Други Свесрпски симпозијум СДЕВ 2014
Крушевaц, 20. јун 2014.
Преосвећени Владико, Даме и господо, Драги гости, учесници XII Meђународне научне конференције – Другог Свесрпског симпозијума СДЕВ 2014, срдачно Вас поздрављам у име Културног центра Крушевац и своје лично име, желим Вам успешан рад у ова два дана. Као што ред и налаже посебан поздрав нашем домаћину, Председнику Регионалне привредне коморе, Предрагу Вукићевићу.
Задатак науке је да промени свет, да га учини срећнијим, и сигурнијим за обичног човека. То подразумева да имамо визију, своју мисију и стратегију. У области културе, духовности, такође. Суштина је да морамо да имамо концепт управљања за 21. век. Зато што је ентропија као мера неодрживости и девастације система и процеса све већа. Наука то мора зауставити. Човеку и човечанству морамо да пробудимо филозофију наде. Да свет може бити срећнији, сигурнији и социјално праведнији. Социјална одговорност тражи се од свих, на глобалном, државном, корпорацијском нивоу, до појединца. Стратегије има и сувише и све преферирају екологију као свој круцијални сегмент. Али нема резултата и нема развоја. Зато одговор, и овог скупа, и науке уопште мора да буде јаснији и донети резултате. Са тим уверењем, још једном Вас поздрављам и желим успешан рад. Очекујем да ћете као врхунски експерти у својим областима дати ново светло на Духовну екологију – њен предмет и метод. Желим свима Вама пријатан боравак у нашем Граду и успешан рад. (мр Мирослав Смиљковић, директор Културног центра Крушевац).
Преосвећени Владико, Даме и господо, Драги гости, учесници XII Meђународне научне конференције – Другог Свесрпског симпозијума СДЕВ 2014, срдачно Вас поздрављам у име Културног центра Крушевац и своје лично име, желим Вам успешан рад у ова два дана. Као што ред и налаже посебан поздрав нашем домаћину, Председнику Регионалне привредне коморе, Предрагу Вукићевићу.
Задатак науке је да промени свет, да га учини срећнијим, и сигурнијим за обичног човека. То подразумева да имамо визију, своју мисију и стратегију. У области културе, духовности, такође. Суштина је да морамо да имамо концепт управљања за 21. век. Зато што је ентропија као мера неодрживости и девастације система и процеса све већа. Наука то мора зауставити. Човеку и човечанству морамо да пробудимо филозофију наде. Да свет може бити срећнији, сигурнији и социјално праведнији. Социјална одговорност тражи се од свих, на глобалном, државном, корпорацијском нивоу, до појединца. Стратегије има и сувише и све преферирају екологију као свој круцијални сегмент. Али нема резултата и нема развоја. Зато одговор, и овог скупа, и науке уопште мора да буде јаснији и донети резултате. Са тим уверењем, још једном Вас поздрављам и желим успешан рад. Очекујем да ћете као врхунски експерти у својим областима дати ново светло на Духовну екологију – њен предмет и метод. Желим свима Вама пријатан боравак у нашем Граду и успешан рад. (мр Мирослав Смиљковић, директор Културног центра Крушевац).
мр Мирослав Смиљковић, директор Културног центра Крушевац
Живорад Милановић Маки
Епископ крушевачки Господин Давид (Перовић)
Председник Регионалне привредне коморе, Предраг Вукићевић
Учесници симпозијума
Академик, Славољуб Тодоровић – Зоркин
Академик, Радивоје Ђурин Манчић
Драгана Милићевић - помоћник градоначелника Крушевца за екологију,
одрживи развој и енергетику
XII МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА - ДРУГИ Свесрпски симпозијум ''СДЕВ 2014.'' ; Српске духовне и еколошке вредности - „ДУХОВНА ЕКОЛОГИЈА-ПРЕДМЕТ И МЕТОД“
ДУХОВНА ЕКОЛОГИЈА је развијена и индивидуализирана научна дисциплина, под окриљем опште екологије, као мета науке.
Предмет духовне екологије је духовно стање човека, породица и друштвених група. У својој сложеној системности територијализоване заједнице, као најсложеније системне целине, и потребе да живе и развијају се у потпуној хармонији са средином. Духовна екологија открива и утврђује законе функционисања заједнице и појединца. Истражује синтезу деловања физичко-хемијских, економских, социјалних и биолошких закона на појединца, породицу и територијлаизовне групе. Овим законима се подвргава свака интервенција при планирању, реконструкцији и преуређивању друштвене заједнице, при одрживом развоју насеља.
Предмет изучавања духовне екологије су закони, правила и норме понашања, становништва које чини насељске јединице, њихов социјални и матеирјални састав, биолошки и социјални потенцијал, на основу кога се планирају сви инфраструктурни елементи и сервиси, који омогућавају оптимално функционисање насеља, њихових заједница и њихов одрживи развој. Духовна екологија се користи сложеним класичним методолошким апаратом, који се састоји од анализе, синтезе, експеримента, индукције и дедукције, аналогије и примењених математичких метода заснованих на теорији система.
Циљеви духовне екологије, као посебне научне дисциплине, су успостављање здравог живота у свим постојећим и будућим насељима. Успостављање здравог живота подразумева потпуно усклађивање и успостављање равнотеже између деловања биоеколошких, социјалних и других природних закона, према којима се одвија здрав живот сваке људске јединке и конкретне заједнице.
У досадашњој пракси развоја насеља ово јединство није успостављено, те развој заједница доживљава хипертрофичне и атрофичне облике који нису одговарли националним потенцијалима. То је разлог да појединци, породице и друштвене групе бивају изложене деловању агресивних сила, које угрожавају људска бића тако да је укупна популација изложена агресивном деловању. У остваривању циљева одрживог развоја, духовна екологија полази од материјално енергетских, биолошких и социјалних животних услова јединке и групе, да би дошла до сумарног манифестовања на нивоу насеља и државне заједнице. Образовању и новинатрству припада изузетан значај у припреми друштва за живот у 21. веку. Њихов је задатак стварање кадрова и широка подршка за одрживи развој Србије. У оквиру духовне екологије, као посебне научне дисциплине, изучавају се и: екологија човечанства, екологија окултурених простора, еколошка демографија и еколошко новинарство. Њихов убрзани развој почиње 1992 године, формирањем Међународне асоцијације за урбану екологију – „Екоман“ и Србског ученог друштва, уз ангажовање Универзитета у Нишу, Руског института за урбанизам - Москва и Грађевинско-Архитектонског факултета Универзитета у Приштини, под покровитељством Савезног министарства за животну средину СР Југославије. У периоду од 1992.године до 2014.године ове организације одржале су 11 међународних научних скупова и још 4 научна сусрета са придруживањем: Мултимедијалног удружење уметника „Цар Константин“, „АртМаки“ и Медијске еколошке мреже Србије-ЕКОПОЛИС.
Развој духовне екологије је подстакао формирање нове организације под именом Еколошка ликовна научна асоцијација -“Еколина“. Циљеви духовне екологије захтевају преиспитивање свих до сада важећих норми у планирању развоја сваке конкретне заједнице и државе као целине. То је пут до стварања НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ СРБИЈЕ.
ДУХОВНА ЕКОЛОГИЈА је развијена и индивидуализирана научна дисциплина, под окриљем опште екологије, као мета науке.
Предмет духовне екологије је духовно стање човека, породица и друштвених група. У својој сложеној системности територијализоване заједнице, као најсложеније системне целине, и потребе да живе и развијају се у потпуној хармонији са средином. Духовна екологија открива и утврђује законе функционисања заједнице и појединца. Истражује синтезу деловања физичко-хемијских, економских, социјалних и биолошких закона на појединца, породицу и територијлаизовне групе. Овим законима се подвргава свака интервенција при планирању, реконструкцији и преуређивању друштвене заједнице, при одрживом развоју насеља.
Предмет изучавања духовне екологије су закони, правила и норме понашања, становништва које чини насељске јединице, њихов социјални и матеирјални састав, биолошки и социјални потенцијал, на основу кога се планирају сви инфраструктурни елементи и сервиси, који омогућавају оптимално функционисање насеља, њихових заједница и њихов одрживи развој. Духовна екологија се користи сложеним класичним методолошким апаратом, који се састоји од анализе, синтезе, експеримента, индукције и дедукције, аналогије и примењених математичких метода заснованих на теорији система.
Циљеви духовне екологије, као посебне научне дисциплине, су успостављање здравог живота у свим постојећим и будућим насељима. Успостављање здравог живота подразумева потпуно усклађивање и успостављање равнотеже између деловања биоеколошких, социјалних и других природних закона, према којима се одвија здрав живот сваке људске јединке и конкретне заједнице.
У досадашњој пракси развоја насеља ово јединство није успостављено, те развој заједница доживљава хипертрофичне и атрофичне облике који нису одговарли националним потенцијалима. То је разлог да појединци, породице и друштвене групе бивају изложене деловању агресивних сила, које угрожавају људска бића тако да је укупна популација изложена агресивном деловању. У остваривању циљева одрживог развоја, духовна екологија полази од материјално енергетских, биолошких и социјалних животних услова јединке и групе, да би дошла до сумарног манифестовања на нивоу насеља и државне заједнице. Образовању и новинатрству припада изузетан значај у припреми друштва за живот у 21. веку. Њихов је задатак стварање кадрова и широка подршка за одрживи развој Србије. У оквиру духовне екологије, као посебне научне дисциплине, изучавају се и: екологија човечанства, екологија окултурених простора, еколошка демографија и еколошко новинарство. Њихов убрзани развој почиње 1992 године, формирањем Међународне асоцијације за урбану екологију – „Екоман“ и Србског ученог друштва, уз ангажовање Универзитета у Нишу, Руског института за урбанизам - Москва и Грађевинско-Архитектонског факултета Универзитета у Приштини, под покровитељством Савезног министарства за животну средину СР Југославије. У периоду од 1992.године до 2014.године ове организације одржале су 11 међународних научних скупова и још 4 научна сусрета са придруживањем: Мултимедијалног удружење уметника „Цар Константин“, „АртМаки“ и Медијске еколошке мреже Србије-ЕКОПОЛИС.
Развој духовне екологије је подстакао формирање нове организације под именом Еколошка ликовна научна асоцијација -“Еколина“. Циљеви духовне екологије захтевају преиспитивање свих до сада важећих норми у планирању развоја сваке конкретне заједнице и државе као целине. То је пут до стварања НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ СРБИЈЕ.
