КЦК - У сусрет Сајму књига и Октобарским свечаностима

У Медија центру КЦК одржана је 01.10.2013. године конференција за медије Културног центра Крушевац, на којој су о предстојећим активностима и програмима говорили директор ове установе мр Мирослав Смиљковић и главни и одговорни уредник КЦК Љубодраг Обрадовић.

Директор КЦК мр Мирослав Смиљковић је говорио о отварању реновираног Клуба КЦК које је заказано за 02.10.2013. године у 19:00 часова и престојећим програмима поводом октобарских свечаности. Најавио је свечану академију *Под овим небом човече усправи се* за 11. октобар 2013. године у 12:00 у Биоскопу Крушевац уз учешће Радомира Андрића, познатог песника и председника Удружења књижевника Србије, као и програм поводом ослобођења Крушевца у II светском рату за 14. октобар 2013. године у 9:00 код спомен обележја Руским војницима на реци Расини.
 
Љубодраг Обрадовић је говорио о предстојећем САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА који ће се одржати од 9 до 11 октобра 2013. године у Клубу КЦК у заједничкој организацији Културног центра Крушевац, Историјског архива Крушевац и Народне Библиотеке Крушевац, који ће ове године отворити Љиљана Хабјановић Ђуровић, најчитанији писац на Српском језику.


Са конференције за новинаре у Медија центру КЦК


Љиљана Хабјановић Ђуровић
Љиљана Хабјановић Ђуровић рођена је 1953. године у Крушевцу, где је завршила осмогодишњу школу и гимназију. Дипломирала је на Економском факултету у Београду. Радила је као банкарска службеница и као комерцијалисткиња иностраног туризма, а затим као новинарка и уредница у магазину „Дуга”. За то време написала је и објавила четири романа. Од 1996. године посветила се само књижевном раду. Године 2003. основала је издавачку кућу „Глобосино Александрија”.

Ауторка је једанаест романа: Јавна птица (1988), Ана Марија ме није волела (1991), Ива (1994), Женски родослов (1996), Пауново перо (1999), Петкана (2001), Игра анђела (2003), Свих жалосних радост (2005), Запис душе (2007), Вода из камена (2009) и Сјај у оку Звезде (2012).

Откад је, маја 1996. године, објављен роман Женски родослов, Љиљана Хабјановић Ђуровић је најчитанији и најтиражнији писац који ствара на српском језику. Своје романе продала је у тиражу од милион примерака. Једини је књижевник (од 1973. године, од када се праве листе читаности) чије су књиге биле пет пута најчитаније у библиотекама Србије.

На предлог Његове светости патријарха српског господина Павла, Свети архијерејски синод Српске православне цркве за Божић 2007. године одликовао је Љиљану Хабјановић Ђуровић Орденом Светог Саве за њен књижевни рад.

Добитница је најзначајнијег друштвеног признања у Србији, Вукове награде за 2009. годину за „изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и српском културном простору”, као и Златног беочуга, награде Културно-просветне заједнице Београда 2008. године „за трајни допринос култури Београда”. Осим ових, награђена је са још двадесет три књижевне награде и признања.

Љиљана Хабјановић Ђуровић је најуспешнија српска списатељка у иностранству после 2000. године. Објавила је тридесет књига на тринаест језика (чешки, италијански, грчки, хрватски, македонски, француски, мађарски, бугарски, украјински, руски, румунски, белоруски, грузијски), у четрдесет пет издања. Њен рад је представљен у угледним књижевним часописима, а више студената славистике има за тему својих дипломских и магистарских радова њена дела.

Добитница је високог признања Руске православне цркве и Форума „Православна Русија” за роман Игра анђела, као најбољи роман страног аутора објављеног у Русији у 2010. години. Добитница је главне награде Златни витез на Другом међународном литерарном форуму словенских земаља одржаном маја 2011. у Русији за роман Игра анђела.

Октобра 2012. године, у Италији, уручена јој је Медаља цркве Санта Кроче (Santa Croce) у Фиренци.

Међународни биографски центар у Кембриџу уврстио је 2001. године у преглед „Ко је ко међу писцима и ауторима у свету”, а 2005. и 2007. године проглашена је за једног од сто најутицајнијих књижевника у свету, посматрано на регионалном нивоу.

Удата је за Милована Ђуровића и има сина Хаџи-Александра.








2025  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates