ČEKAJUĆI TEATAR prvi deo- DEZINFEKCIJA KULTUROM

101557715 275865790451982 2531495913726148608 n

Hamlet Magbet Richard treci

Romeo i Julija Tit andronik

ČEKAJUĆI TEATAR

 

Drage naše sugrađanke i sugradjani.

U toku je pandemija koja je, hteli mi to ili ne, promenila čovekovo posmatranje na sve pa i na samog sebe. Neke vrednosti su se promenile, neke se grade, neke su se, prirodom nužnog, stavile po strani. Čeka se poredak.

Jedna od tih stvari, u kojima smo trenutno u nemogućnosti da uživamo jeste pozorište, ogledalo javnog života, pokazatelj aktuelnog, umetnost bliža od drugih zbog svog živog kontakta sa posmatračem.

I dok željno čekamo da se poredak vrati, da u ovom svetu ponovo zavlada bliskost i normalan ljudski kontakt, onima gladnih teatrom, predlažemo, kao neadekvatnu ali opet kvalitetnu zamenu, filmove rađene po vrhunskim dramskim tekstovima i vrsnim predstavama.

Ove nedelje reč je o delima oca moderne drame, Vilijemu Šekspiru.

 

 

 

MAGBET (2015), režija Džastin Kurcel

    Drama Magbet je uvek imala problema sa svojim ekranizacijama. Previse je mračna vizuelno za film, čije je sredstvo izražaja baš slika, i previše je mračna duhovno da, bez one neposredne magije pozorišta, gledalac doživi katarzu. U ovom delu, autor prevazilazi oba problema vrlo uspešno. On, kao prvo, radnju seli iz klaustrofobične teskobe dvorca na front i bitku, zamenjuje hladne zidove za prašinu natopljenom krvlju i znojem, daje mu širinu koju traži veliki ekran a opet ostavlja fokus na ličnostima. Majkl Fazbinder u ulozi Magbeta je i strašan i tragičan, on je surovi neustrašivi ratnik čija je promišljena ličnost u komadu zamenjena sirovim intelektom i instinktom zveri, on sa harizmom modernog negativca nosi ruho zla po kome je ova drama poznata.

    Delo koje neće nikog ostaviti ravnodušnom.

 

ROMEO I JULIJA (1995), režija: Baz Lurman

    Može se reći da je ovaj zaboravljeni dragulj svetske kinematografije gotovo sam i bez ičije pomoći doveo klasičnu dramu u dvadeset prvi vek. Zadržavši visoki govor i kompleksnu radnju jednog Šekspira, radnja se seli iz trga u Veroni na modernu plažu i rat između lokalnih bandi a čuveni ljubavnici (Leonardo De Kaprio, Cler Deins) prikazani su kao moderni tinejdžeri, smeli, cinični i preplanuli, koji nose pištolje umesto mačeva kao u originalnom komadu (iako na tim pištoljima piše: mač)

Ovaj film je prava vizuelna poslastica i preporučuje se svakom ko je tvrdio da je Šekspir dosadan.

HAMLET U SVETU BIZNISA (1987), režija: Aki Kaurismaki

 

    Može se slobodno reći da je ovaj film unikat svoje vrste i među Šekspirovim obradama a i među filmovima. U pitanju je nenametljiva šašava komedija o Hamletu, ne princu već nasledniku velike firme, lideru u proizvodnji gumenih patkica.

Svi elementi su tu: intriga, misterija, zločin, ljubav i njena tragedija; samo su promešani i spušteni na nivo svakodnevnog i banalnog (Ako vas je interesovalo kako Hamlet voli da mu se iseče salama, saznaćete i to), i uz pomoć uigranog tima svojih glumaca Kaurismaki pravi delo koje je ozbiljno koliko je i parodija. Samim tim ovo delo je prijemčivo kako ljubiteljima Hamleta, tako i onima koji Hamleta kao delo ne vole.

RIČARD TREĆI (1995), režija: Ričard Lokrein

 

Ova moderna Šekspirova ekranizacija seli nas iz vremena vladavine Tjudorova u tridesete godine prošlog veka i nacističku evropu gde se uklopila savršeno.

Glavnog lika i negativca, makijavelističkog, iznutra i spolja ružnog Ričarda trećeg, igra Ian Mek Kelen (u narodu poznat kao Gandalf Beli), inače šekspirijanski veteran koliko na pozornici toliko i na filmu. Mek Kelenova izvodba, bliska Šekspiru, je srce filma dok su vizuelni narativ i kompleksna koreografija dostojni jednog mjuzikla mozak i mišić ovog dela koji nas prosto guraju napred kroz radnju do samog kraja i očekivane tragedije.

TITUS ANDRONIKUS (1999), režija: Džuli Tejmor

 

    Na kraju imamo ekranizaciju dela za koje se još vodi polemika da li je uopšte Šekspirovo i to ponajviše zbog stila. Za razliku od drugih njegovih drama, ovo je puno naboja sirove emocije, strasti i iracionalnosti tako da je više nalik Euripidovim antičkim dramama nego promišljenom Šekspiru. Autor ovog dela bio je itekako svestan toga i od Titusa Andronikusa pravi jedno eksplozivno moderno delo skroz u duhu šizofrenije dvadeset prvog veka koji tada samo što nije počeo.

    Uloge u Titusu igra sjajna glumačka postava na čelu sa sjajnim Entoni Hopkinsom koji ulogu Titusa vozi od ponositog patricija-generala do osramoćenog, ranjenog starca željnog osvete.    

   

2020  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates