Почетна страна
IZLOŽBA SLIKA MESEČEVE PRIČE
Изложба слика Месечеве приче Јелене Тијанић Савић званично је отворена 8.октобра 2020. године у Легату Милића од Мачве.
Јелена Тијанић Савић је рођена 1976. године у Ужицу, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је 2001. године на Факултету примењених уметности у Београду, одсек Зидно сликарство, у класи професора Слободана Ђуричковића. На истом факултету магистрирала је 2005. године из области мозаика. Излагала је на више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству. Учесник је већег броја ликовних колонија и руководилац бројних међународних кампова. Учествовала је у изради мозаика на Саборној цркви у Београду. Члан је УЛУПУДС-а. Ради као ликовни педагог. Живи и ствара на релацији Београд – Ужице.
Изложба је по Конкурсу за излагачку сезону 2020 у Галерији КЦК и биће отворена до 27.октобра 2020.године.
Čekajući Teatar 20
Dramu po kojoj je pravljen film za ovu nedelju pisao je Judžin O’ Nil davne 1920. godine. Govori o potrazi za ljubavlju, o praštanju sebi i drugima a pritom je i crna komedija i svi likovi su alkoholičari. Svidela nam se najviše zbog jedne stvari, dokazala je iznova da su prava umetnička dela uvek aktuelna jer objašnjavaju čoveka koji se ne da objasniti a opet se ponavlja i ulazi u ista ljudska stanja kao i svi pre njega.
Kada kažemo katarza, obično mislimo na osećanja prouzrokovana uzvišenim ako ne i tragičnim. Celu tu viziju mi vučemo još od Aristotela i njegove knjižice „Poetika“ koja je i dalje prva na listi za proučavanje lepote u svetu. „Poetika“ čak nije ni sačuvana cela, fali čitavo jedno poglavlje za komediju a u komičnom itekako ima katarze. Za argument se možemo slobodno poslužiti rečima velikog rimskog komediografa, Terencija koji kaže: „Čovek sam i ništa mi ljudsko nije strano.“ U tragičnom mi gledamo ljude kakvi želimo da budemo i čistimo se kroz bol njihovih neuspeha dok u komediji vidimo ljude kakvi ne želimo da budemo ali ipak jesmo. Mi, kroz komediju negativne elemente sebe osvešćujemo i iz sebe istiskujemo, kao čireve pune toksina, ako je katarza čišćenje, komedija u tome briljira. Nekada u tome nije prijatna ali nije ni ribanje glave zbog vašaka u fizičkoj higijeni.
Ana Kristi (Anna Christie) 1930 u režiji Klerensa Brauna
Devedeset godina kasnije, ovaj film je sasvim gledljiv i zabavan. Može tome da zahvali dobrom tekstu i dobroj glumi. Greta Garbo je naročito zablistala u svojoj ulozi koja je sama po sebi značajna jer je dala glas čitavoj populaciji žena koje to nisu imale zbog svog marginalnog statusa. Ne bismo ulazili u sam film iz želje da ga i vi sami proživite neposredno. Dovoljno je reći da je stari mornar imao kćerku koju je, još kad je bila mala, napustio...
Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević
Програм културних дешавања за ОКТОБАР 2020.
У Медија центру КЦК, одржана је конференција за медије поводом представљања
програма Културног центра Крушевац, предвиђених за месец октобар. Изузетно богат
културни садржај представиле су уреднице Рајна Алексић Маринковић и Слађана
Обрадовић. Руковођени препорукама у борби против COVID 19, Владе Републике
Србије и Кризног штаба нашег града, уреднички колегијум испланирао је сва
дешавања са максималним поштовањем прописаних мера заштите.
Октобар је месец обележавања значајних датума везаних за наш град (Октобарске
свечаности града Крушевца), Сајам књига и издаваштва, као и за Дечију недељу која
се обележава широм света, а ове године под слоганом ”Подељена срећа два пута је
већа”.
ДЕЧИЈА НЕДЕЉА - РАДИОНИЦА ГРНЧАРСТВА
Културни центар Крушевац се и ове године различитим културним садржајима за
децу придружио обележавању Дечије недеље која се дешава од 05-12. октобра.
Тим поводом у понедељак и уторак, 5/6. октобра са почетком у 11.00 часова на
платоу испред Културног центра Крушевац, одржана је радионица грнчарства
коју је водила Луна Живадиновић, чланица удружења Етно Расина из Крушевца.
У понедељак радионицу су похађали ученици подручног одељења у Лазаревцу,
ОШ „Брана Павловић“, а у уторак ученици подручног одељења у Доњем Степошу
ОШ „Деспот Стефан“
ПОЕТСКО МУЗИЧКИ ПРОГРАМ У РАДИЈУ ЖИВЕ МАЛИ ЉУДИ
Културни центар Крушевац у уторак 06.10. у сарадњи са Радио телевизијом Крушевац, Удружењем пријатеља деце и Епархијом крушевачком припремио је програм
ПОЕТСКО МУЗИЧКИ КУТАК као поклон радио Крушевцу који ове године обележава велики јубилеј – 50 година рада.
У програму су учествовали полазници драмског студија „Бата Миладиновић“ Културног центар Крушевац и Плесна школа Културног центра Крушевац. Програм је изведен као радио емисија пред публиком уживо
ВЕЧЕ СВЕТСКЕ ИНСТРУМЕНТАЛНЕ МУЗИКЕ
У Белој сали Културног центра Крушевац одржано је “Вече светске инструменталне музике”, на радост присутних и љубитеља музике. Професори, Павле Панин, Бобан Николић и Милан Савић виртуозно су публику водили кроз богат музички репертоар светских, аутентичних класика. Културни центар Крушевац, у складу са актуелним мерама заштите, поштујући све препоручене одредбе, наставља континуитет квалитетних музичких садржаја.
Čekajući Teatar 19
Film rađen po predstavi koji imamo za ovu nedelju ima istorijsko-politički kontekst kao i svi prethodni (ili kao i svaki film), ali takođe priča priču o jazu generacija i promašenim ideologijama o čemu ćemo sada pričati jer nema ko drugi. Očekujte da ćemo izaći iz sigurne zone akademskog teksta i biti čak ironični.
Grubo računano, na svaku moralno ispravnu, progresivnu generaciju u jednoj naciji idu tri propale, moralno razvratne. Od te tri generacije, koje dolaze posle jedne valjane, svaka sledeća je gora nego prethodna. To je sve u redu, ne sekirajte se. S’ vremena na vreme desi se promena svesti u društvu i onima, koji taj vihor promene dožive, je suđeno da bivaju heroji tog i budućeg vremena, da diktiraju pravila i postavljaju ideologije do sledeće promene. Ideali, naravno, rade samo dok promene traju a pravila ostaju da zlopate stanovništvo. Svako sledeće koleno pokušava da dosegne herojstvo i veličinu onog zlatnog momenta u bliskoj istoriji i ne uspeva jer nema kako i nema gde. Frustrirani naslednici maltretiraju svoje potomke da dosegnu snove koje oni sami nisu sposobni da iznedre, prave još veći jaz generacije, bez ikakvog autoriteta i sve manje ideala sve dok nekom ne pukne film i onda ciklus kreće ispočetka.
Kod nas, u Srbiji, se poslednja zlatna generacija desila za vreme Drugog svetskog rata i obnove zemlje iz pepela, mi te ideale i dan danas cuclamo. Ja sam, recimo, druga generacija od te i očekujem da će mi deca biti gora od mene, ali ponavljam, BEZ PANIKE, deo smo ciklusa, uključeni u proces a ovo dekadentno vreme bez autoriteta je kao stvoreno za stvaranje umetnosti.
Smrt trgovca (Death of a salesman) 1985, režija Volker Šlondorf
Ovo je film pravljen po drami Artura Milera, u pitanju je porodična građanska drama kojoj naslov odaje tragičan kraj. Priča je ispričana laganim tempom i sa puno topline tako da vam ova uvek aktuelna tema neće toliko teško pasti. Svaki dalji komentar ostavljamo vama dok gledate film.
Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević
UMETNOST STRIPA
Br 4: Zvezde Hoganovog sokaka
Popularizacija stripa kreće u Americi pred sam početak dvadesetog veka. To je prvenstveno bilo uslovljeno napretkom veštine štamparstva, naročito razvojem tehnike bojenja, ali i razvojem građanskog društva i pojavom senzacionalizma.
Osoba možda najviše zaslužna za upliv strip umetnosti u svakodnevni život nije ni autor stripa niti umetnik već magnat, političar i kontraverzni biznismen tog vremena, Vilijem Randolf Herst, čovek koji je danas ponajviše ostao upamćen kao ispiracija za glavnog lika u filmu, Građanin Kejn u režiji Orson Velsa.
Herst, inspirisan velikim novinskim agencijama iz Njujorka, koristi svoje porodično bogatstvo i otkupljuje firmu iz San Franciska. Njegove novine stupaju na scenu kroz velika vrata, pisci koje odmah zapošljava su gromade kao što su Džek London, Mark Tven, Embrouz Birs. Hersta od početka ne interesuje objektivno novinarstvo, traganje za istinom, njega interesuje što veća publika. Ubrzo je imao lanac novina u 24 grada širom SAD-a i strip je odigrao veliku ulogu u tome.
Godine 1895. u časopisu New York World krenuo je da izlazi strip pod nazivom Hoganov sokak čiji je autor Ričard Okault. Strip je zauzimao čitavu stranu i bio u jednoj slici, ubrzo se ustalio u časopisu. Pričao je o siromašnoj četvrti u Njujorku i njegovim stanovnicima, u početku je bio razbribriga i način da se čitaoci odmore od teških tema. Od šarenolike družine koja je obitavala u Hoganovoj uličici, jedan je postao miljenik publike i fenomen. Bio je to nestašan dečak u žutim ritama, ošišan na ćelavo zbog vašaka. Od 1910. , kada Herst preuzima časopis, žuti klinac postaje glavni lik i iz Njujorka ide u svaki kutak SAD-a.
Značaj tog stripa je višestruk. Prvo, to je prvi strip koji ima balon sa tekstom, nešto što je danas itekako ustaljeno. Drugo, „Žuti Klinac“ kako se strip kasnije zvao postaje sinonim za tabloide, novine koje se bave skandalima i špekulacijama kojima je Herst bio sklon, otud izraz „žuta štampa“. Stripovi koji su izlazili kod njega imali su likove iz naroda. Mišljenja tih imaginarnih likova uticala su na javno mnjenje i od tada pa do dana današnjeg strip umetnost ima političku težinu.
