Промоције књига ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА и НА ДРУГОЈ АДРЕСИ

Окупе се тако једне вечери, као што је ова летња, неки чудни људи, пјесници их зову и као што један стих каже "пјесници су чуђење у свијету" отварају своју душу и несебично нуде срце. Хајде да се запитамо, ко то осим пјесника, данас ради? Може се точак историје окретати како хоће, а и овај Љубин и наш, али окрени - обрни, пјесници су увек ту и биће све док буде душе и осећања, дакле љубави, сјете, туге... (Вељко Стамболија)

Окупише се тако у прекрасном амбијенту Пионирског парка 23.08.2013. године песници из Крушевца, чланови и пријатељи Удржења песника Србије - ПоезијаСРБ из Крушевца и представише две своје књиге: ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА - зборник радова шездесетак песника из Србије и расејања и НА ДРУГОЈ АДРЕСИ - шесту књигу Данице Рајковић. Да вече буде лепо свима који су дошли, искрено су се потрудили песници: Вељко Стамболија, Градимир Карајовић, Мића Живановић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Светлана Ђурђевић, Живомир Миленковић, Зора Митровић, Љубодраг Обрадовић, Живота Трифуновић, Саша Милетић, мр Душка Ерић, Никола Стојановић, Драгана Марковић, Томислав Милетић, Братислав Спасојевић, Мирко Стојадиновић и Саша Збиљић, а припомогли су им својом музиком Момчило и Далибор Накић, Мића Живановић и Градимир Карајовић. Вече је осмислио, уредио и водио Љубодраг Обрадовић - главни и одговорни уредник КЦК, а у томе су му помогли и Саша Милетић, Драгана Марковић, Никола Стојановић, Мића Живановић и Светлана Ђурђевић. О техници је бринуо Марко Вишњић, а о потпуном задовољству гостију Лазаревић Слободан - орагнизатор Клуба ДЕЧЈИ ЦЕНТАР. Програму су присустволи и мр Мирослав Смиљковић - директор КЦК и мр Спасоје Ж. Миловановић - директор драме Народног позоришта у Београду са супругом...

Љубодраг Обрадовић, Даница Рајковић и Саша Милетић

НА ДРУГОЈ АДРЕСИ

По каменитој калдрми,
звече кораци моји,
поглед шара излоге,
и чежњом небо боји.

Пробијају се сунчеви зраци,
кроз крошњасто дрвеће,
стисле се куће са балконима,
обојене ко разнобојно цвеће.

Кривудају улице градске,
са једне на другу страну,
сандале стежу ноге
ослушкујем себе саму.

Понека сирена засвира
и срце ми патњом следи,
на раскрсници стара кућа,
а успомена моја не бледи.

Живео је он некад ту,
и сањао своје снове,
гледао заласке сунца,
и меркао путеве нове.

Накривила се сад стара кућа,
понеки цреп путању направи,
у дворишту расцветала коприва,
својим додиром мени се јави.

Мирис старе липе,
прави на души сенке,
вртећи прошле слике
и чежњу зелене смреке.

Двориште зеленилом теши
док шапуће приче прохујале…
Он станује на другој адреси,
ја још живим успомене одзујале.

© Даница Рајковић