НОВОГОДИШЊА РАПСОДИЈА

 У Биоскопу Крушевац одржан је  музичко сценски спектакл у заједничкој организацији Културног центра Крушевац и  професорке клавира Антонине Вукашиновић. У програму који је отворио Дечији хор КЦК, наступили су професори Музичке школе "Стеван Христић", велики број младих талентованих глумаца, плесача и уметника.  

Срећни Новогодишњи и Божићни празници Ваш КЦК

Конкурс за СВЕТОСАВСКУ НАГРАДУ 2023.

НОВОГОДИШЊЕ ЖУРКЕ ЗА НАЈМЛАЂЕ ОСНОВЦЕ У КЛУБУ КЦК

У организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК,, одржано Новогодишње дружење најмлађих основаца школе Јован Поповић.

Жирирање радова са конкурса Најлепеше писмо Деда Мразу

    

ЗАВРШНИ КОНЦЕРТ КУДА-а "Полет" из Падежа

У Дому културе у Падежу, 26.12.2022. Куд,,Полет " је одржао завршни концерт са гостима из Куд-а ,,Чарапанка"из Крвавице. Пред бројном публиком чланови ова два културно уметничка друштва представили су се песмама и играма из Шумадије и околине.

 

 

ДРУЖЕЉУБЉЕ ЗА МИЛИЋА - ИЗЛОЖБА РАСИНИУС

ДРУЖЕЉУБЉЕ ЗА МИЛИЋА

У Легату Милића од Мачве одржан је традиционални програм Дружељубље за Милића 27. децембра 2022.године.

У оквиру програма отворена је Годишња изложба Удружења ликовних уметника Расинског округа РАСИНИУС.

На самом отварању присутнима се обратила Виолета Капларевић директорка Културног центра Крушевац.

О традицији и значају организације ове манифестације говорио је Бата Ђидић, председник Савета Легата Милића од Мачве.

У програму су учествовали професор Живојин Велимировић који је на виолини извео неколико композиција и хор Бисер.

О самој изложби говорила је Марија Стојадиновић, уредница ликовног програма КЦК

На овогодишњој Изложби  чланови Удружења РАСИНИУС (55 аутора) промовишу своје стваралаштво.  

Од заступљених техника коришћена су уља на платну, акрил, фотографија, акварел, комбинована техника.

Традиционално, у завршници вечери организовано је послужење пасуља по Мићевом рецепту, а спонзор је ово године био ресторан Конак.

Изложба ће бити отворена до 31. јануара 2023.године

Марија Стојадиновић

Небојша Лапчевић

Годишња изложба РАСИНИУС

НОВОГОДИШЊА РАДИОНИЦА

У Клубу КЦК одржана је НОВОГОДИШЊА РАДИОНИЦА са ученицима другог разреда ОШ “Вук Караџић“ и наставницом Жаклином Николић. Новогодишње честитке које су направили   полазници радионице биће изложене у клубу.

Представљање романа Андрије Терзића

Пред сам крај календарске и уједно  јубиларне године Културног центра Крушевац,  један од наших  најтиражнијих и најпопуларнијих  писаца млађе генерације, Андрија Терзић представиo je  свој нови роман "Ћерка сунца" пред пуном салом Биоскопа Крушевац. Иначе, ово је Терзићев трећи роман по реду, али и уједно први који није аутобиографски. 

           "Ћерка Сунца има епску ширину романа, писана је наративним поступцима карактеристичним за модерно приповедање. Пред читаоцима је једно иновативно и вишеструко квалитетно штиво. Охрабривши се да читаоце уведе и провлачи кроз мрежу наизглед непомирљивих тема, аутор супротставља и два непомирљива света, свет прошлости са траговима идиличних слика традиционалног живота и његових вредности, и усамљену, трагичну јунакињу, бачену мимо своје воље у мутне воде посрнулог модерног света, у коме нема милости за човека и у коме људски живот не значи и не вреди ништа.

             Супротставивши пут врлине и пут греха, аутор нам је опризорио усамљеног трагичног појединца наспрам прождирућег света и живота, пруживши нам игру симбола и слободу да тајну симболике откривамо сами. Игра симбола и метафора почиње самим насловом романа, преко опредељења за име јунакиње, хронотопских решења, до саме идеје завршетка",  истакла је кроз свој осврт о поетици приповедања Андрије Терзића  проф. научни сарадник др Биљана Солеша. 

Књижевни критичар, проф. Владица Радојевић синкретички се осврнуо на сва три романа, истакавши најважније наративне тачке у роману Ћерка сунца и приповедне поступке којима је Терзић обогатио своју најновију прозу. Проф. Радојевић је указао и на веома успешну стратегију којом препознатљиви А.Т. успева да се наметне широј јавности у тренутно пребогатој романескној продукцији. 

                                                                                                                                                                                                                                       Јелена Ђорђевић