47. MAНИФЕСТАЦИЈА ТАКМИЧЕЊА СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПОБЕДНИКА КУД РАСИНА ИЗ ВЕЛИКИХ КУПАЦА

               Сваког месеца представићемо Вам кроз културна, инфраструктурна, еколошка, образовна и пољопривредна улагања достигнућа МЗ на територији нашег града. села крушевачког краја имају своју причу подједнако интересантну и за младе и старе.

               Богата култура, коју баштине Културно уметничка друштва у селима на територији града крушевца, готово пет деценија негује се кроз манифестацију ТАКМИЧЕЊЕ СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА. Кроз ову значајну манифестацију, ове недеље, представићемо вам житеље живописног села Купци, чији живот гравитира око реке расине. Још од седамдесетих година, оснивањем Културно уметничког друштва Расина са преко стотину чланова свих генерација, љубитеља аматерске културе, који овај КУД окупља кроз рецитаторске, драмске, фолклорне, музичке, певачке и друге секције чува се и негује народна традиција.

 

                    Културно уметничко друштво Расина почело је са својим аматерским радом још давних 70-тих година. Име Расина добија по истоименој реци Расини која протиче кроз наше место. Друштво броји око 80 чланова.

                  Заступљене секције при КУД-у су: фолклорна, рецитаторска, музичка, певачка, и секција за очување народне традиције. У сарадњи са Радио Београдом снимљена је емисија Село весело и емисија Знање имање.

                  Најзначајнија манифестација КУД-а је Расино заиграј основана пре десет година и окупља велики број учесника из свих крајева наше земље. Чланови културно уметничког друштва сваке године учествују на разним манифестацијама како у земљи тако у иностранству и постижу завидне резултате.

 

 

 

 

 

 

ČEKAJUĆI TEATAR 25

Pozdrav draga online publiko. Danas imamo pravu poslasticu za vas, film rađen po egzistencijalističnoj meta drami. Zvuči komplikovano ali zapravo nije, pa hajde da raščlanimo taj pojam. Reč „meta“ potiče iz grčkog jezika i danas ima dve primene, jedna je iz filozofije i znači početak, ono što je došlo prvo, iz čega nešto potiče (staro ime za filozofiju je odličan primer: metafizika, dakle što dolazi pre zakona prirode). Druga primena ove reči je iz modernog govora i tiče se umetnosti, delo za koje se kaže da ima meta elemente je delo koje je svesno samo sebe i poziva se na samo sebe, istražuje se i analizira. Egzistencijalizam je termin iz filozofije koji se preneo na umetnost, u pitanju je grana filozofije koje se bavi unutrašnjim aspektima postojanja čoveka i njegovoj nemogućnosti da svoje unutrašnje svetove prilagodi realnosti koju nazivamo objektivnom. Ovo raščlanjivanje pojmova je, naravno, površno i ukratko, no ovo je sasvim dovoljno da priđemo našem filmu sa razumevanjem.

Rozenkrantc i Gilderstin su mrtvi (Rosencrantz & Guildenstern Are Dead) 1990 u režiji Toma Stoparda

Film rađen po istoimenoj drami prvi put izvođenoj 1966. godine. Dramu je napisao isti čovek koji je kasnije i režirao film, Tom Stopard. Kao izgovor da sam stavlja delo na veliki ekran, citiraćemo samog autora: „Niko drugi bolje nije mogao da pokaže nepoštovanje prema ovom delu nego ja.“

Poznavalac pozorišta i drame lako će prepoznati imena iz naslova, to su periferni likovi iz Šekspirovog dela „Hamlet“ koji tragično ginu igrom sudbine. Celo ovo delo baš je posvećeno njima ili još bolje reći njihovoj smrti, dok čekaju da se radnja Hamleta odigra i zauvek izbriše njihovo postojanje. Svet ovog filma nije realnost ali podjednako surov i tragičan. Rozenkrantc i Gilderstin su zarobljenici Šekspirove drame, zanavek pasivni u toj igri, okrenuti sami sebi i svojim tautološkim dilemama.

Ovo delo se samo nadovezuje na istoriju drame, pitanja koja su ovde postavljana već su načeta kod dramskih pisaca kao što su Beket ili Pirandelo ali više o njima kada za to nađemo prikladan film.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

 

UMETNOST STRIPA br. 8

Br 8.

Danas ćemo pričati o autoru koji je jako cenjen, naročito na teritoriji SAD-a. Ime Vila Ajsnera poznavalac stripa ponajviše će prepoznati po prestižnoj nagradi, Eisner award, koja se dodeljuje za doprinos strip umetnosti a razloga za ovakvu počast bilo je dosta.

Najpoznatije delo koje je Ajsner ostavio iza sebe definitivno jeste “Spirit”, nastao 1940. godine, još u zlatno doba američkog stripa, čiji se nastavci i dalje pišu i objavljuju, 15 godina posle smrti autora. “Spirit“ je svojoj suštini krimi akcioni strip, napravljen da preuzme slavu „Betmena“ Boba Kejna koji je nastao par godina ranije, nikada nije imao problem da u sebi sadrži i druge žanrove kao što su komedija, romansa i horor i ta raznolikost učinila je da strip pored svoje popularnosti dobije i kultni status.

Ono zbog čega je Ajsner ponajviše zadužio istoriju umetnosti je njegov trud da postavi strip gde mu je mesto, rame uz rame sa vrhunskim umetnostima. Termin grafička novela potiče baš od Ajsnera, to je njegov koncept stripa čija je struktura jako slična strukturi jednog romana, sa početkom sredinom i naročito krajem, za razliku od klasične forme stripa koji može izlaziti u nastavcima u nedogled, kao Šeherezadine priče. Iako su takva dela već viđena po Evropi, termin i popularizacija čisto su Ajsnerovi, njegovo remek-delo „Ugovor sa bogom“ iz 1979. utemeljilo je grafičku novelu među najcenenije strip forme 21. veka.

A nama, koji izučavamo strip kao nauku, u želji da ga stvaramo i približimo široj publici, Ajsner je najznačajniji zbog svog teorijskog rada na stripu. Njegova knjiga „Strip i sekvencijalna umetnost“ (naslov jako sličan naslovu ovog našeg nedeljnog članka, verovatno iz istih motiva, da pokažemo da strip i jeste umetnost) jedno je od primarnih štiva za svakog ko se ozbiljno bavi ovom izražajnom formom.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

 

 

ČEKAJUĆI TEATAR 24

Danas ćemo iz udobnog komfora građanske drame preći u nemirno more nadrealizma gde se umetnost proučava pre stomakom nego višim sferama uma.  Film, a i drama po kojoj je film rađen, dolaze nam iz Češke. Dramu su još davne 1921. godine napisala baća Čapek koji su svetu danas najpoznatiji preko njihovih knjiga naučne fantastike i reči robot koja je njihova tvorevina. Pre nego što uronimo u sam film, jedno kratko upozorenje, on potpuno opravdava naslov koji ima:

Insekti (Hmyz) 2018 u režiji Jana Svanmajera

dakle ima puno insekata i oni kojima su bube gadne, slobodno da zaobiđu film. Ovo nije tipično delo ni u kom smislu, sama drama je pisana u vreme kada se tražio nov izraz u umetnosti a braća Čapek su bila poznata po svojim eksperimentima, rame uz rame sa Pirandelom. Priča u drami je puna socijalnih elemenata nalik građanskoj drami samo to nisu problemi ljudi već insekata. Likovi su moljci, balegari, larve i leptirovi a njihove želje i snovi pokretači su radnje. Pisci su tako zaobišli cenzuru da pišu o aktuelnim temama, u momentu kada se svet raspadao, život insekata ja savršen da projektuje ljudski, toliko je surov.

Dalje, pored šašavih pisaca ovde imamo šašavog režisera. Jan Svamajer je na prvom mestu pionir animacije i stop-motion tehnike. Njegov stil, kada se transponovao na dramu, dodao je još jedan spin. Naime, stari majstor, Svamajer, koristi ovaj film da dekodira svoju poetiku, film počinje njegovim nonšalantnim govorom o filmu, odatle mi ne ulazimo skroz u dramsko delo već samo jednom nogom zakoračujemo, publika neće gledati radnju drame već glumce u pozorištu koji dramu pokušavaju da izvedu.

Komplikovano je? Ima još, glumci koji glume da spremaju predstavu bivaju prekinuti da bi publika videla kako se snimao film. Tako da imamo delo u delu u delu zaokruženo delom koje priča o sebi, kako se snimal. Jedna luda vrteška koja nije za svakoga ali ko voli da ga sveža misao pukne u glavu, dobrodošao je da mi se pridruži jer autor ovog teksta jedva čeka da ima sa kim o ovom filmu da priča.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

ČEKAJUĆI TEATAR 24

Danas ćemo iz udobnog komfora građanske drame preći u nemirno more nadrealizma gde se umetnost proučava pre stomakom nego višim sferama uma.  Film, a i drama po kojoj je film rađen, dolaze nam iz Češke. Dramu su još davne 1921. godine napisala baća Čapek koji su svetu danas najpoznatiji preko njihovih knjiga naučne fantastike i reči robot koja je njihova tvorevina. Pre nego što uronimo u sam film, jedno kratko upozorenje, on potpuno opravdava naslov koji ima:

Insekti (Hmyz) 2018 u režiji Jana Svanmajera

dakle ima puno insekata i oni kojima su bube gadne, slobodno da zaobiđu film. Ovo nije tipično delo ni u kom smislu, sama drama je pisana u vreme kada se tražio nov izraz u umetnosti a braća Čapek su bila poznata po svojim eksperimentima, rame uz rame sa Pirandelom. Priča u drami je puna socijalnih elemenata nalik građanskoj drami samo to nisu problemi ljudi već insekata. Likovi su moljci, balegari, larve i leptirovi a njihove želje i snovi pokretači su radnje. Pisci su tako zaobišli cenzuru da pišu o aktuelnim temama, u momentu kada se svet raspadao, život insekata ja savršen da projektuje ljudski, toliko je surov.

Dalje, pored šašavih pisaca ovde imamo šašavog režisera. Jan Svamajer je na prvom mestu pionir animacije i stop-motion tehnike. Njegov stil, kada se transponovao na dramu, dodao je još jedan spin. Naime, stari majstor, Svamajer, koristi ovaj film da dekodira svoju poetiku, film počinje njegovim nonšalantnim govorom o filmu, odatle mi ne ulazimo skroz u dramsko delo već samo jednom nogom zakoračujemo, publika neće gledati radnju drame već glumce u pozorištu koji dramu pokušavaju da izvedu.

Komplikovano je? Ima još, glumci koji glume da spremaju predstavu bivaju prekinuti da bi publika videla kako se snimao film. Tako da imamo delo u delu u delu zaokruženo delom koje priča o sebi, kako se snimal. Jedna luda vrteška koja nije za svakoga ali ko voli da ga sveža misao pukne u glavu, dobrodošao je da mi se pridruži jer autor ovog teksta jedva čeka da ima sa kim o ovom filmu da priča.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

UMETNOST STRIPA

Br 7

Danas ćemo obrađivati autora i delo koji su itekako poznati i voljeni u Srbiji. Dolaze nam iz Italije, čija je strip scena dominantna na ovim prostorima, koliko u SFRJ toliko i danas u bivšim zemljama Jugoslavije. U pitanju je autor za koga se može slobodno reći da je majstor strip umetnosti, čija su dela gotovo neodvojiva od burnog života koji je vodio, bilo da  je pisao o venecijanskim bandama, parobrodima Amazona ili plemenima Etiopije.

Hugo Prat i “Balada o slanom moru”

Vreme je uoči Prvog svetskog rata. Ceo svet je kao zategnuta struna zbog previranja u Evropi pa ni arhipelag Polinezije nije izuzetak. Evropske kolonije raštrkane po stotinama ostrva uvlače domorodačko stanovništvo u svoje konflikte, dok se domoroci koji su izgubili dolaskom belog čoveka svoju slobodu, kulturu i religiju takođe spremaju za revoluciju. Morima Polinezije ne gospodari ni jedna zemlja niti pleme već bivši robovlasnici i gusari od kojih je najmoćniji “Monah”, misteriozna ličnost nepoznate prošlosti i lica,  koja vlada svojim  pomorskim carstvom sa mitskog ostrva koje se još pominje u Starom Zavetu. Ovako počinje “Balada o slanom moru”.

Dela Huga Prata jako je teško analizirati, prvenstveno zbog njihove kompleksnosti jer čitalac kroz njih prolazi kroz celu istoriju ljudske kulture i umetnosti gde je sve povezano u celinu, i zaboravljeni bogovi i novi ratovi. Pratov pristup crtežu je impresionistički, na svakoj slici može se videti temelja analiza sveta kojeg je proučavao, njegov pristup priči je potpuno ekspresionističan, ličan, provlačimo se kroz snove i strasti likova koliko i kroz istorijske činjenice.

Groznica koju proživljavamo čitajući Prata i njegovo ključno delo, “Korto Malteze,” jako je slična onoj koju nam pruža Dostojevski kroz, recimo, “Kockara” ili “Zločin i kaznu.”, njegova montažna i režijska rešenja dostojna su Enzeštajna i Pekimpoa a crtež je mističan i snolik koliko i Kirikovo slikarstvo. Mi smo namerno izdvojili samo jedno njegovo delo za danas u nadi da ćemo nekom drugom prilikom posvetiti ovom majtoru prostor koji zaslužuje.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

 

 

УМЕТНИЧКИ КОНКУРС ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ- ECOMOVE

Пропозиције и пријава:

 

Културни центар Крушевац, Топличина 2/2; 37000 Крушевац
тел/факс: 037 421-877; 423-025 e-mail Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
www.kck.org.rs
датум:26.10.2020.
дел.бр:1977-2/20


ПРОПОЗИЦИЈЕ ФЕСТИВАЛА КРАТКОМЕТРАЖНОГ ФИЛМА
ГРАДА КРУШЕВЦА


· Фестивал је такмичарског карактера и одвија се у 4 категорије:
- Предшколски узраст
- Млађи узраст (1-4. разреда)
- Средњи узраст (5-8. разреда)
-Старији узраст (средња школа)


· Право учешћа на Фестивалу краткометражног филма имају деца предшколског
и школског узраста на територији града Крушевца.
· Пријава је бесплатна. Филмове на конкурс могу пријавити појединци као и
групе учесника, а да је настао без ангажовања професионалних филмских
радника и без професионалних обавеза током и након реализације.
· Филм може бити играни, документарни, играно-документарни са максималним
трајањем до 7 минута. Ово трајање обухвата комплетан материјал, укључујући
и шпицу са именима учесника.
· Краткометражни филмови могу да буду снимљени мобилним телефоном, фото-
апаратом, видео камером и послати на мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. у формату: МП4
или видео записа било ког програма. Уколико је филм великог формата
потребно је конвертовати у линк We Transfer, google drive или видео записа на
You tube каналу и послати на дати мејл.
· Видео запис је могуће и поставити на You tube канал са назнакама :
ECOMOVE – Екологија мог завичаја
Назив школе
Аутора/и рада
Ментор
Кратак опис рада
· Радове могу радити појединачно учесници или групно/тимски. Сваки
учесник/тим може да пријави само један рад, који треба да буде необјављен,
оригиналан и ненаграђиван на другим конкурсима. Радови не могу садржати
теме које промовишу неадекватно понашање.
· Учесници могу да одаберу једног ментора (професора биологије, географије,
информатике, професора разредне наставе) који ће им помоћи у организацији и
реализацији активности. Податке о ментору треба навести у пријави.
· Критеријуми за оцењивање: наградиће се креативност, оригиналност и
поступак снимања, развој сценарија, као и едукативни садржаји - поучност
филма и могућност позитивног утицаја на младе и унапређења еколошке
свести.
· Аутори краткометражних филмова уступају Културном центру Крушевац
право на репродуковање и јавно приказивање у циљу њиховог представљања у
просторијама, као и на његовим друштвеним мрежама и WEB страници.
Културни центар Крушевац ни у ком случају неће комерцијално искористити
ниједан од примљених краткометражних филмова.
· Награђени учесници и ментори добиће дипломе и књиге. Учесници који не буду
освојили неку од награда добиће захвалнице.
· Рок за слање филмова је 1. децембар 2020. gодине, а имена добитника биће
објављена 7. децембра на сајту Културног центра Крушевац, а додела награда
одржаће се 11. децембра (Међународни дан планина). Сагласност родитеља
треба приложити уз пријаву (електронским путем).
· За сва додатна питања и информације у вези са правилима за учешће обратите
нам се путем мејла Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или на број телефона 037/423-025.


ПРИЈАВА ЗА ФЕСТИВАЛ КРАТКОМЕТРАЖНОГ ФИЛМА
ГРАДА КРУШЕВЦА


· Назив школе: __________________________________________________________
· Име и презиме ментора: __________________________________________________
· Адреса: ________________________________________________________________
· Контак телефон/факс: ___________________________________________________
Назив филма: _______________________________________________________________
Кратак опис филма:
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
Име и презиме учесника
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
_________________________ __________________________
                                                                              Одговорно лице

 

               

Сагласност родитеља


Сагласан сам да моје дете __________________________________,
ученик школе ______________________________, учествује на Фестивалу
краткометражног филма „ECOMOVE – Екологија мог завичаја“ у циљу
позитивног утицаја на младе и унапређења еколошке свести младих и може
бити снимано/сликано у оквиру Фестивалских активности.
Датум:
__________
Родитељ:
______________________

 

2024  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates