КРУШЕВАЧКА ФИЛОЗОФСКО-КЊИЖЕВНА ШКОЛА

Двадесет осма по реду Крушевачка филозофско-књижевна школа, одржана је 23. и 24. јуна 2017. у згради ГУ Крушевац, у оквиру Видовданских свечаности града Крушевца. Учеснике школе поздравили су у име организатора учесницима се обратио директор Културног центра Крушевац, Мирослав Смиљковић и председник Савета школе, књижевни критичар, историчар књижевности, прозни писац и есејиста. Скуп је поздравила и отворила Весна Лазаревић, заменик градоначелника града Крушевца.

Тема заседања је била:

ФИЛОЗОФИЈА, КЊИЖЕВНОСТ И НОВИ МЕДИЈИ

Изузетно актуелна тема овогодишње Крушевачке филозофско-књижевне школе – Филозофија, књижевност и нови медији – мотивисана је неопходном потребом критичког и аналитичког сагледавања кључних облика појављивања, граница и последица друштвених, културних, филозофских, стваралачких и других промена, изазова и противуречности подстакнутих наглим утицајем нових информативних медија на јавни и приватни живот данашњег човека. Те промене и њихове последице, подједнако рефлектоване у непосредном животу и комуникацији међу људима, али и у филозофији, науци, уметности и књижевности, у теоријским и стваралачким идејама и пракси, које и у нашем друштву и култури, као и у целом свету, трају последњих деценија, на овогодишњем заседању Школе, свеобухватно аналитички сагледане и проблематизоване, дале су теоријски продубљену слику најновијег тренутка и стања српске културе у условима појачаног утицаја нових информатичких медија на њу.

Учесници овогодишњег заседања Школе подсетили су да се медијска култура, која се у глобалним размерама нагло развила у последњих шест деценија претходног и садашњег века, технолошки и даље усавршава и шири великом брзином, и да зато постаје неопходан део многих друштвених делатности, па тако и културних и стваралачких. Неки корисници јој се предају идолопоклонички и некритички, други су према њој много опрезнији и резервисанији, док је најмање оних који одбијају „помоћ“ нових медија. Основне карактеристике нових медија – измењен однос према традицији, информатичко знање које доминира над доживљајем, изразити антиелитизам, интернационализам „производа“ културе, ширење моћи посредовања, ослобађање индивидуалности, нестајање публике у класичном смислу речи и друге – преносе се на многе сфере друштвеног и свакодневног живота. Нови медији као средство комуникације улазе у све облике културе – у масовну, индивидуалну, материјалну, сазнајну, стваралачку, духовну. Пред данашње генерације стваралаца и филозофа, који под утицајем медија живе у радикално новој историјској и културној ситуацији, с разлогом се јавља дилема са каквим ће изазовима појмовно мишљење под утицајем нових медија почети да се суочава у блиској будућности и да ли ће нови медији „колонизовати“ стваралачку машту или је усмерити према новим изражајним могућностима. Полазећи од Бодријаровог става, из 1991. године,  да се у добу интернета и других информатичких и медијских новина данас ствара једна хиперкултура која се разликује од реалне и традицијске, поставља се питање: Како се филозофска мисао „сналази“ у околностима ширења нових медија и да ли ти медији у нашем времену угрожавају филозофска и друга истраживања у хуманистичким наукама или их успешно усмеравају према новим областима мишљења и закључивања? Анализирајући облике нове књижевности на интернету, Умберто Еко је, између осталог, указао и на дописивање класичних књижевних дела од стране читалаца, која су све чешћа, што са своје стране упућује на закључак да нова искуства данашњих уметника и нови начини читања и употребе нових технолошких достигнућа отварају бројна питања будућности књижевног стваралаштва, као и стваралаштва у другим уметностима, у сликарству и музици посебно, али и у позоришту, филму, радију, телевизији. Данас је и у нашем друштву несумњиво повећан број корисника нових информатичких средстава, па тако научници и уметници који се баве стварањем, ширењем и коришћењем трајних културних вредности не могу да избегну сусрет са изазовима нових медија чак ни онда када су свесни могућне манипулације коју они доносе.

Седницама су преседавали Марко Недић, Бојан Јовановић, Дивна Вуксановић и Зоран Аврамовић.

Зборник радова са 28. Заседања штампаће се до краја године.

filozofi2017 31

filozofi2017 43

filozofi2017 49

filozofi2017 10

filozofi2017 37

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПУТЕВА КУЛТУРЕ БР. 26 У КПЗ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

На представљању новог броја часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ чији је издавач КЦК у Културно-просветној заједници Србије у Београду је најпре присутне у име домаћина поздравила Марија Бишоф, а учествовало је доста аутора и сарадника међу којима: Радомир Мићуновић, Данко Стојић, Југославка Катић,Ненад Вучетић, М.Врањешевић, Слободан Гане Милосављевић ... из Београда. У програм су укључени овом приликом и аутори из Крушевца: Вељко Стамболија, Ивко Михајловић, Драгослав Гогић, Жића Миленковић.У име Редакције: Марија Стојадиновић, Јелена Ђорђевић и Јелена Протић Петронијевић. Музички тренутак је обојио кратким џез варијацијама млади Филип Гогић.

Овај културни догађај су као публика пратили пријатељи ПУТЕВА КУЛТУРЕ, новинари ... и чланови Удружења Крушевљана.

PuteviBG 2

PuteviBG 9

PuteviBG 12

PuteviBG 4

ПРОМОЦИЈА 18. ЗБОРНИКА КРУШЕВАЧКЕ ФИЛОЗОФСКО-КЊИЖЕВНЕ ШКОЛЕ

ОД КОРЕНА ДО ДЕОБА - ДРУШТВЕНА СЛИКА СРБИЈЕ У 20. ВЕКУ

Зборник посвећен књижевном делу Добрице Ћосића

У Удружењу књижевника Србије одржан је разговор о зборнику радова с прошлогодишњег заседања Крушевачке филозофско-књижевне школе с темом „Од Корена до Деоба – Друштвена слика Србије у 20. веку“. Зборник је посвећен тумачењу књижевног дела Добрице Ћосића и његовим ставовима о књижевним и политичким кретањима у српској култури и друштву током 20. века. У живом и динамичном излагању, о зборнику су говорили Слободан Кањевац, Зоран Аврамовић, Петар Пијановић, Предраг Ј. Марковић, Марко Недић и Ана Ћосић. Истакнут је велики значај који је Ћосић својом имагинативном и полемичком сликом противуречних кретања српског друштва током целог претходног века оставио у наслеђе нашој култури и књижевности. Такође је наглашено одсуство актуелне критичке рецепције његовог дела и, за узврат, истакнут велики одјек који оно и даље има код данашњих читалаца.

Други део представљања зборника посвећен је антрополошким темама у филозофији и књижевности и појави ограниченог хуманизма у данашњем времену.

Такође је наглашено да ће овогодишње, двадесет седмо по реду заседање Школе, јединствене у Србији по веома продуктивном споју филозофских и стваралачких тумачења важних појава и процеса у савременој српскиј култури, бити посвећено веома инспиративној теми „Филозофија, књижевност и нови медији“. Заседање Крушевачке филозофско-књижевне школе биће одржано у Крушевцу, у време Видовданских свечаности, 23-24. јуна.    

image 0 02 05 c1fd0325ba10c327e1cd0239d2372356605e8561d4cfbf467092ee624267503f V

Одржана промоција књиге афоризама Јована Арсића Јовче

У четвртак, 8. јуна 2017. у Белој сали КЦК са почетком у 20 сати, одржана je промоција књиге афоризама Јована Јовче Арсића.
У програму су учествовали: аутор, проф. др Милош Марковић, Горан Ћеличанин, Вељко Стамболија, Лидија Ужаревић, Јелена Протић Петронијевић, чланови студија говора и глуме "Бата Миладиновић", а за музички колорит побринули су се Душан Дуца Пејчић, Радмила Бајић и Милан Бата Петровић.
 
Још једна књига у издању Културног центра Крушевац појавила се у едицији Чарапани а носи компликован наслов ПРЕКИНУТ ЈЕ ЛАНАЦ КРИМИНАЛА, САД ИМАМО ДВА!Компликован наслов (као што су компликована времена у којима живимо) дао је овој књизи аутор Јован Арсић Јовче, необична и оригинална личност српске сатире.

Jovce 32

Jovce 21

Jovce 18

Jovce 46

Промоција књиге афоризама Јована Арсића Јовче

У четвртак, 8. јуна 2017. у Белој сали КЦК са почетком у 20 сати, биће одржана промоција књиге афоризама Јована Јовче Арсића.
Очекује нас вече смеха, музике и забаве. У програму учествују: аутор, проф. др Милош Марковић, Горан Ћеличанин, Вељко Стамболија, Лидија Ужаревић, Јелена Протић Петронијевић, чланови студија говора и глуме "Бата Миладиновић", а за музички колорит побринуће се Душан Дуца Пејчић.
Још једна књига у издању Културног центра Крушевац појавила се у едицији Чарапани а носи компликован наслов ПРЕКИНУТ ЈЕ ЛАНАЦ КРИМИНАЛА, САД ИМАМО ДВА!Компликован наслов (као што су компликована времена у којима живимо) дао је овој књизи аутор Јован Арсић Јовче, необична и оригинална личност српске сатире.
Очекујемо Вас сутра у Белој сали КЦК.

jovan arsic plakat

Путеви културе 26 - представљање новог броја

У Белој сали КЦК представљен је 26.број часописа за уметност и културу ПУТЕВИ КУЛТУРЕ. О теми ПОБЕДНИК-ПОБЕДА која је обележила овај број говорили су директор КЦК мр Мирослав Смиљковић, затим аутори прилога: Саша Милетић, Слађана Бундало, Љубодраг Обрадовић, Јелена Ђорђевић, др Павле Бубања, Драгослав Гогић, Оливер Миладиновић, Драгана Марковић, Наташа Марковић, Иван Миладиновић, Живомир Миленковић, Братислав Костадинов, Марија Стојадиновић, млади сликари Немања Панић и Јована Петровић. Музички тренутак припао је матуранту Крушевачке гимназије, Филипу Гогићу који је одсвирао неколико џез импровизација на клавиру. Програм је водила и осмислила Јелена Протић Петронијевић, уредник часописа. Видеопрезентацију припремила Јелена Ивановић. Техничка подршка: Бранко Симић, Веркан Гвозденовић и Горан Бабић.

Обраћајући се присутнима, директор КЦК мр Мирослав Смиљковић је истакао: „Када у животу, људском делању или креативном стварању направите први корак, напишете једну песму, насликате прву слику, објавите први текст, то обавезује да идете даље, али можда и да одустанете !?

Али ако као данас, издате 26 бројева „Путева културе“, онда је то императив да идете даље и из броја у број будете бољи и иновативнији. То је за свако поштовање, независно од оцене јавности, струке, домету, садржају и доприносу култури објављеног.

promoPutevi 34

promoPutevi 68

promoPutevi 115

promoPutevi 70

promoPutevi 14

2020  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates