КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ- СВЕТОСАВСКА НАГРАДА

У МЕДИЈА ЦЕНТРУ КЦК 15.12.2014. одржана је конференција за новинаре. Тема је била конкурс за доделу СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ.

На конференцији су говорили директор КЦК мр Мирослав Смиљковић, помоћник дир. КЦК Виолета Капларевић и прошлогодишњи добитник Љиљана Пантелић.

СВЕТОСАВСКА НАГРАДА се додељује од 2005. године.

СВЕТОСАВСКА НАГРАДА се додељује:

  • За континуитет и стваралачки допринос у области културе, просвете, уметности и науке;

      • За изузетне резултате у делатностима културе и просвете у установама, удружењима, месним заједницама, граду, округу и републици;

      • за допринос на ширењу међуградске сарадње и афирмације културе и просвете града крушевца и ван њега;

Досадашњи добитници су:

  1. Милан ВУЧИЋЕВИЋ (2005)

  2. Драган НИКОЛИЋ (2006)

  3. Милорад ОБРАДОВИЋ (2007)

  4. Гордана ВЛАХОВИЋ (2008)

  5. Славица ДАВИДОВИЋ (2009)

  6. Љубица ПЕТКОВИЋ (2010)

  7. Момир ДРАГИЋЕВИЋ (2011)

  8. Слободан СИМОНОВИЋ (2012)

  9. ДР Бранислав КАТАНЧЕВИЋ (2013)

  10. Љиљана ПАНТЕЛИЋ (2014)

Назив награде је СВЕТОСАВСКА НАГРАДА, која се састоји од повеље СВ.САВЕ, уникатни рад академског вајара Зорана ВАСИЉКОВИЋА и новчане награде.

Одлуку о добитнику СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ доноси САВЕТ.

Чланови САВЕТА СУ: Директор и председник управног одбора КЦК, представници КРУШЕВАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ и РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРУШЕВАЦ и добитник СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ у претходној години.

Поред приспелих предлога за избор добитника СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ, након расписаног конкурса у текућој години, у разматрање за избор добитника СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ, узеће се и пријава кандидата из претходне две године.

Организатори свечане академије, на којој ће бити уручена награда су ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА и КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КРУШЕВАЦ.

Позивамо вас да давањем предлога помогнете и омогућите препознавање праве личности која ће оправдати назив носиоца „СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ“.

Предлоге са образложењем донети лично или послати поштом на адресу: КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КРУШЕВАЦ, УЛИЦА ТОПЛИЧИНА 2/2, 37000 Крушевац или лично у просторијама КЦК.

Конкурс је отворен до 15.јануара 2015.

На крају конференције новинарима се обратила и Љиљана ПАНТЕЛИЋ, прошлогодишња добитница награде:

"Захваљујем КЦК на указаном поверењу и додељеној награди. КЦК-у желим као прошлогодишњи добитник да и даље негује СВЕТОСАВЉЕ са ЕПАРХИЈОМ КРУШЕВАЧКОМ и институцијама и установама града. Сви ми треба да будемо на истом задатку, када је реч о усавршавању и стваралаштву. Када сам примила СВЕТОСАВСКУ НАГРАДУ, обећала сам да ћу и даље вредно радити и обрадовати гледаоце РТК новим репортажама о раду ПРИЗРЕНСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ, о КАРЕЈСКОМ ТИПИКУ, испосници СВ.САВЕ и др. Поменуте репортаже емитовала сам у СВЕТОСАВСКОЈ БАШТИ са поруком гледаоцима да не скрећу са јединог и правог пута, СВЕТОСАВЉА."

POVELJA 18

POVELJA

POVELJA 2

POVELJA 3

POVELJA 5

POVELJA 7

POVELJA 11

POVELJA 15

 

DANI FRANCUSKE KULTURE U KRUŠEVCU

Povodom Dana francuske kulture, Legat Milića od Mačve posetila je Ambasadorka Francuske u Srbiji, Njena Ekselencija Kristin Moro. Domaćini su bili direktor KCK mr Miroslav Smiljković i zamenica direktora Jelena Veljković.
U Beloj sali Kulturnog centra Kruševac organizovan je "Francuski filmski karavan" od 3. do 6. decembra, svake večeri u 20:00.
3.decembar u 20:00 -GALOPOM
4. decembar - LUIZA VIMER
5. decembar- PRESTUPNICI
6. decembar- DŽIMI RIVIJER
Ulaz je slobodan.

9

МЕЂУНАРОДНИ ДАН СТАРИХ - ОКТОБАР МЕСЕЦ СТАРИХ - Герантолошки центар Крушевац 23.10.2014.

Поводом обележавања Међународног дана старих у октобру месецу, школе и секције Културног центра Крушевац са сарадницима традиционално обилазе установу Геронтолошки центар Крушевац. Тако је 23.10.2014. године у сардњи са Црвеним Крстом из Крушевца и Удружењем песника Србије  - ПоезијаСрб са седиштем у Крушевцу изведен пригодан културно-уметнички програм и старима уручени пригодни поклони.  Чланови Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, песници: Милена Вукоје Стаменковић из Берна - Швајцарска, Латинка Ђорђевић из Цириха - Швајцарска и Љубодраг Обрадовић и Мирко Стојадиновић  из Крушевца су казивали своју поезију. Програм је осмислила уредница КЦК Слађана Обрадовић.


Чланови школа и секција КЦК


Мирко Стојадиновић, Милена Вукоје Стаменковић, Весна Лукић,
Латинка Ђорђевић и Слађана Обрадовић
Опширније...

ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА НА СПОМЕНИК СТРАДАЛИМ РУСКИМ ВОЈНИЦИМА НА РАСИНИ

УТОРАК, 14. ОКТОБАР 2014.
У знак сећања на храбре руске војнике, поводом Дана ослобођења Крушевца, данас је положено цвеће на споменик борцима Црвене армије на Расини. Венце су положили: министар одбране Братислав Гашић и министар омладине и спорта Вања Удовићић са сарадницима, градоначелник Крушевца Драги Несторовић са сарадницима, делегације из Русије и са Крфа, представници крушевачких установа, организација и удружења.
У пригодном програму учествовали су Андрија Ратковић и Мирослава Арсић ученици музичке школе “Стеван Христић”. Програм је водила Mладeна Ракић. Техничка подршка Бранко Симић, Марко Вишњић и Веркан Гвозденовић. Уредник програма Лидија Ужаревић.

RASINA


Опширније...

ПОД ОВИМ НЕБОМ ЧОВЕЧЕ УСПРАВИ СЕ ! Биоскоп Крушевац

Биоскоп КРУШЕВАЦ
Петак, 10.октобар 2014.

"ПОД ОВИМ НЕБОМ ЧОВЕЧЕ УСПРАВИ СЕ!"

У оквиру Октобарских свечаности Града Крушевца, Културни центар Крушевац и Удружење грађана Слободиште а под покровитељством града Крушевца 10.октобра 2014. године у биопскопу Крушевац одржана је академија ПОД ОВИМ НЕБОМ ЧОВЕЧЕ УСПРАВИ СЕ.Заправо овај школски час са темом МИР И СЛОБОДА ЈЕДНО СУ НАМА пратили су ученици основних и средњих школа. На академији тј. школском часу учествовали су: Певачки ансамбл БИСЕР, Данило Миладиновић ученик музичке школе Среван Христић у класи професора хармонике Горана Арсића и крушевачки песници: Љубиша Бата Ђидиђ, Момир Драгићевић, Небојша Лапчевић и Александра Лукић.Програм је водила Младена Ракић а уредила и реалиѕовала Рајна Маринковић-Алексић.

Обраћање директора КЦК мр Мирослава Смиљковића: Драги ученици, поштовани професори,уважени гости имам пријатну дужност и част да вас све најсрдачније поздравим у име Културног центра Крушевац и Удружења грађана Слободиште. Драги ученици, Ви сте генерација 21. века, епохе хипер-промена, свакодневне трке са временом и ви треба да креирате нови модел сопствене будућности.

Она се заснива на новој економији знања коју подржававају модерне информационе технологије. Морате да имате визију,мисију и стратегију креирања сопствене будућности коју заслужује ваша младост, која је ваша највећа предност. Наш слободарски град и Србија од цара Лазара до данашњих дана, бране мир и слободу, зато што је то наша судбинска животна филозофија.
Мир и слобода исто су нама, у славу мира и слободе је и наш данашњи програм. Драги ученици, ја се пред вама клањам и молим да искористите своју енергију, младост и модерним знањем, промените наш град, наш народ, Србију.То је ваша света обавеза и част.Ви то можете, верујемо у вас и имате нашу родитељску подршку.Будите најбољи у ономе што радите.Желимо да вам ова школска година буде успешна и плодоносна.

Још једном вас срдачно поздрављам......Срећни били и живели!!!

nebo 13

nebo 1

Опширније...

ПРЕДШКОЛЦИ У ПОСЕТИ КЦК, 02. 10. 2014.

Мешовита група "БУБАМАРАЦ" вртића НЕВЕН, предвођена васпитачицом Љиљаном ЖИВКОВИЋ, посетила је Културни центар Крушевац.
Циљ посете је био упознавање са процесом настајања културних догађаја и манифестација као и радом школа и секција. Деца ни мало случајно нису показала интересовање да посете нашу кућу, јер највећи број програма и активности за децу долази управо из КЦК.
Госте је примио директор мр Мирослав СМИЉКОВИЋ, а том приликом, у знак захвалности, уручен му је и занимљив поклон који су малишани сами израдили. Кроз школе и секције и упознавање са наставницима децу је водила заменица директора Јелена ВЕЉКОВИЋ и уредник/координатор школа и секција Слађана ОБРАДОВИЋ.
На сцени Беле сале малишани су се представили певањем и рецитовањем, а потом је за њих пуштен један од анимираних филмова са, управо завршених, дана Руског дечијег цртаног филма у Крушевцу.
У Клубу КЦК приређен је мали коктел.
Ова посета је увод у дешавања Дечије недеље која следи али и показатељ добре сарадње наше куће и ПУ "Ната Вељковић".

KLINCI

KLINCI 1

KLINCI 2

KLINCI 4

KLINCI 5

KLINCI 6

KLINCI 7

KLINCI 8

Директори Културног центра Крушевац

ДИРЕКТОРИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ
ОД ОСНИВАЊА 1992. ДО ДАНАС

КОРЕНЕ НЕ ВАЉА ЗАБОРАВЉАТИ!
 

Радоје Савић
Завршио факултет Политичких наука у Београду. Студирао социологију културе на магистарским студијама. Радио као директор Основне школе у Жабару, као директор Дома омладине у два мандата и директор КЦК у два наврата. Деведесетих година прошлог века водио Фонд за културу и физичку културу Општине Крушевац.

Један од утемељивача програмског профила Дома омладине и Културног центра. Оснивач је првог Културног лета у Крушевцу и носилац идеје стварања Културног центра. Један је од оснивача Међународног фестивал хумора и сатире Златна кацига. Добитник је више награда и признања. Најзначајније награде - Годишња награда града Крушевца за културу док је водио Дом омладине, Златна значка КПЗ Србије и награда *18 фебруар* Културног центра Крушевац.

Радоје Савић је био руководилац ПЈ за програмску делатност и главни и одговорни уредник КЦК и уредник фестивала ЗЛАТНА КАЦИГА. Сада је пензионер.
Славољуб Ћосић

Славољуб Ћосић роћен је у Сталаћу, општина Ћићевац. Гимназију је завршио у Крушевцу, а Философски факултет у Београду.

По завршетку студија радио је као профессор у Техничком и Економском школском центру, и од тада живи у Крушевцу.

Директор предузећа "Крушевац филм" био је од 1978. до 1991. године. У то време филмске представе приказивале су се у три биоскопске сале: Крушевац, Европа и Дома синдиката.

У том периоду све пројекције биле су веома посећене јер је то било још увек време гледаности филмова, посебно домаће производње. Крушевац је тада годишње имао преко 650 хиљада гледалаца. Најгледанији филм, до данас у Крушевцу је "Тесна кожа", са преко 42 хиљаде гледалаца. "Крушевац филм" имао је тада 28 запослених, а предузеће се финансирало из сопствених прихода.

Славољуб Ћосић обављао је више друштвених функција, међу којима: председник Секције за културу ССРН, председник жирија за доделу годишње награде у култури СИЗ-а културе Крушевац, члан Савета Слободишта и друге.

Крушевац филм" и Дом омладине формирају 1991. године нову организацију у култури Културни центар Крушевац, а Ћосић је најпре директор ове установе у оснивању, а затим уредник филмског програма.

У Народном музеју радио од 1994. године, све до одласка у пензију 2008. године.

Радмила Јовановић уручује награду писцу химне фестивала
Драгану Алексићу 1994. године

Радмила Јовановић, директор Културног центра Крушевац je запажена по томе што су у време њеног мандата ударени темељи фестивалу *ЗЛАТНА КАЦИГА*, који траје до данашњих дана... Наравно има Рада и других заслуга, али о томе кад достави биографију...
Јелена Протић - Петронијевић

Рођена 4. маја 1963. године у Крушевцу, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности.

Објавила до сада пет књига поезије, више интервјуа са вредним и занимљивим људима, објављује књижевне и путописне текстове. Радила као секретар и главни уредник часописа Багдала и као директор Културног центра Крушевац (2000-2006). Сада је уредник књижевног програма у Културном центру у Крушевцу и часописа Путеви културе, била члан жирија Међународног фестивала Златна кацига за 2006, у име домаћина. Објављује књижевне критике, интервјуе, поезију, путописе... у часописима “Књижевни магазин из Београда, Повеља из Краљева, Путеви културе, Град, Православна вера и живот из Крушевца, Ков из Вршца...

Поред књига поезије Дани (Багдала, Крушевац,1987), Благодет промене (Универзитетска ријеч, Никшић,1992), Искушавање (Рад,Београд, 1995), Чудо у Лазарици (Црква Лазарица, Крушевац, 1999), објавила и двојезичну књигу Боје Византије (на српском и грчком, Црква Лазарица, Крушевац, 2006) под покровитељством Министарства за дијаспору Републике Србије. Ова књига на два језика имала је представљања у Крушевцу, Београду (Министарство за дијаспору), Солуну (Конзулат Републике Србије), Атини (Амбасада Републике Србије)...

Вреди поменути интервјуе са Њ.Светошћу Патријархом Павлом, Радованом Биговићем, Владетом Јеротићем, Владиком Иринејом Нишким, ректором Богословије у Призрену- Милутином Тимотијевићем, са оцем Јованом из Зочишта, оцем Јованом из Лепенца, са мати Иларијом из Покајнице... Са књижевницима Светланом Велмар Јанковић, Весном Крмпотић, Љубом Симовићем, Младеном Марковим, Михајлом Пантићем, Бранком В. Радичевићем, Милованом Данојлићем, Слободаном Ракитићем, Лјубицом Милетић, Миланом Комненићем... Са балеринама , плесачима, музичарима, сликарима (Анђела Конзоли из Италије), мултимедијалним уметницима (група Ћутук)... Води Поетски театар-радионицу за креативно писање у Културном центру у Крушевцу и уредник је часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ који издаје Културни центар Крушевац.

Лидија Јевремовић
Лидија Јевремовић је била директор Културног центра у периоду од 2006. до 2008. године, а истовремено је била ангажована на неколико других послова: предавала је соло певање у Музичкој школи „Стеван Христић“ у Крушевцу, водила дечји хор у Културном центру, радила са етногрупом „Бела вила“ и организовала бројне музичке програме.

Лидија Јевремовић се музиком бави читавог живота. Певала је у познатој акустичарској групи „Живот“, КУД-у „14. октобар“, певала као солиста, али је тек у 35. години живота уписала Музичку академију, у класи професорке Радмиле Бакочевић. Недавно је одбранила магистарски рад са оценом 10, а спрема се да упише и докторску дисертацију.

- Прве музичке кораке сам направила захваљујући Мирјани Радмановац, која је за Крушевац била исто што и Даринка Матић-Маровић за Београд. Уочила је мој таленат за певање и трудила се да га развије. У животу сам имала разна интересовања, мало сам шетала, али на крају сам се потпуно посветила музици. Десет година сам радила као службеница у „Инвестбанци“, а онда сам одлучила да упишем соло певање на Музичкој академији. Препоручили су ми професорку Радмилу Бакочевић, која је, када ме је чула, рекла: „Стојим иза ваше каријере без обзира шта одлучите!“ - прича Лидија Јевремовић.

- Остварила сам свој сан да се бавим музиком и да од ње живим, мада мислим да не бих била срећна да сам се у животу бавила само певањем. Кроз педагошки рад умножава се дар, а ја се трудим да помогнем талентима којих у Крушевцу има - уверава нас Лидија.
Извор Блиц - С. Миленковић 11.07.2008.
Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић је рођен 1954. године у Треботину, где и данас живи. Завршио Економски факултет у Нишу. Радио у Крушевац Промету, ТП Крушевцу, Пореској управи Србије - филијала у Крушевцу. Био је директор Културног центра Крушевац од 2008 - 2012. године.

Подпредседник је КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, где и данас учествује у креирању, уређивању и извођењу програма. Идејни је творац фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - *ФЕДРАРО* и Сусрета Песника у Треботину - *СУПЕС*.

Објавио је пет књига поезије ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, МИРИС БОЖУРА , БОГИЊА и КРУГОВИ. Песме су му превођене на енглески, шведски, немачки, италијански и бугарски и објављиване у бројним часописима и заједничким књигама у земљи и иностранству, као и на бројним интернет порталима...

Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, које је основано 17.09.2012. године и главни је и одговорни уредник Часописа за поезију - ПоезијаСРБ који издаје ово удружење. Власник је и уредник сајтова:
  поезија.срб и www.poezijascg.com (као и сајтова који су из ПоезијеСЦГ проистекли: www.poezija.rs ; www.poezija.in и www.fedraro.poezijascg.com) .

Мејл:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. и Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.


мр Мирослав Смиљковић -
директор Културног центра Крушевац (2012 - ....) Маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

БИОГРАФИЈА

Рођен је 13.12.1951. године у Витановцу код Крушевца. Основну и средњу школу је завршио у Крушевцу. 1973. године завршио је Вишу хемијско-технолошку школу У Крушевцу. 1979 године диполомирао на факултету организационих наука у Београду, са дипломским радом: "Маркетинг стратегија увођења нових производа за тржиште базне хемије".

1990. године, завршио је на ФОН-у магистарске - последипломске студије одбранивши магистаски рад: Пословодна функција између менаџерства и самоуправљања". Завршио је и специјалистички курс из "Модерног менаџмента" у организацији ФОН-а и савеза рачуновођа Србије.

РАДНА БИОГРАФИЈА
  • Радну каријеру започео 28.03.1975. године, запошљен у Жупи" - Хемијској индустрији Крушевац.на пословима референта за развој и истраживање тржишта.
  • 23.07.1979. године засновао радни однос у ООУР-у Равниште "ТП Крушевац промета" Крушевац на пословима самосталног комерцијалног референта.
  • 1983. године поствљен за шефа пословнице боја и хемијске робе у ООУР-у Равниште.
  • 1985. године, изабран за директора сектора хемије, експлозива и угља у истом предузећу.
  • Од 1990. до 2001. године, обављао функцију генералног директора ТП "Равниште" -Крушевац. Од јуна 2001. године до 1.10.2002. године у ТП "Равнишгу" као координатор за власничку трансформацију водио и успешно окончао пројекат инсајдерске приватизације поменутог предузећа. Од 01.10.2001. године обављао послове извршног директора за економику и организацију у ТП "Равништу".
  • Од 2004.-2008. године радио у ЈКП "Градска топлана" на пословима руководиоца службе наплате.
  • Од 2008.- 2002. године обављао функцију Помоћника Градоначелника за стамбено-комуналне послове.
  • Од 12.07.2012. године обавља функцију В.Д. директора Културног центра Крушевац.
  • Био председник Управног одбора ЈКП "Водовод" Крушевац и члан Републичког одбора за трговину Привредне коморе Србије у два мандата, општински одборник и члан Извршног одбора Скупштине општине Крушевац.
  • 1995. године добио је ПОХВАЛУ Скупштине општине Крушевац за привредне резултате у области трговине.
ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ:
  1. Мр Мирослав Смиљковић, Организациони аспекти маркетинга у трговинском менаџменту, V-ти Међународни симпозијум СумОрг '96. .Менаџмент и развој предузећа",-(зборник радова) Врњачка Бања 3-5.06.1996.
  2. Мр Мирослав Смиљковић, Доц.др Небојша Јовић: Управљање људским ресурсима као релевантан фактор трговинског менаџмента, ИМК-14 истраживање и развој, 3-4/2009.
  3. Јулија Аавкумовић, Мирослав Смиљковић, Јелена Аваукмовић, Светлана Милинковић: Кризни менаџмент као стратегијски орјентисан процес, ИМК-14 истраживање и развој, бр35 2/2010.
  4. Љиљана Пецић, Дејан Пецић Слободан Јаковљевић, Мирослав Смиљковић: Како одабрати праву меру организационих промена, ИМК-14 истраживање и развој З6 З/2010
  5. Сава Ђурић, Драган Милчић, Мирослав Смиљковић: Санирање цеви екранског система вреловодног котла, ИМК-14 истраживање и развој бр.З6 З/2010
  6. Љиљана Пецић, Дејан Пецић, Слободан Јаковљевић, Мирослав Смиљковић: Управљање у сектору квалитета помоћу трошкова квалитета, ИМК-14 истраживање и развој, бр. 37 4/2010
  7. Сава Ђурић, Мирослав Смиљковић, Драган Миличић: Прилог развоју модела организације заваривачких радова, ИМК-14 истраживање и развој, бр.37 4/2010
  8. Мрослав Смиљковић, Тамара Божидаревић: Организационо усклађивање трговинског предузећа и маретинга. ИКМ-14 истраживање и развој.
2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates