ПЛЕСНО ВЕЧЕ – јавни час Школе плеса КЦК и Плесни Клуб Крушеац
Плес, музика, младост....обележили су вече у Клубу КЦК, у четвртак,8.фебрара 2024. Школа плеса Културног центра Крушевац и Плесни Клуб Крушевац одржали су јавни час пред препуним Клубом КЦК.По речима Милана Николића, инструктор плеса и дугогодишњег сарадника наше куће, основни циљ Плесног клуба је пре свега психо – физички развој деце, нарочито у намлађем узрасту када се,уз услов редовног тренирања, резултати држања, моторичких способности, правилно и фино корачење, потпуно коришћење горњих екстремитета, видно побољшава већ у првих неколико месеци тренирања.Инструктор Николић ради са млађом адаптивном групом, групом најмлађих плесача (секција КЦК), старијим адаптивном групом која се прикључује такмичарском свету у почетној категорији. Уз предивне звуке латино плесова, а најмлађи песмама из дечијег света, сви полазници представили су се сјајном кореографијом и већ завидном вештином у плесним корацима. Представио се и најуспешнији пионирски пар у Србији , Драган и Софија, који су у децембру 2023. у Београду освојили 1. место које је само још једно у дугачком низу који овај пар осваја већ дужи низ година. Велики успех ове плесне школе и преданог рада инструктора Николића , на поменутом такмичењу у Београду, крунисан је још једним 1. местом које је освојила Латино формација „Звончице“у категорији пионира. Ова група тренира већ четири године и захваљујући преданом раду али и веома битној подршци родитеља постиже изузетне резултате.
Позоришна представа ЋЕЛАВА ЧИСТАЧИЦА у КЦ „ Мија Алексић“-Горњи Милановац
Представа ЋЕЛАВА ЧИСТАЧИЦА , по тексту Моње Јовић, у адаптацији и режији Маше Павловић гостоваће у среду, 7. фебруара у 20 сати у Културном центру „ Мија Алексић“ у Горњем Милановацу. Глумачку поделу чине: Лидија Ужаревић, Владимир Јелић, Стефан Марковић, Ернест Међедовић и Марија Марјановић.Продуценти представе су Иван Богићевић и Ема Богосављевић.
Милановачка публика имаће прилику да види ову занимљиву, модерну представу која се бави обичним позоришним радницима који се сусрећу са „иновативном идејом“- ријалити позориште. Представа која ће Вас засигурно насмејати али и навести да се запитате где се позориште налази данас , као и ко је све данас публика?
Овом представом позориште Чкаља почиње позоришну сезону у 2024 години. У прошлој сезони представа је имала седам извођења.
ОБАВЕШТЕЊЕ
ОТКАЗУЈЕ СЕ изложба плаката Марије Богићевић, заказана за среду, 31. јануар 2024. године.
ЈАНУАРСКИ СВЕТОСАВСКИ КОНЦЕРТ ОДРЖАН У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ КРУШЕВАЦ
У великој сали Народног музеја Крушевац , у предвечерје Савиндана, у петак, 26. јануара 2024 , одржан је ЈАНУАРСКИ СВЕТОСАВСКИ КОНЦЕРТ ученика Музичке школе „Стеван Христић“.
ZIMSKE ZORE ZVEZDANOG ZDRAVINJA
СВЕТИ САВА – СЛАВА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ
Kултурни центар Крушевац је у суботу, 27.01.2024. године сечењем славског колача у 12:00 сати у Клубу КЦК, у присуству великог броја гостију из културног и друштвеног живота Крушевца,својих запослених и поштоваоца програма Културног центра Крушевац прославиo своју славу, Светог Саву. Овогодишњи колачар билa je Вера Поповић, а колач за наредну годину примила је Марија Цветковић, заменик директора Културног центра Крушевац . Све госте поздравила је директорkа Културног центра Крушевац Виолета Капларевић пожелевши саборност свих присутних, успешан професионални и лични напредак вођен Савиним духом.
ДОДЕЛА НАГРАДА са СВЕТОСАВСКЕ РАДИОНИЦЕ
У холу Беле сале, у предвечерје Савиндана, у петак, 26.1.2024. свечано су уручене награде најуспешнијим ауторима овогодишње Светосавске радионице Културног центра Крушевац. Награђеним ауторима награде су уручиле Јелена Протић Петронијевић и Љиљана Панић, чланице овогодишњег жирија .
Професорки Марији Виденовић, уручена је награда у знак захвалности као најбољем сараднику.
НАГРАЂЕНИ РАДОВИ
Светосавци, дела, а не речи!
Не будимо срца каменога.
Љубимо брата свог,
Чувајмо се мрака безнађа.
Не гасимо пламен светосавља,
не рушимо темељ српства,
барјак Христов радосно уздигнимо!
Отворимо цркве и манастире,
нек зазвоне звона,
душе наше смерно приклонимо.
Речима славимо,
а срцем љубимо.
Сетимо се Немање и Саве,
Душана и славног Лазара,
блаженствима се њиховим наслађујмо,
и помен у славу држимо!
Нек молитва наша буде нит
што насза небеса везује.
Речи без дела:
јеванђеље без писма,
олтар без жртве,
вера без крста
Радујте се људи,
Слава то је наша,
Поздравите и појте,
Христос је међу нама!
Лука Кијачић, IV/11 , Гимназија Крушевац
Светосавци, дела, а не речи!
Ето колико је векова прошло,
али циљ остаје исти.
Такво је време дошло,
да се данас тешко и опрости.
Наша тежња је одржати образ чист.
Ако је потребно – окренути нови лист.
Свети Сава је тако учио,
па ма какве муке мучио.
Лако је рећи какав човек треба бити.
Покажи се. Речима свако себе може да окити.
Ако је неко у невољи, понуди му своју помоћ.
Можда ће бити касно тек кад чујеш ,,Упомоћ“.
Слушај шта говори учитељ,
труди се да изађеш у сусрет.
Буди добар пријатељ
јер може бити суров овај свет.
Богу се увек моли,
не само кад те нешто боли.
Своје врлине покажи
и одступи од свих лажи.
Чувај се невере
и остани достојан своје вере.
Сам пут светосавља
благослов је за нас.
И свако ко је део православља,
у њему може пронаћи спас.
Тамара Ристић, Медицинска школа II / 4
Свети Сава и наше време
Свети Сава, рођен као Растко Немањић, једна је од најизузетнијих личности српског народа у средњем веку. Његов допринос српском народу, цркви, образовању и духовном просветљењу је непроцењив.
Наше време не може да се пореди са тадашњим, али је тачно да су последице тадашњих владара и легенди српске историје директно утицале на данашњу културу, обичаје, традицију, просвету и менталитет српског народа у савременом добу. Патриотизам Срба огледа се у слави наших јунака и легенди, били они измишљени или реални, нема сумње да је то био велики допринос народној слози. Свети Сава дефинитивно није изузетак у овом случају. Верујем да је Сава најзначајнија личност у развоју српске слоге. Сава је био монах са страшћу према православној вери и образовању. Хиландар је подигнут од стране Саве и Симеона као први српски манастир на Атосу, Светој Гори. Није био највећи, али се временом ширио и дограђивао. Сави је ово била прилика да се опроба у улози учитеља и почео је да подучава друге монахе.
Савина љубав према образовању и вери је нашем народу била ветар у леђа. Иако се у почетку образовање и школовање вршило само по манастирима, уз помоћ Саве, градиле су се школе и образовање је почело да се шири српским становништвом.
Данас, Свети Сава се не приказује само као светац, већ и као важан део српског идентитета, школе, културе, традиције и духа.
Игор Петровић, IV/3, Прва техничка школа Крушевац
