САСТАНАК САВЕТА ,,БЕЛОВОДСКЕ РОЗЕТЕ" 2019.

У Медија центру Културног центра Крушевац одржан је састанак Савета Беловодске розете којим је преседавала градоначелница града Крушевца Јасмина Палуровић. На дневном реду Савета било је усвајање предлога Комисије "44. Беловодске розете 2019.", термина и програмске концепције манифестације. Током састанка, чланови Савета бирали су и овогодишњег добитника "Беловодске розете", која је једногласно додељена књижевници Љиљани Хабјановић Ђуровић. Овогодишња "Беловодска розета биће одржана у термину од 8.-14. јула у Белој Води.

Љиљана Хабјановић Ђуровић

БИОГРАФИЈА

Љиљана Хабјановић Ђуровић рођена је 1953. године у Крушевцу, где је завршила осмогодишњу школу и гимназију. Дипломирала је на Економском факултету у Београду. Радила је као банкарска службеница и као комерцијалисткиња иностраног туризма, а затим као новинарка и уредница у магазину „Дуга”. За то време написала је и објавила четири романа. Од 1996. године посветила се само књижевном раду. Године 2003. основала је издавачку кућу „Глобосино Александрија”. 
Ауторка је петнаест романа: Јавна птица (1988), Ана Марија ме није волела (1991), Ива (1994), Женски родослов (1996), Пауново перо (1999), Петкана (2001), Игра анђела (2003), Свих жалосних радост (2005), Запис душе (2007), Вода из камена (2009), Сјај у оку Звезде (2012), Наш отац (2014), Гора Преображења (2015), Онда је дошла Добра Вила (2016) и Со земљи (2018).  Године 2017. покренула је едицију „Љиљана Хабјановић Ђуровић деци”, у оквиру које је објавила пет наслова: Ива и лутка, Света Петка, Ива и Анђео, Ива и порцеланске фигуре и Срећко и Стела.
Објавила је и књигу литерарне публицистике Србија пред огледалом (1994). 
Приредила је пет антологија духовне поезије: Чисто срце Господ жели (песме о Светој Петки, 2011), Ти си земља обећана (песме о Пресветој Богородици, 2012), Небески човек, земаљски анђео (песме о Светом Сави и Светом Симеону Мироточивoм, 2014), Прошетала царица Милица (песме о Кнегињи Милици, 2015) и Слава му и милост (песме о Светом Василију Острошком, 2016). 
Откад је, маја 1996. године, објављен роман Женски родослов, Љиљана Хабјановић Ђуровић је најчитанији и најтиражнији писац који ствара на српском језику. 

Своје романе продала је у тиражу од милион ипо примерака. 

Једини је књижевник (од 1973. године, од када се праве листе читаности) чије су књиге биле пет пута најчитаније у библиотекама Србије. Четири награде су јој уручене, пета није. Политичком вољом уместо најчитаније (роман Свих жалосних радост) награђена је књига која се нашла на петом месту листе. Већ следеће године промењени су критеријуми  за састављање листе читаности. Најзад је, после низа манипулација и скандала, ова некада најугеднија књижевна награда укинута.
     На предлог Његове светости Патријарха српског Господина Павла, Свети архијерејски синод Српске православне Цркве за Божић 2007. године одликовао је Љиљану Хабјановић Ђуровић Орденом Светог Саве за њен књижевни рад. 
    На предлог Његове светости Патријарха српског Господина Иринеја Свети архијерејски синод Српске православне Цркве доделио је, 25. новембра 2016. године, Љиљани Хабјановић Ђуровић Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића „за истрајну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану њеним књижевним делима у којима су изнете хришћанске непролазне­савремене вредности.”
     Добитница је најзначајнијег друштвеног признања у Србији, Вукове награде за 2009. годину за „изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и српском културном простору”, као и Златног беочуга, награде Културно­просветне заједнице Београда 2008. године „за трајни допринос култури Београда”. 
    Јануара 2014. године Удружење књижевника Србије доделило је Љиљани Хабјановић Ђуровић награду Симо Матавуљ, која носи назив по првом председнику Удружења. 
     На Видовдан 2016. уручена јој је Видовданска награда, највеће и најзначајније признање града Крушевца. Љиљана Хабјановић Ђуровић је прва жена која је добила ову значајну награду. 
     Осим ових, награђена је са још двадесет три књижевне награде и признања. 
     Љиљана Хабјановић Ђуровић је најуспешнија српска списатељка у иностранству после 2000. године. Објавила је четрдесет три књиге на шеснаест језика (чешки, италијански, грчки, хрватски, македонски, француски, мађарски, бугарски, украјински, руски, румунски, белоруски, грузијски, енглески, немачки, албански), у шездесет три издања. Њен рад је представљен у угледним књижевним часописима, а више студената славистике има за тему својих дипломских и магистарских радова њена дела. 
     Добитница је високог признања Руске православне цркве и Форума „Православна Русија” за роман Игра анђела, као најбољи роман страног аутора објављеног у Русији у 2010. години. 
     Добитница је главне награде Златни витез на Другом међународном литерарном форуму словенских земаља одржаном маја 2011. у Русији за роман Игра анђела
     Октобра 2012. године, у Италији, уручена јој је Медаља цркве Санта Кроче (Santa Croce) у Фиренци. 
     Међународни биографски центар у Кембриџу уврстио је Љиљану Хабјановић Ђуровић 2001. године у преглед „Ко је ко међу писцима и ауторима у свету”, а од 2005. неколико пута је проглашена за једног од сто најутицајнијих књижевника у свету, посматрано на регионалном нивоу. 
     Власница је и главна уредница Издавачке куће „Глобосино Александрија”. 
     Удата је за Милована Ђуровића и има сина Хаџи­ Александра.

 

2019  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates