ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ - 9. јул 2020.

КЊИГА/ЧАСОПИС

Напомена: На сајту www.kck.org.rs једном недељно биће објављивана поједина поглавља из ПУТЕВА КУЛТУРЕ бр.30.

Часопис ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, број 30, издавач Културни центар Крушевац, пролеће/лето 2020. ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, часопис за културу и уметност, излази већ 18 година, прати догађања КЦК али у овом броју доноси и многе друге прилоге бројних аутора из Крушевца, Београда, Ваљева, Ужичке Пожеге, Трстеника..., сарадника из дијаспоре и страних аутора. У уводном делу налази се текст, беседа са отварања Сајма књига Расинског округа 2019. коју је изговорила др Зорана Опачић, наслов је: КЊИГА – ПУТ У СРЕДИШТЕ СЕБЕ И СВЕТА.

Овај, 30. број посвећен је теми САРАДЊА о којој су писали (рубрика ХУМОР И САТИРА): Александар Чотрић (приредио афоризме страних аутора), Јован Арсић Јовче (афоризми), Оливер Миладиновић (прича Малдиви).

У рубрици МУЗИКА ФИЛМ писали су: Јелена Вељковић (Други фестивал музике за децу Расинског округа, 2019), затим Данко Стојић (сарадња на филму), Драгојло Јовић (Сарадња КЦК са Француским институтом у Београду), Јелена Протић Петронијевић (о књизи СВЕ БИЛО ЈЕ МУЗИКА, музички живот Крушевца, аутор Радмила Мишић), Златибор Крамарић (прича Две палме).

У рубрици РАЗГОВОРИ, због САРАДЊЕ КОЈА ТРАЈЕ годинама   приредили смо разговор са тројицом аутора из Прокупља, то су: Миливоје Шоп Крстић, сатиричар, Саша Миловановић, песник, психолог, радник у култури и Љубиша Красић, песник, професор књижевности. Са др Драганом Марићем, светским стручњаком за маркетинг и нове технологије, разговор је водио Живомир Миленковић.

У рубрици ПРОЗА/ПУТОПИС приче објављују: Светлана Станковић, Ирена Ђорђевић и Гордана Симић.

За ПУТОПИС је у овом броју била задужена Вида Ненадић која је своје утиске и записе са пута по Латинској Америци поделила са читаоцима ПУТЕВА КУЛТУРЕ.

У рубрици БАШТИНА објављују   Александар Гавриловић ( Епархији рашко-призренској у походе) и Никола Миленковић ( Сарадња балканских савезника у Првом балканском рату).

У рубрици ЕСЕЈИ објављују: Миомир Милинковић, Маријана Јовелић, Дајана Цветковић Лазић, др Зоран Аврамовић, Милијан Деспотовић, Вељко Стамболија, Раде Вучићевић, а о поезији Радомира Мићуновића (недавно преминулог, дугогодишњег сарадника ПУТЕВА КУЛТУРЕ) писали су Зорка Митровић и Ранко Павловић. Томислав Крсмановић у овам броју објављује   есеј о Петеру Хандкеу.

У рубрици ТЕОЛОГИЈА две приче објављује Иван Миладиновић (Старац Исихије, Маргита). Редакција је приредила ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ЈОВАНА МИЛОСТИВОГ, према тексту др Јустина Поповића, (из књиге ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА НОВЕМБАР).

У рубрици ИЗЛОЖБЕ, уредник рубрике Марија Стојадиновић пише о изложби слика Јелене Боровчанин, Оливера Штрбац пише о изложби мозаика Игора Марковића, а Никола Шуица о изложби слика Бојане Николић. Све поменуте изложбе су приређене ове године у просторима КЦК.

У рубрици ПОЕЗИЈА песме објављују: Драгослав Ђорђевић, Владица Радојевић, Вукосав Илић, Биљана Миловановић Живак, Слободан Симић, Емилија Живојиновић, Чедо Ковачевић Чеков, Дане Стојиљковић, Ања Милошевић, Љубиша Ђидић, Градимир Карајовић, Миливоје Вељић. Посебно место у рубрици заузима ПОРТРЕТ ПЕСНИКА, овог пута то је Оливера Цветић. О њеном стваралаштву пишу: Велимир Ралевић, Драшко Дошљак и Миливоје Илић.

Рубрика КЊИЖЕВНА ОМЛАДИНА посвећена је младим ствараоцима, овог пута члановима садашњим и некадашњим Књижевне омладине крушевачке Гимназије, а то су: Мина Марковић, Анђела Деспотовић, Ана Марјановић, Марина Крстић и Јана Милисављевић.

КЊИГА ЗА ДЕЦУ

ЉУЉАШКА СНОВА, аутор     Оливера Цветић (1963, Крагујевац). Издавач: Легенда, Чачак, 2012. Ауторка која добро познаје дечију душу,оно што желе, што сањају, што воле. Ради са децом као васпитач у Предшколској установи Бисери у Трстенику, посвећена је стваралаштву за децу. Поред књига поезије (Загонетна сневалица, Хула-хоп) објавила је и збирке композиција (Распеванка, Музичка дуга). На музичким фестивалима музике за децу   врло активна и награђивана. Пише и поезију за одрасле (књига Да Свето не изгубим). У Оливериној поезији има музике и без компоновања. Има разумевања дечијег света у којем се песникиња, очигледно добро сналази. Чак, надахнута несташлуцима, дечијим причама и понекад необичним поступцима, исписује своју Љуљашку снова. Има и озбиљних тема. Свештеничка кћи, Оливера, посвећује песме Богу и Богородици тако да их прихвате и деца и сви на планети који носе бар мало топлине у срцу.

ФИЛМ

Човек из Рија, оригинални наслов:That Man from Rio/L'homme de Rio. Први пут приказан 1964. Редитељ: Philippe de Broca. Жанр: акциона комедија. Овај авантуристички филм који је француско-италијанска продукција, настао је као први кao први пројекат у продукцији   Les Artistes Associés, француског студија холивудске фирме United Artists. После премјере су бројни критичари приметили сличност са тадашњим филмовима из серије о Џемсу Бонду. У питању је једноставни заплет од којег крећу атрактивне динамичне сцене и акције на егзотичним местима. Редитељ   De Broca je открио дa га је инспирисао популарни стрип   Авантуре Тинтина, али и роман Џозефа Конрада Срце таме. Филм је тада био једна од првих важнијих међународних продукција која приказује и Бразилију, тада нову престоницу Бразила са футуристичком архитектуром (Oscar Niemeyer, архитекта, био јеинспириција за лик индустријалца   De Castra, чији лик у филму тумачи Adolfo Celi). Филм је постигао велики успех, имао је велику гледаност у Француској и у читавом свету. То је у комерцијалном смислу једно од   најуспешнијих остварења у глумачкој каријери Жан-Пол Белмонда. Филм је освојио Награду за најбољи страни филм Њујоршког круга критичара. L'Homme de Rio је такође, оставио важан утисак на неке истакнуте синеасте, најпре на Стивена Спилберга...

Белмондо игра француског војника на одсуству (Adriеn Duforket, пилот француског ваздухопловства)   који планира да се сретне са својом девојком Anjes (чији лик тумачи Françoise Dorléac) у Паризу. Он стиже баш у тренутку када њу киднапује банда јужноамеричких Индијанаца који верују да девојка зна место где је сакривено велико благо у џунгли...

У очајничком покушају да спаси жену коју воли, Adrien јури отмичаре и заврши у авиону за Рио де Жанеиро... Сцене снимљене у Рију јесу посебна вредност овог филма, атмосфера и привлачност града и поднебља не остављају гледаоце равнодушним и остају за памћење. И то је разлог да се овај филм погледа још једном, повешће нас на путовање које нисмо очекивали.

ПОРУКА

Оливера Цветић (Песма Богу): Стално пази на добро твоје

                                                       присети се знаш ли ко је

                                                       пут увек нађе до срца твог

                                                       јер он је Љубав Он је Бог

2020  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates