Кроз Велики пост до Васкрса- Реч духовника
Кроз Велики пост до Васкрса
Реч духовника
Радост Васкрсења
Насловом Радост Васкрсења сам желео да избегнем случајност, или кратки доживљај радости који би синтагма Васкршња радост произвела. Није реч, дакле, о простој инверзији речи, него о томе да се поставком Радост Васкрсења осигура трајност људске радости које Васкрсење доноси.
С друге стране, трајност радости које један догађај производи, може нас одвести у емотивизам, у коме су вредносни судови у вези са осећањем. Нажалост, осећање може врло лако бити инструментализовано, тј. врло лако можемо третирати неког другог или нешто друго као циљ сам по себи уз образложење у вези са добрим намерама и разлозима. То значи да други процењује шта је добро и радосно за нас. Другим речима, Васкрсење се може лако инструментализовати, и са простора личне слободе пренети на терен опште вредности која се намеће као друштвена норма. Та пак друштвена норма може се упаковати у осећајни материјал тако да лепо доноси срећу и радост у једном утилитарном смислу. Не треба бити превише паметан па доћи до једног оваквог закључка.
Да бисмо избегли наведене крајности; прво, да Васкрсење и радост у вези са њим парцијализујемо, и друго, да Васкрсење растеретимо од емотивистичког (осећајног), предлажем следеће:
Прво, можемо рећи да морал није универзалан, и да нешто што од особе тражимо да уради иде дотле само док за особу која то прихвата постоји добар разлог. Наравно да тај разлог зависи и од тога колико та особа стварно брине за друге људе. У вези са Васкрсењем, добар разлог јесте слобода да се тај парадокс прихвати. Сетимо се Господњих речи који каже да су блажени они који не видеше, а повероваше. Другим речима, разлог прихватања Васкрсења не извире из друштвене норме, већ из слободе свакога од нас који стојимо пред изазовом једне такве отворености. Васкрсење је, како је то Кафка у свој својoj луцидности дотакао у делу Процес, стајање пред отвореношћу. Није случајно да Кафка није могао да заврши свој роман, јер појам краја, као и појам почетка, има смисла само у контексту смисаоне приче.
Друго, Радост Васкрсења јесте љубав и брига за другу особу (чак и ако она није наш пријатељ). Али, веома мали број људи је у том смислу тако несебичан. Наша присност са другима је најчешће амбијентална и повезана је са потребом да више маримо за своје пријатеље и рођаке, него за странце. Комплетна непристрасност, илити Радост Васкрсења, значила би да нема фаворизујућих - ако, на пример, треба изабрати између тога да помогнемо пријатељу или странцу; у одлучном тренутку пружамо утеху странцу, пркосећи тиме законима наших најдубљих осећања. Баш као у Причи о милосрдном Самарјанину, која сублимира радост изласка из уских оквира елитизма. Наиме, јеврејски елитизам у новозаветном периоду је био раван ригорозном оквиру у коме је једна екскурзија типа да Самарјанин (читај: странац) буде протагониста добра и радости била суштински фиктивна и потпуно неприхватљива.
И треће, Радост Васкрсења је веома различита од свакодневнице. Она представља људски живот у облику приповести. То су дискретни људски поступци, слични поступцима Антоана Рокантена, који не воде никуда, који немају никакав ред, али који одишу најдубљом тајном људског постојања. Све што се у тој радости тренутно одвија потпуна је непознаница, али када се та непознаница погледа ретроспективно онда она добија сву своју пуноћу. Васкрсење је, сликовито речено, као загрљај или пољубац вољене личности који, када се дешава, у нама изазива прави земљотрес. У том тренутку нестаје поредак природе , али, када се након неког времена сетимо тог догађаја, то за нас представља сами темељ постојања. Радост Васкрсења јесте једрење кроз тајну живота, потпуно поверење и сједиње са крманошем нашег живота, родоначелником Васкрсења и преображенога живота. Радост Васкрсења јесте живот у којем сте љубљени и у коме љубите самога Бога и све што је Његовом вољом у биће приведено.
мр Александар Ерић, свештеник
Посета Одбора за обележавање 650 година од оснивања града Крушевца Лагату Милића од Мачве
Председник Одбора за обележавање 650 година од оснивања града Крушевца (директор БИА) Братислав Гашић и градоначелница Јасмина Палуровић, после одржане друге седнице Одбора за обележавање 650 година од оснивања града Крушевца којој су присуствовали и почасни чланови: потпредседник Владе Републике Србије и министар културе и информисања Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Дарија Кисић Тепавчевић и министар државне и локалне самоуправе, Марија Обрадовић, обишли су Легат Милића од Мачве јединствени простор по богатству и лепоти, заоставштину Милића од Мачве са 120 слика поклоњених Крушевцу.
Културни центар се придружио обележавању јубилеја града различитим културним садржајима који трају током целе године као и програмима који ће се реализовату у јуну месецу. Расписан је фото-конкурс Мој град Крушевац а изложба као и додела награда одржаће се 11. јуна на Платоу Културног цетра Крушевац. Књижевно филозофска школа биће одржана у18. и 19. јуна а једна од тема Школе биће посвећена јубилеју града. Културни центар организује и две опере. Дана 27. 6. на платоу испред Цркве Лазарице под називом Лазарево обретење у оквиру Триптиха распето Косово и прву српску оперу На уранку Станислава Биничког која ће бити изведена на реконструисаном Тргу Косовских јунака 28. јуна.
Обавештење о отказивању ФЕШТ-а
Добродошли у Културни центар Крушевац!
ПРИЧА О КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ КРУШЕВАЦ
Као што само име каже, Културни центар Крушевац, јесте кућа која окупља људе који воле културу, људе који живе у овом граду, околини, али и оне који долазе из далека, са свих страна света. Пре свега, то је кућа која увек има отворена врата за младе, заинтересоване и талентоване музичаре, плесаче, глумце, писце, сликаре, заправо за оне који тек откривају своје таленте и који желе да уче. Због тога у КЦК постоје уметничке радионице за говор и глуму (Студио за говор и глуму), Школа балета (класичан и модеран балет), Школа за ритмику и народне игре, Школа плеса, Хип-хоп, Зумба, Ликовни студио, Радионица за креативно писање ... У КЦК су присутне и групе младих музичара који се припремају и вежбају, неки су успели тако да дођу и већег успеха, првих CD снимака и наступа ...
Многи Крушевљани су први пут били у диско клубу у КЦК, чули и видели први концерт познатих група и извођача, срели познате глумце, новинаре, писце, ликовне уметнике... А преко КЦК и Међународног фестивала хумора и сатире Златна кацига у град су долазили и долазе најпознатији светски карикатуристи.Млади хумористи и карикатуристи сваке године имају у оквиру фестивала свој конкурс на различите теме (ове годинетема је ПОРОДИЦА...). Омладинско аматерско позориште Крушка такође живи у овој кући.
Културни центар је поникао из Дома омладине пре 22 године, одатле велика посвећеност младима свих узраста, од претшколске деце, преко основаца, средњошколаца, студената, а затим и свих осталих посетилаца и учесника програма. Филм је такође једна од делатности ове куће, Биоскоп Крушевац прати и приказује најпознатије домаће и светске филмове. За децу се посебно приказују анимирани и играни филмови у летњем биоскопу у Пионирском парку.
У галеријама КЦК, пре свега у Легату великог српског сликара Милића од Мачве могу се видети актуелни занимљиви радови многих уметника из Србије, Русије, Италије... као и вредна дела из значајних збирки и легата (Милена Павловић Барили, Момо Капор, Оља Ивањицки).
Културни центар Крушевац помаже многим ауторима да објаве своје прве књиге, и, не само то. У часопису ПУТЕВИ КУЛТУРЕ који редовно излази у КЦК налазе место најбољи радови младих сарадника, али, наравно и познатих аутора, ту су забележени трагови најважнијих културних догађаја, то је битка са пролазношћу, заустављено и сачувано време.
Кроз рад са културно-уметничким друштвима и другим удружењима наша кућа негује традиционалне вредности и чува баштину нашег краја!
Прича о Културном центру Крушевац могла би бити много дужа. Ипак, ову причу довршавају посетиоци, љубитељи културе ...
Јелена Протић Петронијевић
Kulturni Centar Kruševac
Topličina 2/2
37000 Kruševac
SRBIJA
Tel.Fax +381 37 423 025
E-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Facebook:kulturnicentar.krusevac
Представљање КУД-а „Чарапански вез“ Кобиље
О МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ КОБИЉЕ
Месна заједница Кобиље налази се у централном делу града Крушевца. Обухвата насељена места Велико Головоде, Кобиље, Станци и заселак ''Коса'' Ловци.
На територији месне заједнице постоје 3 четвороразредне школе, подручна одељења ОШ '' Јован Јовановић Змај'' , Дом Културе у Кобиљу , сеоски Дом у Станцима, велики број приватних фирми у Великом Головоду.
Култура становања је на високом нивоу. Велико број објеката, како стамбених тако и економских је савремене изградње. Са комплетном инфраструктуром.
Ту су и удружење пензинонера, ловаца, фудбалски клубови, култрурно уметницко друштво које заузима велику улугу у дешавањима на територији месне заједнице.
Поносни смо на своје грађане, то су углавном вредни, радни и поштени људи, а има и лекара, професора, правника, доктора наука, а такође се можемо похвалити и пољопривредницима којих из године у годину има све више. Ратарство , поврђарство, воћарство је у наглом порасту у протехклих годину дана.
Што се тиче инфраструктуре и уређења села ту се заиста можемо похвалити.
На територији Месне заједнице урађено је:
-
Канализациона мрежа Велико Головоде и Кобиље, крећемо са прикључцима
-
Реконструкција Дома културе у Кобиљу
То су две највеће инвестиције на територији наше месне заједнице, било је ту и улагања у зграду месне заједнице и других инвестиционих активности.
Ове године очекујемо асвалтирање пута кроз Кобиље и можемо рећи да смо презадовољни сарадњом са руководством града Крушевца.
Представљање КУД-а „Станислав Бинички“, Јасика
Јасика је насељено место које се налази северно од Крушевца на левој обали Западне Мораве. Месну заједницу чине четири села: Срње, Велика Крушевица, Гавез и Јасика.
Месна заједница Јасика је једна од највећих месних заједница у Крушевцу. Има развијену инфраструктуру, привреду и пољопривреду. Некада општина, а данас лепо приградско насеље, удаљено 4 км од Крушевца. Село има осмогодишњу школу која носи име нашег прослављеног композитора Станислава Биничког, који је и рођен у Јасици.
Ова МЗ има и већи број привредника, велики број продавница, здравствену амбуланту и све оно што је потребно за угодан живот на селу.
Понос села су и цркве, наше светиње. Јасика има и Дом културе. Под покровитељством МЗ ради КУД Станислав Бинички, који окупља преко сто чланова, а исто тако и прво удружење сеоских жена „Јасике“. Удружење се бави хуманитарним радом и очувањем традиције.
Ова МЗ позната је по манифестацијама које се одржавају сваке године: Дани Станислава Биничког, ликовна колонија, Јесен у мом сокаку.
СВЕТСКИ ДАН РОМА
Укључење у Јутарњи програм РТС
Укључење у Јутарњи програм РТС-а поводом 1. априла и Међународног фестивала хумора и сатире Златна кацига, директор КЦК Виолета Капларевић и новинар РТС дописништва Крушевац, Драгослав Гогић
Обавештење о отказивању концерта
Концерт клавирског дуа ВД, заказаног за суботу, 27. марта 2021. године у 18 сати ОТКАЗАН ЈЕ
Представљање КУД-а „Бела рада“, Мешево
МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА МЕШЕВО
Месна заједница Мешево основана је Одлуком Скупштине општине Крушевац 28.априла 1964.године.Чине је два насељена места Мешево и Дољане, која се налазе између два регионална пута за Брус и Александровац и удаљена је 12 километара од Крушевца.Данас у овој Месној заједници има 238 домаћинстава чији становници се баве различитим делатностима.
У Месној заједници Мешево постоје: четвороразредна Основна школа са осветљеним тереном за мале спортове у дворишту школе; Дом културе у коме се одвијају све активности Месне заједнице; велики модерно опремљени маркет; сеоска зграда „магаза“ коју Месна заједница користи као помоћну зграду за оставу; зграда Телекома Србије где је смештена телефонска централа за Мешево, Дољане и Церову; фудбалско игралиште са свлачионицама на коме Фудбалски клуб „ Мешево“ који се такмичи у градској лиги Крушевац је домаћин утакмица; црква СветогЛуке и црква Свете Тројице са црквеним кућама, изграђена водоводна и гасоводна мрежа.
У току 2020.године било је доста инвестиција везаних за уређење путева и уређења неких просторија Дома културе.
Постоји и активно Културно-уметничко друштво „ Бела рада“ које обухвата чланове различитих узраста, из насељених места села Мешева и Дољана.У овом Културно-уметничком друштву које датира још од давнина,активне су музичка, фолклорна и драмско-рецитаторска секција.
На бројним манифестацијама које се организују, како у нашој општини Крушевац, тако и у околним општинама Брус, Александровац и Ћићевац, КУД „ Бела рада“ увек се радо одазива.
Циљ свих ових активности је, да се живот у селу учини што лепшим и да што више младих остане на селу.
