SVE BOŽIĆNE PRIČE

Počnimo od Dikensa

Od sviju velikana svetske književnosti, domaća publika je možda najmanje upoznata sa delima Čarlsa Dikensa. Desilo se to da su ga mnoge generacije izbegle u lektiri, a i one koje su ga imale često su se opredeljivale za neki drugi medij kao što je film ili serija, jer ih je bilo i ima ih puno za svaki njegov roman. Da biste rauzmeli Čarlsa Dikensa i uživali u svim njegovim kvalitetima, morate ipak zaroniti u sama literalna dela i tek se tu vidi da je to genije nalik Dostojevskom ili Servantesu.  

Zašto je tako, saznaćete u nastavku teksta..

Na prvom mestu, Dikens je beskrajno duhovit autor čiji se humor teže transponuje na ekran te iz filmova stičemo utisak da je ‘’to onaj pisac koji piše o bedi, siromašnoj deci i prljavom viktorijanskom dobu’’, a zapravo nije tako.

Drugo, Dikens je pisao kako je pričao, njegova književnost je dizajnirana da se glasno čita i priča pa je i opis nečeg najsumornijeg u njegovim romanima obojen vedrinom njegovog duha.

I naravno, ono po čemu je Dikens ponajviše poznat jesu piktoreskni likovi njegovog doba koji se mogu lako transponovati i u naše vreme, koji su ponekad smešni, ponekad strašni a ponekad oba. Specifičan autorov stil činio je da ti likovi budu življi od života i zato su mediji kao što su crtani film ili strip mnogo bolje dočaravali originalnu nameru nego što su recimo film ili serija uspevali. Na video igricu o Oliveru Tvistu publika još čeka.

Par stvari o duhovima

Dikens nije verovao u duhove. Barem ne u one duhove koji su toliko zaokupljali maštu u viktorijansko vreme, na duše mrtvih koje su pozivali medijumima, bio je veliki protivnik toga.

Pa ipak, duhovi su mu bili neka vrsta fascinacije tako da gotovo nema nijednog njegovog dela a da se ne pojavljuju na neki način. U svom poznom stvaralaštvu on će razviti žanr moderne horor priče o duhovima, ali u “Božićnoj priči” (koju je napisao relativno mlad, sa trideset godina) njegov pristup je bio potpuno drugačiji. Tamo su duhovi više antropomorfne ideje, prikaze ne iz sveta mrtvih već iz viših svetova, bilo da ih nazivamo anđeoskom pojavom ili starim paganskim bogovima.

Izuzetak je jedino duh Marlija, duša pokojnog partnera glavnog lika, Ebenizera Skrudža, ali i on je biće mnogo više zavijeno u metafore nego u žitku ektoplazmu. Njegovo postojanje u zagrobnom životu je mnogo bliže ideji nego otelotvoravanju.

180 godina Božićnih priča

“Božićna priča” je prvi put štampana 1842. godine i od tada nije prestala da se štampa. Kada je nastala tehnologija filma, među prvim adaptacijama romana za film bila je “Božićna Priča”. Nastankom crtanog filma desilo se isto. Od kada izum televizije dovodi ekran u svako domaćinstvo, pravi se barem jedan film godišnje inspirisan “Božićnom pričom”. Likovi iz tog romana poznati su koliko i Deda Mraz i sada taj roman živi potpuno odvojeno od svog autora, nalik na narodnu priču.

Ono što ovo delo čini besmrtnim umetničkim delom su njegova univerzalnost i jednostavnost. Ovo je priča o pokajanju i prazničnim radostima sa kojom se može indetifikovati svako biće koje gaji ljudskost u sebi. Likovi ovog dela su živi i životni a sa druge strane su čisti arhetipi, odnosno njihova primena je toliko široka da se mogu primeniti na svaku epoohu i svaki žanr.

Zato danas i imamo toliko varijacija na temu “Božićne priče”. U animiranoj umetnosti gotovo da nema poznatog crtaća koji nije izbacio svoju stilizaciju od kojih je najpoznatija (i jedna od najboljih) Diznijeva “Mikijeva Božićna priča” iz 1983. Takođe, Duško Dugouško ima dve Božićne priče, Simpsonovi su joj posvetili jednu epizodu, Mapet šou i Ulica Sezam imaju dugometražni specijal a tu su još i Štrumpfovi, Kremenko i Kamenko, gospodin Magu i naravno, Tomas Lokomotiva. Svaki od ovih crtaća ispunjavali su likovi iz njihovih autohtonih franšiza i ta transformacija u ličnosti iz Dikensove “Božićne priče” u svakom od ovih slučajeva bila je glatka i neprimetna.

Filmovi, u svojim stilizacijama tek su varirali sa sadržajem “Božićne priče”.Ebenizer Skrudž bio je od računovođe do vlasnika hotela, supermarketa, mafijaš, pisac, TV voditelj, prodavac nekretnina, kauboj-revolveraš pa čak i pogrebnik.

N.P.

2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates