а од 2020. године студира докторат из области клавира у класи проф. Др Дубравка Јовичић, на истом факултету. Од почетка школовања до данас, сарађивала је са реномираним и еминентним пијанистима и музичким педагозима као што су: Јуриј Кот (Украјина), Валериј Сигалевич (Француска), Ирина Алексејчук (Украјина), Жења Аубакирова (Казахстан), Иван Кучер (Украјина).

Педагошку каријеру започела је 2008. године у Музичкој школи „Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу, коју проширује од 2010. године и наставља на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где данас предаје као ванредни професор клавира. До сада су њени ученици и студенти постигли преко 60 награда, углавном специјалних и првих, на националним и међународним такмичењима. Неколико пута је учествовала у раду жирија на пијанистичким такмичењима у Београду, Шапцу, Аранђеловцу и Врању.

Снимила је музичке нумере за два филма. Филм „Ректорски арсенал - од војне до креативне индустрије“ у продукцији Радио телевизије Крагујевац и „Упознајте Корнелију“ у продукцији Радио телевизије Србије.

Своју уметничку каријеру активно гради у Србији и иностранству. Наступила је око сто педесет представа и концерата у Македонији, Украјини, Француској, Белгији, Луксембургу, Швајцарској, Немачкој, Кипру, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Наступала је са оркестром „Уједињене жице Србије“ и солистом Матејем Маринковићем (виолина), као и на фестивалу ,,Musica Sete 2013'' у Француској са „Orchestre de Chambre United Strings of Europe'', „Royal Academy of London'' и са солистом Љубишом Јовановићем (флаута), под диригентском палицом Франца Кубертеја (Француска).

Програм:

Johann Sebastian Bach - Fantazija i fuga a-moll BWV 944

Wolfgang Amadeus Mozart - Varijacije G-dur KV 455

Пётр Ильич Чайковский - Velika sonata op. 37

Уметност Стрипа

BR 5.

Japan je progresivna zemlja izolovana od ostatka sveta i nije ništa neobično da se tamo stvari razvijaju različitim tokom nego drugde. Strip naprimer ima svoj početak na samom Japanskom ostrvu, još od 16. veka, bile su to ilustovane knjige sa radnjom kroz slike koje su se ređale s’ desna na levo kao što mange danas rade. Neke od tih ilustracija bile su uputstva za borilačke veštine, neke su bile priče sa životinjama nalik basnama, političke satire ali sve do jedne trpele su stilizaciju tipičnu za Japan: jasno definisane poze tela, elegancija pokreta, uprošćeno portretiranje koje u delu ulazi u manir i u 80% slučajeva: apstraktna pozadina ispunjena šarama nalik na islamsku umetnost.

Uopšte gledano, ako proučavamo moderni manga strip i anime crtani, videćemo da koliko god da ih ima, da je crtež uvek iste stilizacije. Prosto zna se kako se crtaju manga likovi i postoje čitavi kanoni kako se to radi, nema odstupanja osim kada je autor toliko autentičan da to prosto štrči iz njega (mange One Piece i Jo Jo Bizare adventure su sjajan primer za to). Japanska umetnost je duboko vezana za tradiciju i japanski umetnici svoje uticaje niti kriju niti menjaju već ih sa ponosom nose u svojim delima. Takav je mentalitet cele japanske nacije i MANGA i ANIME su možda najtipičniji primeri toga.

Trenutak u istoriji kada je japanski manga strip okoštao u svom stilu je period između Dva svetska rata, u umetnosti poznat kao Art Deko. Strip je bio već ustaljena forma ali ne toliko kao satira ili politički komentar kao u zapadnoj evropi i americi već kroz umetnost za decu i to za devojčice. Naime, Japanska forma Shojo, to jest Shojo Manga, manga za devojčice, predatira Shounen, mangu za dečake skoro trideset godina. Takvih žanrova inače nema nigde drugde u svetu.

Shojo Manga po sebi je lagana strip forma posvećena lepoti više nego akciji i dinamici sa uglavnom bajkovitim i socijalnim elementima. Art Deko, umetnost koja je tada osvajala svet, poznata po svojoj težnji ka lepom i skladnom lako je našla uporište kod ilustratora i crtača u Japanu. Umetnik koga ćemo izdvojiti biće Juniči Nakahara, dizajner i ilustrator od koga potiče današnje crtanje manga očiju.

КОЛАЖ ПРОГРАМ ПОВОДОМ ДАНА ОСЛОБОЂЕЊА КРУШЕВЦА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Поводом 14 октобра, Дана ослобођења града Крушевца, крај Споменика Црвеноармејцима на Расини, бројне делегације положилe су цвеће и венце и одали почаст погинулим руским војницима за ослобођење Крушевца. Културни центар Крушевац је приредио културно уметнички програм у ком су учествовали Сања Ивановић и Марко Милићевић.

ЛИКОВНО-ПЕСНИЧКА КОЛОНИЈА - ПОД КАПИЈОМ СУНЦА 2020.

На Слободишту је одржана пета Ликовна колонија Под капијом сунца у организацији Културног центра Крушевац и Удружења Слободиште, а у суорганизацији Удружења Расинијус и Народног музеја Крушевац.

На колонији су учествовали сликари из Крушевца и Ћићевца: Снежана Стефановић Милановић, Снежана Ћосовић Миловановић, Јелена Милосављевић, Бобан Стојановић, Милка Лисинац, Срба Ивановић, Зоран Анђелковић, Снежана Јаковљевић и Ђорђе Јоковић.

Присутне је поздравила Виолета Капларевић, директорица КЦК и Миљко Минић, председник Удружења Слободиште.

Уреднца дечијег програма

Рајна Алексић

РЕВИЈАЛНО ВЕЧЕ ФЕСТИВАЛА МУЗИКЕ ЗА ДЕЦУ РАСИНСКОГ ОКРУГА 2020.

У оквиру Дечије недеље, у суботу 10. октобра на платоу испред Културног центра Крушевац, одржан је 3. Фестивал музике за децу Расинског округа.

Сходно ситуацији у којој је неопходно поштовање епидемиолошких мера, Фестивал је ове године имао ревијалан карактер.

Извођењем едукативног перформанса , на самом почетку програма, полазници студија школе говора и глуме "Бата Миладиновић" КЦК показали су нам на врло сликовит начин важност придржавања мера са циљем да будемо одговорни према себи и другима јер само тако можемо славити живот.

И баш тако! У славу живота, радости, љубави , а спојени музиком , Дечији хор Културног центра Крушевац са десет песама из прошлогодишње збирке, у бајковитом сценском окружењу, приредио је вече за памћење и публици измамио салву аплауза.И какао рече директорка КЦК и Фестивала Виолета Капларевић,овај Фестивал препознат по значају у републици, сада пред собом има велики задатак да заузме водеће место у региону.

Крушевачка "мала Евровизија" у пуном сјају заблистала је у организацији Културног центра Крушевац, а под покровитељством Министарства културе Републике Србије и града Крушевца. Диригент и хоровођа проф.Виолета Јовановски на најлепши начин показала је да је у свим условима љубав према музици могуће одржати и неговати. Корепетитор на ревијалној вечери била је проф. Ивана Тодосијевић. Фестивал својом добром енергијом и сјајном организацијом из године у годину стиче све већи број пријатеља. Традиционално, помоћ Крушевачког позоришта је драгоцена, а Медијске куће попут Регионалне телевизије Крушевац, Тв Плус, Тв Јефимија, недељника Град....неизоставно су ту да забелже најлепше Фестивалске тренутке. Свакао је заслужено требало наградити 27 учесника који су вредно радили у предходна два месеца , те је организатор припремио поклоне уз помоћ удружења Астери Крушевац.

На радост самих извођача али и све присутне деце, 3. Фестивал музике за децу Расинског округа завршен је у пуном сјају дивном музичком интерактивном причом са музичким педагогом и кант ауторком Мари Мари која је својим харизматичним наступом одушевила не само најмлађу публику , већ и све присутне.

Како и кажу речи незваничне химне Фесивала, ово вече у Крушевцу беше "Баш лепо"!

Јелена Вељковић, зам.дир. КЦК

ПЕСНИЧКИ ФИЈАКЕР 2020.

ПЕСНИЧКИ фијакер, догађај у коме ствараоци за децу традиционалнo обилазе своју најмлађу публику у Крушевцу, по осамнаести пут, одржан је данас, на велико задовољство наших најмлађих суграђана. Полазна станица била је плато испред Културног центра, са кога је директорка Виолета Капларевић упутила срдачну добродошлицу песницима, са надом да ће следећи Фијакер бити омасовљен, као и предходних седамнаест година, са великим бројем деце и суграђана.

Путници - песници били су Милутин Ђуричковић,Љиљана Крстић и Момир Драгићевичћ, који су посетили ученике ШОСО “Веселин Николић” и Основне школе “Вук Караџић”. Књижевни сусрет Песнички фијакер, учесници су завршавили у ресторану “Потковица”. Ова традиционална песничка манифестација осмишњена је, како би се младима и деци пружила прилика да се сретну и друже са омиљеним песницима, као и развијању свести у најарнијем периоду живота, о књижевном стваралаштву и очувању матерњег језика.