ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА 2013 - Макрешане

У Манастиру Светог Јована у атару села Макрешане, у Гори Мојсињској у оквиру целодневне манифестације обележавања рођења Светог Јована Крститеља изведен је 07.07.2013. године културно-уметнички програм *ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА* у заједничкој организацији Културног центра Крушевац, МЗ Макрешане, КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана и Црквене општине и Манастира Свети Јован из Макрешана.

Девојке на кладенцу - чланице КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана

У програму су, поред чланова КУД-а *МЛАДОСТ* из Макршана, који су под руководсвом Драгана Николића, познатог крушевачког кореографа, припремили и извели део из свог богатог репертора фолклорних игара, наступили и песници: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Вељко Стамболија, Саша Милитећ и Мирко Стојадиновић. Програм, који је уредила и водила Јелена Ђорђевић, организатор и П.Р. у Културном центру Крушевац, пратило је више стотина гледалаца, који се традиционално окупљају на овом месту већ дуги низ година. Програм је почео песмом *ПЕСМА РОДНОМ СЕЛУ* Миодрага Давидовићa Даче из Макрешана.

Миодраг Давидовић Дачa и Мирко Стојадиновић

ПЕСМА РОДНОМ СЕЛУ

Кад се сетом родног краја
Срце моје срећу иште
Крај Расине и Мораве
Где дими ми се огњиште

Светогорске Мојсињске планине
Под скутима чувају ми село
Где постоје четири светиње
У којима слушамо опело

Ту нам блиста Пресвета Богородица
Свети Јован и Свети Илија
А уз њих је свети Пантелејмон
Божји дар је то родноме крају
Макрешану моме завичају

Ту се деца радују весела
Православном вером задојена
Здравог духа и здраве памети
Где нам живот као песма лети

Кад се сетим Расине и Мораве
Сретка и Раковца сеоског потока
Старих стаза и цветних ливада
Пропланака, залазака сунца

Лепих цура игранки и посела
Макрешана мога родног села
Тад ми срце убрзано куца
А душа је сретна и весела

Увек волим о селу да причам
Једна ми је прича најмилија
У мом селу испод свете горе
Стотинак је дошло мираџија

Један део душу ми голица
То је моја лепа раскрасница
Која краси моје родно село
Окружена лепим воћнацима
И кућама креченом у бело

Некада je била центар села
По њој трчала су деца
Босонога чила и весела
Чим нам зора са истока заруди
Раскрасница прва се пробуди

Ту су дечје игре богом дане
Лопта није смела никако да стане
Увек смо се делили по пола
А четири камена су чинила два гола

Боже мили, весеља и среће
Божанствена утакмица креће
И да знате то не беше шала
Пола сеоског тима чинила је горња мала

Сад је неко друго време
Уснула је моја раскрсница
Изнад ње пролети по нека птица
А она чува успомене и дрема
Јер на њој раздрагане деце
Скоро и да више нема

Обишо сам скоро пола света
Многа места и станишта
Па слободно могу рећи свима
Ништа лепше од родног огњишта

Макрешане, 07.07.2012. године