ПРВОМАЈСКИ УРАНАК 2013. НА БАГДАЛИ

01.05.2012. године на Багдали одржан је традиционални *ПРВОМАЈСКИ УРАНАК* у организацији ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ и КЦК!!! За ову прилику Културни центар Крушевац је припремио и извео пригодни културно-уметнички програм, који је водила Јелена Ђорђевић, а у реализацији су учествовали и Бранко Симић, Предраг Саздовић и Веркан Гвозденовић. У програму су учествовали песници: Спасоје Ж. Миловановић, Небојша Лапчевић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић, !!! Наравно посебно запажен наступ имала је Етно група *Лазарице*  и Драгиша Ђурђевић са синовима Миланом и Далибором...

На самом почетку присутне грађане, који су ове године у великом броју испунили Багдалски плато око СПОМЕНИКА РАДУ, поздравио је председник ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ - Миленко Михајловић. Првомојском уранку присуствовали су бројни радници и грађани и што је за ову годину карактеристично и представници и чланови бројних крушевачких политичких партија.


Јелена Ђорђевић


Миленко Михајловић


Уранку су присуствовали и мр Мирослав Смиљковић - директор КЦК, Милутин Тасић - председник одборничке групе СПС-а, Ненад Блажић - уредник КЦК, Пеђа Петровић...


Владимир Тасић - председник Градског одбора СПС-а Крушевац, Синиша Максимовић - заменик градоначелника Крушевца, Живан Николић - председник скупштине и Горан Ћирић - секретар скупштине Града Крушевца


Бојана Кркић, народни посланик...


Милоје Михајловић - председник Градског одбора СНС-а...










Етно група *Лазарице*






Спасоје Ж. Миловановић








Небојша Лапчевић






Љубодраг Обрадовић






Мића Живановић








Милан, Драгиша и Далибор Ћурђевић



















































Празник рада 1. мај слави се као међународни празник радничког покрета. Првомаски уранак је народни обичај и светковина, која је у Крушевцу организована први пут 1896. године, и то шест година после одлуке одлуке Друге интернационале да се 1.-ви Мај слави као празник међународне солидарности пролетеријата.

Прва прослава у нашем граду одржана је у форми излета, који је организован у близини барутане Обилићево, код чесме Добра вода. Првомајски уранак почео је на Доброј води, а завршио се на Багдали. Уранак са око 50 занатлија и занатских радника и средњошколаца организовали су професори: Емил Мужа и Радивоје Илић, абаџија Ставра Стаменковић, бојаџија - Миладин Милошевић, пекар Влада Сандић, ученик више школе Крушевачке Гимназије Триша Кацлеровић и четрнаестогодишњи каменорезачки ученик Стојан Милошевић.

О значају 1 маја, на овој прослави говорио је професор Емил Мужа. Ова прослава значајна је и по томе што се  l. мај, тада славио, поред Крушевца, још само у Београду, Шапцу и Аранђеловцу.


О 1 мају на Википедији

1. маја 1886. стотине хиљада америчких радника су изашли на улице да би захтевали опште прихватање осмочасовног радног дана. Чикаго је био центар покрета. Радници су тамо месецима агитовали за осмочасовно радно време, и уочи 1. маја њих 50.000 је већ било у штрајку. Нових 30.000 придружило им се следећег дана; то је довело већи део чикашке производње до застоја.

Страх од насилних класних сукоба обузео је град. Насиља није било у недељу 1. и 2. маја. Али у понедељак, 3. маја туча у којој су учествовале стотине избила је у Мек Кормик Риперу (Mc Cormick Reaper) између радника чланова синдиката, који су спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату које је Мек Кормик запослио уместо њих. Многобројна и добро наоружана полиција брзо се палицама и ватреним оружјем умешала како би повратила ред. Убили су 4 члана синдиката, а повређених је било много.

Након инцидента, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом позвала је раднике да се и сами наоружају и у уторак увече (4. мај) учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет (Haymarket). Изгледало је да су демонстрације са само 3.000 биле потпуни промашај. Али пред крај особа чији идентитет никад није утврђен бацила је бомбу која је убила 7 и ранила 67 полицајаца.

Градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт.

11. новембра 1887. четворица, укључујући Парсонса и Спајса, су погубљени. Сви погубљени заговарали су оружану борбу и насиље као револуционарне методе, али њихови тужиоци нису нашли никакве доказе да је ико од њих стварно бацио бомбу.

250.000 људи постројило се дуж улица Чикага док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, како би изразили своју солидарност са погубљеним радницима.

Од када је на Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889. одлучено је: "Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност". Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовски догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација. За раднике и синдикалисте широм света, Хејмаркет је постао симбол потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва. До данашњег дана, како у нашој земљи, тако и у целом свету, тај дан се обележава у спомен мученицима са трга "Хејмаркет".

Након 50 година комунистичке владавине, током које је 1. мај слављен као велики државни празник у СФРЈ, становништво ових простора и даље није у потпуности упознато шта овај празник представља

2019  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates