Sve Nove Godine
U noći između trinaestog na četrnaestog januara imali smo mogućnost da proslavimo dolazak nove pravoslavne, to jest julijanske godine, koja se u Srbiji zove još i Srpska Nova Godina. U Pravoslavnom kalendaru ovaj praznik vezujemo za Vasilevdan, koji je četrnaestog januara, dok se sam čin dočeka Nove godine ne pominje kao takav u kanonu. Ono što zapravo daje povoda za slavlje te noći je takozvano obrtanje kalendara, u ovom slučaju Julijanskog, i počinjanje ciklusa iznova. Obrtanje kalendara ne zvuči kao puno razloga za proslavu, ali zabeleženo je da je takvu proslavu čovek priređivao još od Vavilona , na samom početku ljudske civilizacije, maltene od trenutka kada je shvatio da planeta zemlja ima ciklus i formirao prve kalendare.
U našoj državi se slave dve Nove godine, standardna koja obeležava kraj gregorijanskog kalendara koji je u opštoj upotrebi, i julijanska Nova godina, iz starog kalendara koji je uspostavljen 45. godine pre nove ere za vreme vladavine Gaj Julija Cezara. U katoličkim zemljama julijanski kalendar se smenjuje gregorijanskim još u 15. veku dok je većina pravoslavnih zemalja zadržala stari kalendar sve do 20. veka i kada se standardizacija na kraju i desila, pravoslavna crkva je zadržala kvoj kalendar po julijanskom modelu pa otud i naša vezanost za datum i proslavu.
Na svetu se trenutno slavi preko četrdeset datuma koji se po nekom kalendarskom ciklusu računaju kao Nove godine. Većina tih datuma je u mrtvu zimu kao naša dva ali to nije nužno, mnoge kulture svoje cikluse računaju od početka proleća, kao što su kineska nova godina ili indijska a neke se dešavaju i kasnije kao na primer Nova godine jevrejske zajednice koja se slavi na jesen.
Kako proslaviti novu godinu? Sa kovid predostrožnostima svakako, a što se običaja tiče preporučuje se dobar provod i blaga narav, jer kakvi na taj dan budemo takvo ponašanje će nas slediti cele naredne godine, baš kao i na Božić.
Video snimak koncerta ISKRE HARMONIKA
Uz novogodišnji koncert SVETA ZEMLJA u izvođenju vokalnog soliste Sanje Ivanović ,sa kojim smo kroz zvukove koji čuvaju od zaborava našu tradiciju, kulturu, običaje,na simboličan način zakoračili u pravoslavnu Novu godinu, danas vam Kulturni centar Kruševac poklanja koncert ISKRE HARMONIKA učenika Muzičke škole Stevan Hristić iz Kruševca u klasi profesora Gorana Arsića.
Neka Vam Nova godina zaiskri zdravljem, dobrom energijom i radošću!
Slika Božića u Srbiji
U Srba je Božić verovatno najmilijii od svih praznika. Tada, po tradiciji, svaki član domaćinstva, koliko god da ih ima, ima svoju dužnost i ulogu koju revnosno ispunjava. Božić u moderno vreme i u ovom gradskom životu, bilo da je selo ili grad, je većini jedina sigurna prilika gde ćemo videti bližnje i tretirati bližnje kao bliske. Božić je trenutak kada ćemo zaustaviti sve naše brige i naše stresove da bismo posvetili vreme uživajući u porodici, razmišljajući o godini koja je prošla i slaveći godinu koja dolazi.
U pravoslavnim domovima širom Srbije, Božić se slavi naizgled isto, ali postoje stotine varijacija zavisno od toga kojem podneblju pripadamo, gde živimo ili čak šta gajjimo. Neke stvari su svima identične. Badnjak, to jest hrast. koji je na ovom podneblju sveta biljka od vajkada, je zajednički većini, već u Hercegovini imamo primere gde se badnjak zamenjuje drvetom cera ili šljivom. Druga stvar je položajnik, osoba koja je prijatelj porodice, koja donosi sreću u kuću, najavljuje radost i dobit u godini koja je upravo počela. Treća stvar je svinjče, obrok i životinja koji su tradicionalno vezani za Božićne praznike u toj meri da postoje poslovice koje pominju Božić i svinju. Prase za Božić ima puno imena zavisno podneblja, nekada je veselica, nekada je darovnica i u Srbiji, koja je svoju mnogovekovnu ishranu zasnivala na prasetini, ima poseban sakralni status. Ne samo da se mnogo jela, pa i Božićnih jela zasniva na prasetini, nego je postojao čitav ritual, tradicionalni, kako se iz pečenog božićnog praseta čitala budućnost, počinjalo se od lopatice i svaki pršljen je značio nešto, bilo da je novac, porodica, stoka ili rat.
Na ovaj sveti dan retko ko nije veseo, ali domaćin je na ponašanje morao obratiti pažnju. On je neko ko je predstavljao celo domaćinstvo, njegovo ponašanje je moralo biti stoičko, disciplinovano. Nije smeo da se ljuti da razdor u domaćinstvu ne bi traja cele godine, trebao bi biti umeren u piću i alkoholu, jer u kući sit domaćin znaći gladna stoka a u nekim krajevima, kao što su mlavski i homoljski domaći se ne bi zapertlavao ili opasavao i na Banji dan ili Božić da ne bi ostao prazne kese.
N.P.
Позоришна представа „Божићна прича“
Позоришна представа „Божићна прича“
