Изложба слика Славице Мићић
У петак, 18. марта, у Галерији Милића од Мачве свечано је отворена изложба слика „ Под сјајем звезда “ ауторке Славице Мићић. Ово је њено прво представљање у Крушевцу, са поставком коју чине три циклуса слика .
Изложбу је отворила директорка Културног центра Крушевац, Виолета Капларевић и по њеним речима и кроз ову изложбу сведочимо да Легат Милића од Мачве, окупља и афирмише, многе српске сликаре, овог пута преко Удружења ликовних уметника Расинског округа Расиниус, чији је гошћа члан.
У овој колекцији слика ,,Под сјајем звезда“ видимо посвећеност стварању, маштовитост и имагинацију, која је раеализована у различитим мотивима, пејзажима, пределима, биљкама, живом свету који нас окружује. Све те импресије, чини се да су настале под оцвалим звездама и то комбинованом техником, акрилик и уље на платну. И као да су ови радови настали из праслика и сна, које нам неки Звездочатец, читач звезда оставља као траг у сећању, истакла је Капларевић.
Изложба је изазвала велико интересовање наших суграђана уз присуство крушевачких народних посланика, директора, афирмисаних ствараоца из области музике.
Изложба ће бити отворена до 24. марта 2022.
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ-Сусрет са Братиславом Р. Милановићем
ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ 2022. У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ КРУШЕВАЦ
Организација уједињених нација за просвету, науку и културу – УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије, са циљем да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост. Овај празник је прихваћен и у Србији.
У Клубу КЦК, који традиционално обележава ову манифестацију светског карактера, у 13 сати одржан је поетски сусрет са Братиславом Р. Милановићем.
Програм са Милановићем, који је и романописац, новинар, преводилац и књижевни критичар уредила је и водила уредница књижевног програма Јелена Протић Петронијевић.
ЕКОПРОЛЕЋНИЦА
Поводом почетка пролећа, традиционално, у Културном центру Крушевац одржана је креативна радионица "Екопролећница".
Ученици радионичари првог разреда ОШ "Деспот Стефан" из Горњег Степоша креативно су, комбиновим техникама изразили своју креативност на тему "Весници пролећа".
Овај први пролећни програм нас на симболичан начин уводи у програме који ће се у наредном периоду, у све већем брију, одржавати на отвореним сценама Културног центра Крушевац.
Изложба Дејана Богојевића
Изложба Дејана Богојевића ВЕРЗИЈЕ ВИЗИЈЕ (визуалије, стрип, мејл арт) званично je отворена 17. марта 2022. Године у Галерији КЦК.
Дејан Богојевић je рођен 1971. године у Ваљеву. Мултимедијални уметник (ликовни уметник, књижевник, антологичар, ликовни критичар, књижевни критичар, есејист). Пише поезију, прозу, драму, хаику, књижевну и ликовну критику, есеј...
Излагао је на 73 самосталне (слике, цртежи, визуелна поезија, мејл арт, стрип) и преко 300 групних изложби у земљи и иностранству. Аутор неколико групних изложби, перформанса, учесник ликовних колонија, оснивач и организатор првог међународног Тријенала визуелне и експерименталне поезије у Србији – Ваљево, 2011, 2014, 2017, 2020. Заступљен у светским стрип антологијама 2000. и 2002. и светској мејл арт антологији 2003. Бави се дизајном, илустрацијом, опремом књига и часописа. Добитник је интернационалне ликовне награде „ART FENIKS“ за сликарство 2015. године у Скопљу (Македонија), 2. награде Златен стрип на 18. интернационалном стрип салону у Велесу 2020. године. Добитник Признање за визуелну поезију, Рио де Жанеиро (Бразил) 2019. и посебне награде за стрип Центра за уметност стрипа пру УСУС-у 2021.
Добитник награде града Ваљева у области уметности, 2014.
Идејни творац и организатор међународног уметничког пројекта „Интеркулту-рални дијалог кроз српски и међународни уметнички израз“ (одржан у Ваљеву 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015).
Члан је Удружења ликовних уметника Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења стрипских уметника Србије (по позиву), Удружења драмских уметника Србије (по позиву). Председник Хаику друштва Србије и „АРТ групе АКТ“. Члан Удруге „DADAnti“ из Сплита (Хрватска).
У новембру 2019. библиотеци „Милован Глишић” у Мионици одржан је научни скуп о стваралаштву Дејана Богојевића, а 2021. године је штампан Зборник са научног скупа (који садржи текстове и о ликовном стваралаштву).
Изложба је по Конкурсу за излагачку сезону у 2022. години и биће отворена до 31.марта.
Марија Стојадиновић
Уредница ликовног програма КЦК
Представљање књиге Зорана Аврамовића
У Легату Милића од Мачве , представљена је књига проф др Зорана
ОСМОМАРТОВСКИ КОНЦЕРТ ДЕЧИЈЕГ ХОРА
Такмичење рецитатора града Крушевца - РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА ЗА СТАРИЈЕ УЗРАСТЕ
У организацији Културног центра Крушевац у петак, данас су у Парохијском дому цркве Лазарице и Белој сали КЦК , одржана по 54. пут такмичења рецитатора града Крушевца „Песниче народа мог“ у категорији старијег узраста ( ученици средњих школа ) и у категорији ученика виших разреда основних школа, од 5. до 8. разреда.
У категорији средњих школа (старији узраст) по одабиру стручног жирија који је радио у следећем саставу:
- Вељко Стамболија, професор српског језика и књижевности,
- Гордана Влаховић, професор српског језика и књижевности, и
- Никола Ристић, студент глуме,
на окружно такмичење пласирали су се следећи ученици:
1 |
Мартин Томић |
1 |
Гимназија |
Нела Милојевић |
"Балада о Стојковићима", Љубомир Симовић |
2 |
Павле Ивановић |
3 |
Гимназија |
Јелена Вујичић |
"Јест, дођу мени", Брана Петровић |
3 |
Александар Гашић |
3 |
Медицинска школа |
Биљана Солеша |
"Писмо учитељу", Добрица Ерић |
У категорији средњег узраста, по одабиру стручног жирија који је радио у следећем саставу:
- Лидија Ужаревић, уредник програма КЦК и наставник школе говора и глуме у КЦК,
- Стана Петровић Марковић, професор српског језика и књижевности, и
- Стефан Марковић, студент глуме,
на окружно такмичење пласирали су се:
5 - 8. РАЗРЕДА - средњи узраст |
|||||
р.б. |
Име и презиме ученика |
Раз. |
Школа |
Предметни наставник |
Назив песме и име аутора |
1 |
Данка Смилић |
7 |
ОШ Јован Јовановић Змај |
Љиљана Стојановић |
"Киша у Србији", Добрица Ерић |
2 |
Константин Томичевић |
7 |
ОШ Нада Поповић |
Марија Анђеловић |
"Писмо учитељу", Матија Бећковић |
3 |
Милица Ђокић |
8 |
ОШ Брана Павловић |
Сања Милановић |
"Страх", Десанка Максимовић |
Похваљени су:
р.б. |
Име и презиме ученика |
Раз. |
Школа |
Предметни наставник |
Назив песме и име аутора |
1 |
Андреј Томић |
5 |
ОШ Нада Поповић |
Марија Анђеловић |
"Протестна песма", Мирослав Антић |
2 |
Татјана Гашић |
7 |
ОШ Јован Поповић |
Владица Радојевић |
"Мајка и син", Војислав Илић млађи |
3 |
Нора Међедовић |
6 |
ОШ Доситеј Обрадовић |
Марија Бановић |
"Обичним речима речено", Биљана Станојевић |
4 |
Огњен Младеновић |
7 |
ОШ Вук Караџић |
Мирјана Симоновић |
"Моји су преци брани небо", Стефан Лазаревић |
5 |
Јана Милановић |
5 |
ОШ Станислав Бинички |
Ивана Међедовић |
"Једна је мајка", Никола Стојановић |
6 |
Лара Анђелковић |
8 |
ОШ Свети Сава |
Сандра Максимовић |
"О читању поезије", Војислав Карановић |
Седница Савета Међународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА
На седници Савета Међународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА, одржаној 3. марта 2022. године,у Градској управи Града Крушевца, а којој су присуствовали: Градоначелник Града Крушевца Јасмина Палуровић(председавајући), Виолета Капларевић, директор Културног центра Крушевац, Марија Цветковић, заменик директора Културног центра Крушевац,Слађана Обрадовић, главни и одговорни уредник Културног центра, Момир Драгићевић, члан Градског већа за културу, Дарко Михајловић, професор историје, представник ТВ Плус, представник дописништва РТС и Славица Недељковић, организатор Златне кациге и записничар на Савету, донете су једногласне одлуке по предлогу Уметничког савета Међународног фестивала „Златна кацига“ за Фестивалске награде 2022.године.
НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ХУМОРА И САТИРЕ „ЗЛАТНА КАЦИГА“ – Проф. др Зоран Аврамовић
Биографија
Проф. др Зоран Аврамовић, рођен 1949. у Сталаћу. Дипломирао социологију, докторирао на Филолошком факултету ( код ментора академика Николе Милошевића). Научни саветник је у Институту за педагошка истраживања, иако званично у пензији, не одриче се рада са студентима. Професор је на Филозофском факултету Универзитета у Косовској Митровици.
Зоран Аврамовић је објавио: 28 научних монографија, укупно 225 радова у часописима и поглавља у више од стотину монографија и зборника радова. Учествовао и излагао на бројним међународним и националним научним скуповима ... Треба додати и то да је објавио преко 90 радова различитог жанра (приказе, есеје, полемике, критике, рецензије).
Учествовао у Бугарској (Банско), Грчкој (Солун), Румунији (Букурешт), Јужној Кореји (Сеул) на научним конференцијама о културним и образовним питањима у балканским државама – 1998, 2001, 2006. и 2015. године. Био је главни уредник у три значајна научна часописа (Теорија, Социолошки преглед, Социолошки годишњак). Уредио шест зборника научних радова. Цитиран у домаћим и иностраним радовима (38 пута). Био члан Матичног одбора за друштвене науке Министарства науке... Нашао се у Српској енциклопедији (2010) коју издају САНУ и Матица српска.
Зоран Аврамовић је као социолог културе - неко ко подржава културне пројекте и подухвате у читавој Србији, а нарочито у родном крушевачком крају. Дугогодишњи је учесник, од оснивања, Крушевачке филозофско-књижевне школе и један од бораца да се тај подухват одржи више од две деценије. Сарадник је часописа Путеви културе, учесник бројних трибина и радионица у Културном центру Крушевац и у другим културним институцијама... Најзад, неко ко је тако предано и озбиљно посвећен проучавању културе може најобухватније и да објасни феномен хумора и сатире којим се бави овај фестивал. Наравно, уз то и да скрене пажњу на врлине и мане једне овакве светковине смеха и шале која траје већ тридест година.
НАГРАДА „ВИТЕЗ ОД ЧАРАПАНИЈЕ – СЕР ХАРДИ“ – Слободан Симић, др психијатрије, сатиричар
Биографија
Овогодишњи Витез од Чарапаније,Слободан Симић, угледни доктор психијатрије, сатиричар, песник, добитник Златне кациге и других награда Фестивала, пријатељ је и сарадник Културног центра и града Крушевца више од две деценије. Учесник је многих књижевних вечери, трибина и сарадник часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ.
Да поменемо да је овогодишњи витез, Ужичанин пореклом, успешно повезао професионално занимање психијатра и ово друго због којег га одликујемо, бављење сатиром, и да је добитник готово свих значајних награда из те области. Поменућемо само неке... Освојио је Награду Јован Хаџи-Костић за новинску сатиру, затим признање Радоје Домановић, Вибову награду, па чак и Специјалну награду за афоризме у Торину, у Италији, 2016. године.
А што се тиче бављења медицином и психијатријом, рећи ћемо да је примаријус др Слободан Симић учествовао у више истраживачких студија, објављивао и излагао радове у земљи и иностранству и да ради као психијатар у Институту за ментално здравље у Београду на месту шефа Кабинета за судску медицину.
А сад још мало о сатиричару Слободану Симићу. Његови драмски текстови извођени су у позоришту и на телевизији. Пише афоризме, кратке приче, песме, драмске текстове и сценарија. Дела су му преведена на 12 страних језика. Заступљен у преко 50 домаћих и страних антологија и зборника. Објављивао у више од 70 домаћих и страних новина и часописа.
Поред објављених стручних књига о депресији и наркоманији, Слободан Симић је у протеклих пар деценија лечио читаоце и књижевним радом. Тако можемо побројати десетак књига афоризама, затим, до сад 7 објављених књига прича, драме које су извођене на телевизији, игране у позориштима у Србији, Хрватској, Македонији, а објавио је и две књиге поезије које га откривају у новом светлу као лирског песника посебне врсте. А то значи да се ради о таленту који се не задржава на само једном усмерењу, већ трага за новим димензијама креативног испољавања.
И додаћемо још неколико биографских података. Слободан Симић је члан Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије и председник Београдског афористичарског круга.Ожењен је и има два сина. Живи у Београду.