Почетна страна
Затварање Сајма књига и издаваштва Расинског округа 2019.
ТРЕЋИ ДАН САЈМА КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА
У 13 часова је на Сајму представљено издаваштво Народног универзитета Трстеник и издања Удружења Вук Караџић Грабовац, издавачког предузећа Љубостиња и Удружења Моравски токови. Говорили су: Милош Петровић, књижевни критичар, Верољуб Вукашиновић, директор Библиотеке Јефимија, Јелена Вукчевић, историчар уметности, Драгиша Батоћанин, главни уредник годишњака Љубостињска приношења и Милош Милошевић Шика, песник, у име издавача из Грабовца, Љубостиње и Моравских токова.
У 18 часова истог дана, представљена је Монографија ЖУПА И ЖУПЉАНИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ, аутора Ивана Брборића, историчара, а у издању Народног музеја Жупе из Александровца.
У 19 часова је уприличен програм доделе награда овогодишњег Сајма књига и издаваштва Расинског округа. Госте и присутне је поздравила Виолета Капларевић, директор КЦК. У име Града Крушевца била је присутна Весна Лазаревић, заменик градоначелника.
Програм је водио Ненад Блажић, главни уредник КЦК и члан овогодишњег Жирија. Награда РАСИНСКИ ЦВЕТ припала је Историјском архиву Крушевац.
Награду за књигу прозе деле два аутора: Љубиша Шапоњић за документарну прозу ИЗА ЖИЦЕ, издање КЦК и Арса Пајевић, књига ПРИВИЂЕЊЕ ПРЕД ДУХОВНИМ ОЧИМА, репринт издање Народне библиотеке Крушевац и ИК Агора Нови Сад.
РАСИНСКИ ЦВЕТ за периодику добио је Народни универзитет из Трстеника за часопис годишњак ЉУБОСТИЊСКА ПРИНОШЕЊА.
Награду за књигу поезије добио је аутор Дејан Милошевић за књигу ПРОТИВРЕЧЈЕ, издање ПоезијеСРБ.
Награда из области науке припала је др Радету Биочанину за књигу ХУМАНА ЕКОЛОГИЈА, издање Универзитета Привредне академије у Новом Саду.
Додељене су Специјалне награде за две монографске књиге: СВЕ БИЛО ЈЕ МУЗИКА, аутор Радмила Мишић и књига М.Сијића: ЗОРАН СИМОВИЋ ЧОЧЕ од Мојковца, Крушевца, Сплита до Истанбула.
Овогодишњи Жири је радио у саставу: Вељко Стамболија, председник, Момир Драгићевић, члан, Ненад Блажић, члан, Миљко Вељковић, члан и Маја Тодоровић, члан.
Гост писац ове заврешне вечери Сајма књига и издаваштва била је Мирјана Бобић Мојсиловић која је говорила о својим новим делима, говорила поезију из најновије књиге ОБЕЋАО СИ МИ, дружила се са читаоцима и потписивала књиге.
OVOGODIŠNjI NOBELOVAC PETER HANDKE PRIMIO BELOVODSKU ROZETU 2015. GODINE
Austrijski književnik jula 2015. darivan nagradom "Cvet u kamenu". Zauvek ćemo pamtiti poštovanje prema našoj tradiciji. U svoju sveščicu zapisivao srpske izreke
Do Bele Vode, sela kod Kruševca, poznatog po tradiciji klesarstva i vajarstva vest da je Peter Handke, znameniti pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, stigla je "brzinom munje". Meštane je novost obradovala, ali ne i iznenadila. Dočekujući ekipu "Novosti", ponosno govore: Handke je u julu 2015. godine bio u našem selu, ovde, kraj Zapadne Morave, nagrađen!
Što se Belovođana tiče, oni su svoje rekli četiri godine pre odluke Švedske kraljevske akademije - Peteru Handkeu uručena je nagrada "Cvet u kamenu", priznanje koje se za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i umetnosti uručuje na manifestaciji "Belovodska rozeta". Uglas nam poručuju da su Handkeu dali nagradu, jer je veliki i pisac i čovek.
To je bila 40. po redu smotra u slavu našeg kamena i odluka je donesena jednoglasno - govori, za "Novosti", književnik Velibor Lazarević iz Bele Bode, član komisije za dodelu "rozete". - Handke je rado prihvatio naš poziv i sada kroz šalu govorimo da smo bili "vidoviti". Otkako se dobitniku uručuje "rozeta", simbol naše duhovnosti i svetinje, nikada se nije dogodilo da tu nagradu dobije loš čovek. Zbog nespornog stvaralaštva, ali i zbog svog nesebičnog humanitarnog rada i ljubavi prema našem narodu, priznanje je otišlo u ruke austrijskom piscu.
Handke je bio oduševljen kruševačkim krajem, pa je boravak produžio na dva dana. Osim što je obišao Belu Vodu, posetio je i manastir Ljubostinju, kod Trstenika, interesovao se za istoriju srednjovekovne Srbije, tražio da mu se prevede Pohvala knezu Lazaru koju je čuvena Jefimija ovde vezla.
- Poseban doček priređen je piscu u Crkvi Svete Trojice, gde su za njega zvonila zvona, a sveštenik je održao prigodnu molitvu - seća se Lazarević. - Velikog pisca, danas nobelovca, dočekali smo kako znamo i umemo: pogačom, solju i rakijom. Posle je održao i Književnu školu za mlade talente i potpisivao dela "Juče na putu" i "Moravska noć".
Belovođani svedoče da je Handke svuda sa sobom nosio sveščicu i uredno zapisivao neke izreke i zanimljivosti. Posetio je i Muzej klesarstva i vajarstva i potpisao se u knjigu utisaka. U ovom malom galerijskom prostoru, kod Mesne zajednice, gde su brojna svedočanstva o tradiciji klesarskog zanata u Beloj Vodi, ponosno pokazuju potpis nobelovca u knjizi utisaka.
Osnovna škola "Brana Pavlović" iz Konjuha, čije je područno odeljenje u Beloj Vodi postoji još od 1897. godine, a sada može da se pohvali kako im je u klupe seo nobelovac. Tokom boravka u selu, družio se se sa đacima i pokazalo se da je odabrao prave učionice.
- Naši učenici često osvajaju nagrade na literarnim konkursima, neguju lepu reč, a u biblioteci je uvek gužva - ističe, za "Novosti", Mirjana Janković, pedagog konjuške škole, koju pohađa 220 đaka, a u Beloj Vodi danas je njih 28.
Nedaleko od područne škole je i crkva, gde su 2015. nobelovca dočekale devojčice obučene u narodnu nošnju. U porti crkve priređena je večera. Govorio je sveštenik Miroljub Simeunović, koji je u vreme Handkeove posete služio u Beloj Vodi. Kaže i da će uvek pamtiti književnikovo poštovanje prema našoj tradiciji. Kruševljani dodaju da neće zaboraviti ni dobar duh svog dragog gosta.
A baš tog 18. jula 2015. godine kada je Handkeu uručeno priznanje u amfiteatru Bele Vode, bio je rođendan Sofiji, Handkeovoj supruzi. Domaćini su iznenadili gospođu Handke i poklonili joj srebrne minđuše - repliku srednjovekovnog nakita! Prisećaju se koliko je bila dirnuta tim gestom.
- To što je nobelovac boravio negde, pohvala je za svaku sredinu, a kamoli za našu, malu - govori nam Bratislav Spasojević, u to vreme jedan od domaćina u Mesnoj zajednici. - Toliko je jednostavan čovek. Nismo ni bili svesni ko nam je došao.
Nobelovca su dočekali i gradski zvaničnici, na posebnom prijemu u Gradskoj upravi Kruševca. Austrijski pisac i humanista rekao je tada da gaji velika osećanja prema Srbiji:
"Jednom sam rekao da je moje mesto među tragičnim narodima i zbog toga imam toliko osećanja prema Srbiji i njenom narodu".
Kako su "Novosti" zabeležile, nobelovac se posebno oprostio i od meštana sela gde je nagrađen:
"Nikada neću zaboraviti decu i starije ljude, vino koje sam probao ovde i prirodu koju sam video u Beloj Vodi."
SELO SA POTPISOM NOBELOVCA
DA li još neko srpsko selo ima potpis nobelovca, pitaju meštani i nastavljaju:
- Da li je ko god na svetu rukom isklesao ukras od kamena koji nobelovac brižljivo čuva? Niko, osim braće Živanović, treće generacije majstora-klesara. Za njih je izrada rozete darivane Handkeu bila dečja igra.
Majstor Ivan Živanović kaže da takve male rozete izrađuju od peščara, našeg poznatog kamena.
- Dimenzije su do 35 centimetara i trebalo nam je do tri dana da je dovršimo - kaže majstor Ivan, koji sa bratom Draganom nastavlja porodičnu tradiciju u kamenu.
Sofija Babović, Novosti 13.10.2019.
Почео САЈАМ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА
Под слоганом ВРЕМЕ ЈЕ ЗА КЊИГУ отворен је овогодишњи Сајам књига и издаваштва Расинског округа. Госте је (све присутне, а посебно заменицу градоначелника, Весну Лазаревић и Живојина Милорадовића, предс.Скупштине града Крушевца) пре почетка програма, поздравила Виолета Капларевић, директор КЦК, а Сајам је отворила др Зорана Опачић, редовни професор на Учитељском факултету у Београду. У програму је још учествовао и Момир Драгићевић, дечији песник и градски већник. Програм је осмислила и водила Јелена Протић Петронијевић, а за дизајн Сајма (штампани материјали, сцена) била је задужена Јелена Ивановић.
Посебан допринос Отварању Сајма дали су ђаци ОШ Владислав Савић Јан, подручно одељење из Гаглова, уз присуство ђака ОШ Драгомир Марковић из Крушевца, гимназијалце и ученике Прве техничке школе из Крушевца.
ТРАГ МИСЛИ- ИЗЛОЖБА
Изложба савремене калиграфије ТРАГ МИСЛИ Виолете Марковић, званично је отворена 16.октобра 2019.године у 19 сати у Легату Милића од Мачве.
Виолета Марковић рођена је 1974. године у Пожаревцу. Бави се калиграфијом и сликарством. Високу школу ликовних и примењених уметности струковних студија завршила је 1995. године у Београду, где је и учила писмо код професорке Мирјане Војновић. Члан је УЛИС-а Милена Павловић Барили Пожаревац.
До сада је самостално излагала петнаест пута и учествовала на преко шездесет колективних изложби.
Живи и ради у Пожаревцу.
Након вишегодишњег истраживања у области модерне калиграфије, почев од експресивне калиграфије па све до граница апстрактног, ова серија калиграфских радова представља повратак класичној калиграфији као носиоцу традиционалних вредности, приказаних на савремен начин.
Радови одабрани за ову прилику настали су у периоду од 2014. године до данас. Конструкција слике изграђена је око текстуалног језгра, где су ћириличним писмом исписане мисли о човеку, животу, пролазности, истини, изречене од стране великих књижевника, мислилаца, филозофа, светих отаца од старог века до данас.
Изложба је по Конкурсу за излагачку сезону у 2019.години Галерије КЦК и биће отворена до 30.октобра. 2019.године
Марија Стојадиновић
Небојша Лапчевић
