ДОДЕЛА НАГРАДА са СВЕТОСАВСКЕ РАДИОНИЦЕ
У холу Беле сале, у предвечерје Савиндана, у петак, 26.1.2024. свечано су уручене награде најуспешнијим ауторима овогодишње Светосавске радионице Културног центра Крушевац. Награђеним ауторима награде су уручиле Јелена Протић Петронијевић и Љиљана Панић, чланице овогодишњег жирија .
Професорки Марији Виденовић, уручена је награда у знак захвалности као најбољем сараднику.
НАГРАЂЕНИ РАДОВИ
Светосавци, дела, а не речи!
Не будимо срца каменога.
Љубимо брата свог,
Чувајмо се мрака безнађа.
Не гасимо пламен светосавља,
не рушимо темељ српства,
барјак Христов радосно уздигнимо!
Отворимо цркве и манастире,
нек зазвоне звона,
душе наше смерно приклонимо.
Речима славимо,
а срцем љубимо.
Сетимо се Немање и Саве,
Душана и славног Лазара,
блаженствима се њиховим наслађујмо,
и помен у славу држимо!
Нек молитва наша буде нит
што насза небеса везује.
Речи без дела:
јеванђеље без писма,
олтар без жртве,
вера без крста
Радујте се људи,
Слава то је наша,
Поздравите и појте,
Христос је међу нама!
Лука Кијачић, IV/11 , Гимназија Крушевац
Светосавци, дела, а не речи!
Ето колико је векова прошло,
али циљ остаје исти.
Такво је време дошло,
да се данас тешко и опрости.
Наша тежња је одржати образ чист.
Ако је потребно – окренути нови лист.
Свети Сава је тако учио,
па ма какве муке мучио.
Лако је рећи какав човек треба бити.
Покажи се. Речима свако себе може да окити.
Ако је неко у невољи, понуди му своју помоћ.
Можда ће бити касно тек кад чујеш ,,Упомоћ“.
Слушај шта говори учитељ,
труди се да изађеш у сусрет.
Буди добар пријатељ
јер може бити суров овај свет.
Богу се увек моли,
не само кад те нешто боли.
Своје врлине покажи
и одступи од свих лажи.
Чувај се невере
и остани достојан своје вере.
Сам пут светосавља
благослов је за нас.
И свако ко је део православља,
у њему може пронаћи спас.
Тамара Ристић, Медицинска школа II / 4
Свети Сава и наше време
Свети Сава, рођен као Растко Немањић, једна је од најизузетнијих личности српског народа у средњем веку. Његов допринос српском народу, цркви, образовању и духовном просветљењу је непроцењив.
Наше време не може да се пореди са тадашњим, али је тачно да су последице тадашњих владара и легенди српске историје директно утицале на данашњу културу, обичаје, традицију, просвету и менталитет српског народа у савременом добу. Патриотизам Срба огледа се у слави наших јунака и легенди, били они измишљени или реални, нема сумње да је то био велики допринос народној слози. Свети Сава дефинитивно није изузетак у овом случају. Верујем да је Сава најзначајнија личност у развоју српске слоге. Сава је био монах са страшћу према православној вери и образовању. Хиландар је подигнут од стране Саве и Симеона као први српски манастир на Атосу, Светој Гори. Није био највећи, али се временом ширио и дограђивао. Сави је ово била прилика да се опроба у улози учитеља и почео је да подучава друге монахе.
Савина љубав према образовању и вери је нашем народу била ветар у леђа. Иако се у почетку образовање и школовање вршило само по манастирима, уз помоћ Саве, градиле су се школе и образовање је почело да се шири српским становништвом.
Данас, Свети Сава се не приказује само као светац, већ и као важан део српског идентитета, школе, културе, традиције и духа.
Игор Петровић, IV/3, Прва техничка школа Крушевац
