Čekajući teatar 13

Čekajući teatar 13 (jubilarni)

Delo o kojem ćemo danas pisati toliko je puta adaptirano i ekranizovano da je obeležilo svaku generaciju u poslednjih sto godina. Neke od tih adaptacija su dobre, neke su fabulozno loše, u pitanju je preko 60 različitih filmova, 4 televizijske serije i nebrojano pozorišnih varijacija, sve sa istim imenom i jezgrom radnje. Mi ćemo pomenuti samo film iz 2004. koji je jedan od boljih i značajnijih za današnju publiku.

Fantom iz Opere (2004) u režiji Džoela Šumahera

Izvorno delo po kojima su sve ove silne adaptacije rađene je roman iz 1909 od izvesnog novinara i pisca Gastona Lerouksa koji je bio ispirisan dešavanjima u pariškoj operi. Gaston se kune u događaje iz knjige da su istiniti, što sada ne možemo da znamo, ali sa sigurnošću možemo reći da je viktorijanski horor jedan evergrin koji plevi i budi interesovanje autora, bilo da ga on romantizuje u ljubavnu priču ili da ga vodi do modernog slašer horora.

U slučaju Šumaherovog filma dominira ljubavni, melodramski zaplet koji je preuzet, kao i muzika, iz pozorišnog mjuzikla Andrju Lojd Vebera rađenog 1986. Veber, koji je i komponovao mjuzikl spaja modernu muziku električnih gitara i basova sa baroknim manirom i pravi postojano delo i instant hit koji je film maksimalno dočarao, koliko to jedan film može da uradi. Delo je vizuelno impresivno, muzički zaokruženo.

Za kraj ostavljamo vam muzički odlomak iz filma koji je već sada postao moderni klasik a daje nam da se moćno osećamo:

https://www.youtube.com/watch?v=OFrF56Ec-SY

2020  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates