Čekajući teatar- Četvrti deo
Priča o dve, tri Medeje
Danas se vraćamo još dalje u prošlost, u Antičku Grčku i Atinu, prvu prestolnicu drame. Kada se drama Medea pojavila, ona je tada bila progresivno, revolucionarno delo koje je uzdiglo mladog Euripida na pijadestal uz ostale velikane njegove epohe.
Medea, strašna i veličanstvena, nosilac radnje, najveći zlikovac a i pobednik na samom kraju. Medea čarobnica, najljudskija ličnost dotadašnje tragedije i jedan od prototipa glumačke umetnosti. Popularna do dana današnjeg.
Filmskih adaptacija na ovo antičko remeg-delo bilo je tuce a ovde ćemo izdvojiti dva koja su i najuspelija i najviše pažnje privukla. Oba podjednako dobra a hronološki prvo:
Medea (1969) u režiji Pijera Paola Pasolinija
Ovaj je od dva filma bliži originalu, možda baš zbog mediteranskog temperamenta koji su režiser i cela filmska postava delili sa autorom drame. Marija Kalas u ulozi Medeje je zavodljiva, moćna, puna strasti i razjarena. Raskoš boja i kostima svakom događaju pridodaju dodatnu veličinu a sam kraj završava se eksplozivno, sa velikom lomačom.
Drugi film je:
Medea (1988) u režiji Lars Von Trira
Koji je hladan, sporog ritma, tih. Ništa neobično za ovog režisera. Niti je neobično što je Lars Von Trir one najužasnije stvari u drami, u svom filmu učino još užasnijim.
Kristin Olsen u filmu igra Medeju umornu, usamnjenu, Medeju koja iza sebe ima najbolje svoje godine. A opet strašnu u svom tihom besu i očaju.
Film je u koloru a sve boje mogu da se podvedu u spektar sivog. Prikaz konstantne ravnice koja guši.
ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
ПРЕПОРУКЕ КЦК 14
КЊИГА
Љубичасто мастило, поезија, аутор Петру Крду. Превод са румунског:
Опширније...Крушевачка филозофско- књижевна школа- предавање
Čekajući teatar- Treći deo
Čekajući teatar
Treći deo
Pozorište, to jest drama nam je bliže nego što mislimo. Mnogi od nas su odrasli na pričama koje je stvarao teatar, i baš kao što našim mislima lutaju mitovi drevnih naroda, tako je i umetnost pozornice našla put u ono što danas nazivamo ljudskim stanjem.
Neke priče su dobre i zato ih ne treba menjati. Treba ih ogrnuti u dostojno ruho.
U našem trećem delu čekanja teatra, po treći i poslednji put, osvrnućemo se na Šekspira i na njegovu posthumnu saradnju sa jednim od najvećih filmskih giganata, Diznijem.
Šekspira u Diznijevim crtanim filmovima ima mnogo, bilo to da su minijature ili citati iz njegovih drama, poznatog dramskog pisca Dizni koristi kao začin i to veoma uspešno. Primera ima mnogo i za samo pobrojati tako da ćemo se, iz puke studioznosti, fokusirati na jedan film, današnji klasik i delo koje rado iznova gledamo.
Kralj Lavova (Lion King) 1994
Kralj Lavova je među omiljenim crtanim filmovima svih vremena a scenario mu je pisan po tragediji, Hamletu. Kraj je izmenjen doduše, na sreću dece širom sveta jer u Diznijevoj verziji ne umiru svi, ali svi ostali elementi prvobitne priče su tu: izdaja, bratoubistvo, izgnanstvo, osveta, svrgavanje tiranije.
To nije jedini elemenat Šekspirove tragedije u crtaću. Skar, lik glavnog negativca u Kralju Lavova, koji bi u negativu drame “Hamlet” bio Hamletov stric i tadašnji kralj, Klaudije, u crtaću nadilazi svoju pozorišnu ulogu i u sebi nosi još po nekog negativca iz drugih Šekspirovih komada: Magbeta svakako i Ričarda III itekako. Kada bi Ričard III zapevao, to bi izgledalo onako kako to Skar radi.
Kralj Lavova 2: Sambin ponos (1998)
Nastavak Kralja Lavova, nije ništa manje šekspirijanski, samo što je tu još komplikovanije uvideti koji je elemenat odakle uzet. U ljubavi glavnih likova ima elemenata i Romea i Julije i Otela.
Trik je bio dati životinjama veličinu kakvu je obavezno morao imati lik u tragediji sve do osamnaestog veka a lavovi lako nose veličinu.
Промоција нових туристичких е-аутобуса
Крушевац је данас добио још једну атракцију – три електрична аутобуса који ће бесплатно превозити грађане и пружити могућност туристима да сагледају лепоте града из нове перспективе. Бесплатно разгледање Крушевца Е – возилима има две линије „ Колибри 1“ и „ Колибри 2“ и ради се о кружним рутама. „Колибриће" су донирале две компаније као привредни субјекти који успешно послују на територији града Крушевца – „Штампа систем" доо Београд и „Телекомуникација" доо Блаце. Њима се захвалила градоначелник Јасмина Палуровић, истакавши да је сврха донације промоција туризма и туристичког производа „Разгледање града Крушевца“, а захвалност је изразила и директору БИЕ Братиславу Гашићу, уз чије залагање је и реализована.
ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
КЊИГА
САМО УБИСТВО, аутор Марио Лигуори (1976, Сарно), издавач Laguna, 2019. Прозни писац, аутор стручних књига из области историје књижевности, филологије и етнологије, доцент на Филозофском факултету у Новом Саду, романописац ( Напуљски дипломата, 2016) своја сазнања, искуства, вештине и таленат преточио је у нови роман који има оквир крими-трилера. Али, само на први поглед, крими-трилер је повод да се исприча нешто много детаљније о менталитетима југа Италије, о наполитанском начину живота, о привлачностима и лепотама Кампаније, о медитеранском духу који је тешко до краја дефинисати и зауставити на папиру... Иначе, амбијент Напуља, Салерна, Сарна, расположење људи, становника области испод Везува, обичаји, мане и врлине... јесу омиљене теме овог писца који је поред свега наведеног веома значајан за савремену српску књижевност. Своја дела, углавном, исписује на српском језику, па и овај роман имамо привилегију да читамо на српском, без оне дистанце коју изазива у свести читаоца сваки превод, чак и онај најуспелији. Књига ће вас привући и натерати да што пре сазнате... откуд, зашто, самоубиства или само убиство у малом наполитанском месту између брега и мора, коју улогу у томе има CAMORRA, како ће се шеф Андреа Вале борити са тим питањима. Јер: убиство је кратак спој. Друштвено питање. Неко о томе мора да води рачуна: најпре шеф полиције. При томе, писац се озбиљно, дубински бави градњом ликова. Узроци и последице имају упориште у разлозима које аутор износи и ми верујемо да су проистекли из истраживања. Да су поткрепљени реалношћу. Приповедачки поступак има форму телеграфски јасног и прецизног извештаја. То овај роман чини веома читљивим и привлачним. Али препорука је да ипак не журите, читајте пажљиво и дајте овој причи мало више Вашег времена. Заслужује то.
КЊИГА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ
ТАЈНА ЖУТОГ БАЛОНА, аутор Никол Лезијe, издавач BOOKLAND. Jош једна књига која осваја и памти се за читав живот. И не познаје старосне границе, не дели читаоце по годинама. Неко напросто осећа, воли и препознаје јунаке такве књиге као своје, као пријатеље. Десетогодишња девојчица Доминик, на почетку лета које не жели да проведе у граду, добија жути балон са поруком и позивом на дружење, са потписом: Елена. Доминик и њен брат Мишел крећу у потрагу, траже је по двориштима, баштама и улицама Париза, доживљавају разне авантуре и... проналазе Елену.
Зналачки написана књига са порукама да се треба борити за неприкосновене вредности: пријатељство, солидарност, другарство и да треба сачувати то радознало, доброћудно, разиграно дете у себи. И у томе је тајна жутог балона.
ФИЛМ
Крадљивци бицикала (Ladri di biciclette), италијански филм, снимљен 1948, режија Виторио де Сика, према роману Луиђија Бартолинија. Сматра се једним од најпознатијих остварења у историји филма, свакако је најпознатији играни филм италијанског неореализма, инспирисан социјалним разликама, породичним релацијама и општим материјалним стањем друштва,у Италији после Другог светског рата и Мусолинијеве диктатуре. Период у којем је је настао овај филм као и други филмови ношени таласом неореализма, припада златном добу италијанске кинематографије, а Виторио де Сика је утицао на многе млађе ствараоце у свету међу којима и на Емира Кустурицу што се препознаје и у његовом редитељском рукопису...
Радња филма одвија се у Риму после Другог светског рата.
Антонију Ричију (Ламберто Мађорани), незапосленом раднику нуде посао лепљења плаката у послератној Италији. Предуслов за добијање посла је поседовање бицикла, тако да његова супруга Марија односи свој мираз у залагоницу како би добили потребан новац за куповину бицикла. Антонио је задовољан јер ће коначно успети да се запосли. Док је лепио плакате неко му је украо бицикл и, будући да му полиција није помогла, са сином Бруном полази у потрагу за крадљивцем...
Филм је награђен Почасним Оскаром 1949. Сложићемо се са Душком Јевтовићем који каже у коментару на текст о филму који је писала Јеленa Жaрић (PULS): То је филм који је од почетка до краја уметничко дело и рађа осећања љубави и самилости за јунаке који су нам блиски, попут јунака из књига Достојевског, Балзака или Бранка Ђопића. То је свет из наше душе, кога више не налазимо у стварности јер је постала огољена...
Зато је важно подсећање на Крадљивце бицикала, јер свакодневно морамо бити у додиру са оним што је вечно, што нас стално враћа истини, правди и лепоти, једном речју: Богу, да не би залутали и изгубили се у пролазности.
ПОРУКА
Марио Лигуори (САМО УБИСТВО): Кад нема чињеница, све је обична претпоставка.
