Марко Живић - Београд је мој дом, Крушевац је моја кућа
Марко Живић, познати глумац и пре свега познати Крушевљанин, преминуо је у педесетој години од последица коронавируса, у Београду. Последње три недеље провео је на болничком лечењу. Остаће упамћен по богатој позоришној и телевизијској каријери.
Марко Живић рођен је 4. априла 1972. године у Крушевцу. Глуму је завршио 1995. године на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Радета Марковића. Био је део сталне глумачке поставе у Позоришту на Теразијама и стални члан Београдског драмског позоришта, али и део свих великих културних дешавања у родном граду, за који је одувек био везан нераскидивим нитима.
Бројне улоге у представама Крушевачког позоришта и безусловна помоћ и учешће на манифестацијама и програмима Културног центра Крушевац, оставиле су неизбрисив траг о глумцу, великом посленику културе, чувару традиције, човеку великог срца, какав је био Марко Живић. Сутра се завршава живот, а шта си урадио ако ниси некоме помогао, говорио је наш суграђанин Марко, помажући свима, онолико колико је био у прилици и могућности. Као специјални гост међународног Фестивала Златна Кацига, свој хонорар је усмерио за куповину рачунара ученици Крушевачке гимназије, учествовао је у раду жирија на многим манифестацијама, био је активан члан Драмског студија „Бата Миладиновић“ Културног центра Крушевац учествујући у великом броју представа. Једна од његових последњих улога била је у реализацији прве опере „На уранку“ Станислава Биничког .
Остаје нам само да се сећамо лепих тренутака проведених у раду и дружењу са њим, дивних остварених улога на позоришној и филмској сцени Србије и Крушевца, великог броја анегдота и пре свега његовог хуманог срца. Кажу да је човек жив, све док живи у сећању оних који су волели и поштовали његов лик и дело, тако да ће Марко, захваљујући свом раду и оствареним бројним улогама, вечно живети у срцима свих Крушевљана.
Хвала му за све и вечна му слава!
