Награђени радови Светосавске радионице 2023.
ПРВА НАГРАДА НА СВЕТОСАВСКОЈ РАДИОНИЦИ 2023.
Спасава вера која кроз љубав дела
Коудара тако позно, у дубини ноћног мира на капији затвореној Светогорског манастира!?
To су биле речи којима сам дочекан у тој кишној ноћи, некада давно, на путу да постанем оно што желим!
Знам, није ми лако. И знам, није лако ни мојој породици која је имала неке друге планове, али морам, морам да идем оним путем где ме води срце – у манастир.
Да ли је све то исправно, не знам, да ли сам се огрешио о оца, ни то не знам, то само Бог зна, али, верујем да сам на правом путу, верујем да је жртвовање сопственог живота на двору зарад државе, културе, цркве, породице, измирења браће и још безброј ствари, чин који вреди много више од саме владавине државом!
И зато ово писмо пишем мом оцу, Стефану Немањи, са вером да ће га прочитати и разумети све оно што ни ја сам никада не бих разумео.
Драги оче, знам да постојиш, знам да Твоје строго и намрштено, али мени тако љупко лице још гледа на браћу и мене и брине за нас. Желим да знаш оно што ти никада раније нисам рекао, а нисам ни смогао снаге. Жао ми је због свега! Жао ми је што сам ја, обичан смртник насамарио и побегао једном тако великом владару, храбром ратнику, озбиљном државнику, мудром политичару, и, најзначајнија титула коју си имао – мом оцу, Светом Симеону Мироточивом. Јер ко сам ја наспрам тебе, који си ми дао живот, неговао ме, школовао, хранио, издржавао, нико! Међутим, желим да знаш,уз дужно поштовање, да се територија шири и скупља, да се град поруши и обнови, дворци, куле, капије, оружје, све је то обновљиво, али црква? !
Ако народ изгуби слободу, кад тад ће је повратити, али ако изгуби веру, изгубио је све!
Па колико си ми само недостајао, колико сам сваким даном мислио на тебе и сећао се сваке твоје речи, колико ме је гризла савест због свега онога што се издешавало оне ноћи...
Али, морам да признам да ме је једино вера држала у животу. Вера је спас који је доступан сваком човеку, ако он није слеп да је прихвати као једини могући пут до вечног живота, вечне среће.
Е, с времена на време сам се растуживао. Сетио бих се моје прве љубави, Јелене, и запитао бих се чему све, зашто овако, зашто баш ја, шта ми би?! Али, и то је нормално, носталгија према прошлости, то све мора да прође...
Људи кажу да је најлепше и најсрећније место на свету то где се сада налазиш, не! Најлепше место је оно где си некада био срећан! А ја као ,, Растко'' то свакако јесам био, и даље јесам, и даље сам и телом Растко, а духом Сава, формално речено, Растко сам оно што стварно јесам, а Сава сам оно што треба да будем!
Ето, драги оче, извини што сам себи дао ту слободу да ти пишем, и обраћам ти се тако олако, али, то је зато што ћу те вечно волети!
И то је, ваљда и порука целог овоземаљског живота, волети, љубити ближњег свог, не учинти ништа лоше, увек имати миран сан, а ја га, сем када си Ти у питању, оче, итекако имам!
Завршио бих ово обраћање следећим речима:
Када човек изгуби снагу,
Када је на непознатом прагу,
Када ствари постану све теже,
Кад му неки ђаво руке веже,
И када не зна – шта даље,
И баш онда кад почне да се каје,
Нека се присети ове речи моје,
Само веруј и воли, и биће боље!
Александар Гашић, Медицинска школа Крушевац, IV - 3
ДРУГА НАГРАДА НА СВЕТОСАВСКОЈ РАДИОНИЦИ 2023.
СПАСАВА ВЕРА КОЈА КРОЗ ЉУБАВ ДЕЛА
Ноћ немих и далеких успомена,
изгубљене наде воде ме у бездан...
Падам.
Стапам свој лик са сенком својом
Не осећам више ништа,
око мене све је празно.
Празнина је и у мени,
одавно сам престао и да волим.
Гледам икону свету,
држим спис Творца свога
и недостојан му кличем:
Милосрђе твоје
пошаљи нам, Христе!
Јер у данима кад је
тешко,
оно ће нам бити спас.
И онда кад завладају све тишине,
Ти једини ћеш чути мој глас
Гладна нам је душа, Господе!
Празна срца наша за Тобом вапе!
прости све грехове наше,
подсети нас ко смо
и пре свега научи нас
да смо ми људи створења твоја,
бића љубави.
Крвљу својом дај ми
чистоту срца
и у њему усади дух благодати!
Ја приносим Ти своју жртву,
Занемари речи моје...
Научи ме да волим и љубим ближње,
јер изгубићу себе, о Боже!
Помилуј ме,
Ти си Бог мој,
Бог љубави.
Из кандила изби
непрестана светлост.
Преда мном поново се роди Бог.
Зраке његове љубим
и анђеоска крила милујем.
Пастир добри, Свети Сава,
упути ми ове речи:
Љубљени мој, љубав су сва дела твоја!
Ја бих настављао речима:
Господе, помилуј ме.
Лука Кијачић, Гимназија , III- 11
ТРЕЋА НАГРАДА СВЕТОСАВСКЕ РАДИОНИЦЕ 2023.
Да ли је могуће бити на путу светосавља данас
Знање, незнање, понос, срам. Изаберите сами. Изаберите пут којим ћете пловити. Да ли ћете бити поштовани, или пак потцењивани. Избор је ваш. Можете оберучке прихватити дарове које нам пружају: култура, поетика, историја, уметност, музика... Такође, можете и живети у безнађу свог ума без иједне звездице да у њему сја.
Куда? Куда бисте отишли без ове чудесне поезије наших песника и песникиња? Без величанствене историје Немањића? Без песама Десанке Максимовић. Немојте ни ићи, куда бисте отишли. Немојте оставити оно за шта су се наши преци борили. Растко Немањић је нашао свој пут, нађимо га и ми, било који да је. Пронађимо себе, свој позив, своју жељу. Пронађите оно што вас чини људима, нађите сврху, драги Срби! Пустите све своје тривијалне мисли и радње. Зађите дубље, научите да волите, поштујете и цените ову земљу, људе у њој, њене ствараоце. Научите да волите своје пријатеље, породицу. Заволите знање. Заволите лепоту узвишеног, лепог... Пригрлите све шуме, пропланке, низије. Пригрлите Сунце и Месец над нама. Волите Бога, волите себе. Заволите свог Бога, оно нешто што тиња и гори у вама. Оно што вас оживљава и убија. Своје срце, душу, тело. Прихватите овај свет. Свети Сава је то желео. Желео је да вапите за знањем, да пронађете унутрашњи мир, да пригрлите свет.
Могуће је, наравно да је могуће. Све је могуће када се уложи труд. Светосавље се може обновити само морамо бити предани свету, школству, знању. Морамо научити да губимо и побеђујемо, да узимамо и да дајемо. Сви походи његови били су са жељом да створи бољи, лепши и образованији свет. Прихватите знање, прихватите свет.
* * *
Из дана у дан
Из ноћи у ноћ
Имајте визију једну
Само једну
Маштајте
Волите
Учите
Опажајте
Опажајте мостове
Како прелећу преко река љутих
Опажајте облаке
Како се мирно мимоилазе
Са стране, на страну
Научите
Научите да вапите за нечиим узвишенијим
Пустите још по коју звезду
У свој универзум ума
Волите
Заволите.
Катарина Николић
1/11, Гимназија Крушевац
