Почетна страна
Čekajući teatar 17
Danas i narednih nedelja bavićemo se savremenom dramom to jest građanskom dramom koju smo u više navrata ovlaš dodirnuli ali nikada valjano raščlanili. To je dramski oblik koji u duhu i temi više liči na tragediju čiji likovi više nisu heroji, zlikovci i aristokratija kao što je Aristotel predlagao već su pripadnici građanskog pa i svakog drugog staleža. U praksi to znači da se te drame ne bave delima i nedelima već likovima, njihovim unutrašnjim svetovima i njihovim međusobnim odnosima. U tim delima sudbina i bogovi nisu više bili ti koji su uslovljavali tragediju već su to bili društvo (kao kod Ibzena), istorijski momenti (kao, naprimer, kod Čehova) ili bi tragediju likovi pravili sami sebi (kao što je Strinberg voleo da radi) ili bi tragediju donosili jedni drugima („Pakao, to su drugi“, što bi rekao Sartr).
Razlog zašto smo baš ovaj tip drame nazvali savremenom na početku ovog teksta je zato što se danas ovaj oblik najviše ceni i kod kritike i kod publike iako ima modernijih formi. Kada danas kažemo „drama“ misleći na filmski žanr, mislimo na baš to: građansku dramu.
Film koji danas uzimamo kao primer nije ni prvi ni poslednji već je zrelo delo majstorskog pisca izrežirano od strane režisera, majstora za ljudska stanja, koji je sjajno predvodio vrhunski glumački tim.
Odmetnički soj (The fugitive kind) 1960 u režiji Sidni Lumea
Ovo je filmska adaptacija čuvene drame Tenesi Vilijemsa „Silazak Orfeja“ napisane 1957. Radi se o malom gradu na obodu Misisipija izjedenog rasnom mržnjom i ljudima koji su tamo zalutali. Bez obzira na temu, u ovom filmu jedva da ima „obojenih“ uloga, postoji samo lik nemog (i verovatno poluludog) šamana koji prodaje amajlije ali to zapravo i nije bitno, mržnja pojede pre one što mrze nego one koji bivaju mrženi.
Glavne uloge nose Marlon Brando i Ana Magnani koji su izvanredni u svojim ulogama koje ne bismo više ni pominjali u našem članku da u Vilijemsovoj drami za lika Valentina (koga Brando igra) nije napisao da je lep, zgodan i markantan toliko da ima problema u životu. Posle Branda, koji je tada bio u najboljim godinama, teško da iko na velikom ekranu može da bude lepši, fascinantan detalj za svakog izučavaoca estetike.
Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević
UMETNOST STRIPA br.2
Br 2
Kada bi smo pokušali da definišemo strip posmatrajući samo njegove spoljne elemente, došli bi smo do sledeće definicije: To je skup slika koje u određenom nizu grade priču. Sve napisano je istinito ali ovu definiciju strip deli sa još dve umetnosti, sa filmom i animacijom. Razlika između ovih umetnosti je što film i animacija slike ređaju kroz vreme i samim tim formiraju iluziju pokretne slike u oku posmatrača. Strip to radi i prostorno i vremenski, on postavlja slike u kompoziciju kojom uslovljava čitaoca na određeni redosled posmatranja iz koga gradi narativ. U svom odnosu sa publikom, strip je mnogo više srodan sa književnošću sa kojom deli fabulu i slikarstvom sa kojim deli materijale i tehnike.
Prvi strip ili
Vesela družina Rodolfa Topfera
Postoji mnogo teorija o tome kada je nastao strip i uglavnom se vezuju za početak dvadesetog veka. Tek poslednjih godina , uz napredak informacionih tehnologija, mi smo dobili mogućnost da zađemo dublje u prošlost i sagledamo korene ove umetnosti. Najstarija dela do sada nađena, koja imaju sve elemente stripa kao forme, jesu dela Rodolfa Topfera, Švajcarca, pedagoga, slikara i pisca, manje poznatog predstavnika romantizma.
Rodolf je svoja dela prvo pisao za sebe i prijatelje, kao vid salonske zabave. Obično bi to bile pričice u slikama ne veće od jedne strane, dva reda sa po dve, tri slike. Tek na nagovor svog dobrog prijatelja on izrađuje svoj prvi album za širu javnost pod nazivom „Avanture gospodina V.B“ („ Histoire de M. Vieux Bois“) koji je sadržao 30 stranica i bio jedna priča, jako slično današnjem formatu u kom se strip publikuje. Delo je napisano 1827 a objavljeno deset godina kasnije.
Rodolof prijatelj koga smo pomenuli, nije bio niko drugi do Johan Vulfgang Gete, tvorac Fausta i mladog Vertera. Gete, čiji je prezir prema karikaturama (i svemu što lepotu izvrgava ruglu) bio legendaran ipak je imao oka da prepozna nešto novo i posve originalno. On ne samo što je podržao nastanak stripa već je zajedno sa Topferom razrađivao tekst i priču tako da Gete, uz titule genija, tvorca moderne književnosti i romantizma može ići i titula prvog strip urednika.
Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević
КОНЦЕРТ - САЊА ПАНТОВИЋ (клавир)
Sanja Pantović je rođena 1964. godine. Osnovnu I srednju muzičku školu je završila u Kragujevcu 1981. godine, u klasi profesora Valerija Sigaljeviča i Natalije Tomić. Na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, diplomirala je 1985. u klasi profesora Zore Mihajlović. Iste godine počinje da radi kao profesor klavira u muzičkoj školi dr Miloje Milojević u Kragujevcu. Učenici Sanje Pantović su osvojili stotinu domaćih i internacionalnih nagrada, a neki od njih su nastavili školovanje na univerzitetima Srbije i u inostranstvu. Godine 2007., Zajednica muzičkih i baletskih škola Srbije dodeljuje Sanji Pantović nagradu za istaknute rezultate u višegodišnjem umetničkom i pedagoškom radu, a 2008. Godine od muzičke škole dr Miloje Milojević dobija Povelju za izuzetne zasluge i doprinos u radu muzičke škole. Sanja Pantović stiče zvanje stručnog saradnika na Fakultetu umetnosti u Nišu 2004. godine. Na Filološkoumetničkom fakultetu u Kragujevcu gde zasniva radni odnos 2006., predaje Metodiku nastave klavira i Klavirsku muziku u zvanju vanrednog profesora. U toku i nakon završenog školovanja održala je niz koncerata i nastupa u funkciji soliste, kamernog muzičara I klavirskog saradnika. Klavirski duo Sanja Pantović – Jelena Ivanović realizovao je zapažene koncerte i nastupe u gradovima Srbije, u Crnoj Gori i BIH. Takođe, autor je tri zbirke kompozicija za studente komplementarnog klavira I Skripte iz Metodike nastave klavira, brojnih naučnih radova objavljenih u Zbornicima međunarodnih naučnih skupova I časopisima, i predavanja; učestvuje u radu žirija na domaćim I internacionalnim klavirskim takmičenjima.
КОНЦЕРТ - АРАТОС ТРИО
ПРЕПОРУКЕ КЦК 32
50 ПИТАЊА И 50 ОДГОВОРА, аутор: Владета Јеротић. Издавач: Ars Libri, 2000. Јединствена појава у културном и друштвеном животу Србије, па и оне земље којој је Србија претходно припадала, човек науке, медицине, психотерапеут православне оријентације, есејиста, Владета Јеротић, своје деловање, размишљања и открића која су плод знања и праксе али и духовног искуства, сабрао је у великом броју књига које су лековите и тражене од читалаца различитих по образовању, старосном добу, чак и националној припадности... Разлог је, вероватно, тај што се у делима Владете Јеротића лако примети отворен и толерантан приступ према многим темама, самим тим и према предрасудама и ограничењима које је човек сам себи и другим људима поставио у заблуди да је тако ближи Богу, да је исправан, праведан... што често јесте знак искључивости и незнања а не одлика хришћанина и Боготражитеља.
И сам аутор ( близак Јунговим опредељењима у разоткривању људске психе) у раду са пацијентима, упознајући нове људе, читајући стално и много, филозофе, познате теологе, затим књижевна дела великих писаца, боравећи у манастирима, дружећи се са монасима... изграђивао је сложен и задивљујући поглед на свет. Владета Јеротић, био је истовремено и строг и приступачан. До њега се могло доћи, са њим се могло разговарати, али јасним ставом и рационалним разумевањем саговорнику је давао до знања да буде одмерен и јасан. Много је интервјуа дао Јеротић (2.8. 1924 - 4.9.2018, Београд) за свог дугог и плодоносног живота, а књига коју препоручујемо, део је тог мозаика састављеног од питања и одговора, део који нам може помоћи да пронађемо одговоре на нека наша питања.
Oва књига је разврстана на скупине питања које се везују за одређене теме: Религија и развој, Зло у свету и у човеку, Рат, хришћанство и атеизам, Српски народ и хришћанство, Источна и Западна хришћанска црква, Верски фундаментализам..., Мушкарац и жена, полигамија и моногамија, Сигмунд Фројд. Сам аутор у предговору каже да је бирао она питања која су њега највише мучила, о којима је више година размишљао, а њихов избор је правдао и релативно широким интересовањем публике.
Издвајамо део одговора на питање о Божијем предодређењу у спасењу (поглавље Источна и Западна хришћанска црква): Не верујем ни у какву коначну дестинацију човекову; човек је непредвидљив (осим за Бога), он је, збиља, ковач своје среће, без обзира на безброј нужности којима је подвргнут, али без Божије помоћи и благодати, сам од себе, својим сопственим снагама, не може се спасти...
КЊИГА (за децу и родитеље...)
ПОБУНА ВАСПИТНИХ МЕРА, аутор: Срђан Живковић, издавач Дом културе Прокупље, 2005. илустрације: Милан Илић Трша.У питању је луткарска игра из једног чина. Улоге имају: један каиш, прут, варјача, папуча, десна рука, глас (продоран), ћошак. Оригиналан приступ теми (пре)васпитања деце од стране родитеља (најчешће) је очекиван од аутора који носи своје бреме даровитости на сасвим посебан начин. Песник, музичар, позоришни глумац и редитељ понекад, ренесансни стваралац, Срђан Живковић је упадљива појава у културном животу Србије, путујући забављач, неко ко је обележио уметничку атмосферу Прокупља, али се није само ту задржао... Ова драма, најпре намењена основцима (па на даље...) ври од духовитости, разиграности и (са)осећајности према деци јер: Несташлук се лепше лечи/ Зар је увек криво дете/ Реците му благе речи/ Хајде да га разумете...
Филм (за све узрасте)
ИЗГУБЉЕНО НАЂЕНО, 2016, амерички филм, (изворни наслов: Lost & Found), редитељ Joseph Itaya. Филм је по жанру авантуристички и породични, мистерија која уводи гледаоце у напету радњу која не губи динамику до самог краја и расплета. На први поглед, филмска прича је базирана на доживљајима два брата, старијем, одважном и правдољубивом тинејџеру Ендију и млађем, досетљивом и радозналом Марку који се у току лета налазе код стрица на острву чији је власник некада био њихов ексцентрични деда. Полако откривају многе тајне тог острва које покушава да у потпуности запоседне на најсуровији начин богаташ који је открио да острво скрива благо... Његова кћи помаже Мету (Justin Kelly), и Марку (Benjamin Stockham) који ће се борити за враћење поседа и блага на острву. Иза авантуристичке приче, мистериозне шуме, усамљеног светионика и старог рудника крије се критика савременог начина живота, разоткривање нарушених породичних односа и надмоћи капитала над хуманим вредностима. У крајњем исходу догађаја, нешто што је отето на превару ипак мора да буде враћено на своје место, правим власницима, захваљујући вољи и упорности младих људи који тек стасавају. У ту поруку филма желимо да верујемо и свесрдно га препоручујемо гледаоцима од 7 до ...
ПОРУКА
Владета Јеротић: Човек не може да победи страх, већ само да га читавог живота побеђује. (Из једног од последњих интервјуа Новостима)
Јелена Протић Петронијевић, уредник књижевног програма
