ПОСАДИ СВОЈ ЦВЕТ И ЗАГРЛИ СВЕТ- ИЗЛОЖБА РАДОВА
Изложбу радова „Посади свој цвет и загрли свет“ организовао је Културни центар у сарадњи са ЈКП Крушевац у сусрет ЕВРОПСКОМ ДАНУ ПАРКОВА 2020. године.
Почетком месеца маја расписан је оnline конкурс, деца су имала задатак да посаде своју биљку, фотографишу се са њом и пошаљу на сајт КЦК. Пристигле фотографије приказане су на Изложби. Изложбу је отворила директорица КЦК Виолета Капларевић, а присутнима се обратила и директорица ЈКП Крушевац.
Уредник КЦК
Рајна Алексић
ИЗЛОЖБУ СВИХ РАДОВА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ НА ФЕЈСБУК ЛИНКУ КЦК:
БАЛКАНСКИ ШПИЈУН- ФЕДРАРО- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
ФЕДРАРО
Позоришна представа
„Балкански шпијун“
КУД „Вук Караџић“
ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
КЊИГА/ КЊИГЕ
Препоручујемо овог пута пет песничких књига непревазиђеног принца поезије пореклом из Ниша, Бранка Миљковића:
Опширније...ПОРУКА СЛИКОМ- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
“U savremenom svetu, punom straha, pre svega onog skrivenog, iskonskog, ne dozvoljavamo sebi da se bavimo sitnicama koje nas okružuju, njihovim postojanjem i njihovim kretanjima. Često nismo svesni života koji se krije u jednom drvetu, grumenu zemlje, deliću tkanine, razmazu boje. A taj svet je fantastičan, neopisiv, neponovljiv i mora da se doživi svakim delićem našeg osećajnog bića“.
Odlomak iz autorskog teksta Tamare Žderić, 2015.
ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
Више од двадест година у Крушевцу постоји песничко окупљање ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ. Одржава се на дан рођења Десанке Максимовић, 16. маја. Ови песнички сусрети (осим првог) дешавају се под покровитељством Културног центра Крушевац. Уместо окупљања ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ, ове године, нудимо вам две књиге, препоруку за читање и један мали мултимедијални доживљај: СРБИЈА У СУТОНУ. Још увек није снимљен филм о Десанки Максимовић, мада верујемо да њена биографија нуди велике могућности за један такав подухват, очекујемо да ће се и то десити.
ПОРУКА, пре свих осталих гласи: ЧИТАЈТЕ ПОЕЗИЈУ, ЧИТАЈТЕ КЊИГЕ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ, АКО ЖЕЛИТЕ ДА БУДЕТЕ БОЉИ ЉУДИ!
КЊИГА
Тражим помиловање, писац Десанка Максимовић, издавач Граматик, 2018, за 120 година рођења песникиње, изабрао Данило Јокановић. Нема писца са ових простора који је више познат ( и детету, и земљораднику, и професору, и ковачу...) од Десанке Максимовић. Свој дуг живот (1898-1993) испунила је стваралаштвом које је доступно и поетиком приступачно свима, у чему је највећа вредност и универзалност њених дела. Ова невелика књига садржи најпрепознатљивије Десанкине песме,од љубавних (Предосећање, Стрепња, Срећа...) преко родољубивих (Србија је велика тајна, Крвава бајка, Србија се буди...), зрелих, интимистичких (Немам више, времена, Снег на гробу, Сећање на Исидору...), духовних, побожних ( Разрушена црква, Савин монолог, Грачаница...) до насловног круга Тражом помиловање (песме које слове као лирске дискусије с Душановим закоником).
КЊИГА ЗА МАЛУ И ВЕЛИКУ ДЕЦУ
Књиге разбибриге, одабране песме за малу и велику децу, писац Десанка Максимовић, издавач Пчелица, 2013, приредио Горан Марковић. На први поглед и судећи по наслову, рекло би се да је ова књига одабраних песма Десанке Максимовић намењена дечијем читалишту, али ако се боље са њом упознате, видите да то важи само за први круг песама под насловом Позвао је мај све бубе на чај, у којем песникиња нуди најмлађима да се упознају са природом, бубама и животињама на њен питом и ведар начин, или, како каже писац предговора, др Миомир Милинковић, то је позив на игру, радовање лепоти природе и истраживање ведрије стране живота. Следећа четири песничка круга нуде нам свима позив на размишљање о томе да ли примећујемо свет око себе и та сићушна створења, птице, дрвеће и траве (Ливада крај реке сања), затим о томе шта је све школа и чему нас учи (Ђачко срце), сећање на детињство које представља бака (Тако је причала моја бака), завршава се преиспитивањем нашег познавања историје, порекла и завичаја, кругом песама Причајте ми с поносом. Подсећа нас Десанка (ако не знамо ко смо ): Ја знам ко сам/ и по пријатеља својих господству,/ и по благородности њихова лика/ и слави им копља и штита./ Са свецима и краљима ја сам у сродству,/ о мом пореклу из књига староставних/ владар на далеком двору/ и летописац у манастиру чита.
Филм
Велико плаветнило, авантуристичко-акциони, 1988, режија: Лик Бесон. Први филм на енглеском језику (делом и на француском и италијанском) француског редитеља Лик Бесона о рониоцима на дах и померању граница могућег у освајању морских дубина. То је филм о надметању, посвећености, доказивању пред другима и пред самим собом, о пријатељству и љубави, препознатљив по главним улогама ронилаца које играју Жан Рено (Енцо) и Жан Марк Бар (Жак). Филм је сниман у прелепом медитеранском амбијенту Италије и Грчке. ( Награда Cezar за најбољу оригиналну музику, композитори Ерик Сера, Бил Kонти.)
ПОРУКА
Десанка Максимовић, (из песме Србија се буди): Србија се буди,/ животом витешким опет живи/ од сутона до зоре.
"ЧУВАРИ ШУМЕ"- ДЕЧИЈА ПРЕДСТАВА- ФЕШТ- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
Koncert ELEBACH QUARTET- DEZINFEKCIJA KULTUROM
