image1 image2 image3 image3

КЦК 13.11.2013. - ПОЕЗИЈА ШВЕДСКЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ДЕО 1 - ПРОЧИТАЈТЕ ЧЛАНАК ДО КРАЈА И ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО ЗАПИС ДОГАЂАЈА!
Догодило се у Крушевцу, поетско вече за незаборав (13.11.2013. године у Белој сали КЦК), када је Културни центар Крушевач представио крушевачкој публици поезију Елеоноре Лутхандер, рођене крушевљанке која сад живи у Стокхолму у Шведској и поезију Милана Кузмића из Добоја, односно Републике Српске.

На самом почетку поетско-музичког програма, уручена је награда Милану Кузмићу за освојено друго место на међународном конкурсу родољубиве поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА* који је реализован уз подршку Града Крушевца. Награду је уручила Зора Митровић, члан Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ из Крушевца, а Милан Кузмић је примио награду и прочитао награђену песму *КОСОВСКЕ СЕОБЕ*. Када смо већ код књиге родољубиве поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА* која је одштампана уз финасијску помоћ Града Крушевца, Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ је одлучило да поклони по једну књигу свим школама Града Крушевца, односно Расинског округа. Поклон је уручио Мића Живановић – председник оснивачке скупштине Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, а одлуку о награди и књиге је примио Зоран Асковић, начелник школске управе Расинског округа.

У наставку вечери своју поезију представили су песници Елеонора Лутхандер и Милан Кузмић. Учешће у промоцији узели су и Љубодраг Обрадовић и Јелена Протић-Петронијевић који су осмислили и водили промоцију, Вељко Стамболија, Љубиша Бата Ђидић, Мића Живановић, Никола Стојановић и Зора Митровић као учесници, Бранко Симић, Марко Вишњић и Веркан Гвозденовић - као релизатори промоције, а Етно група *СМИЉЕ* из школе Јован Јовановић Змај из Мудраковца била је задужена за музички тренутак. Програму су поред бројне публике присуствовали и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић и Зоран Асковић, начелник школске управе Расинског округа.


Елеонора Лутхандер и Милан Кузмић
БЕОГРАЂАНКА

Сваки дан се пењем
На Кинески зид
Новог Београда

Живим привремено
У једном осветљеном
Квадратићу

Србија је моја мајка
Косово је моја снага
Београд је моја дрога

Победник на Калемегдану
Мој први и последњи
И једини љубавник

Сремска кобасица је
Моје животно осигурање

Ја сам шведски сто
у Београду

Ја сам Београђанка
У Стокхолму

© Елеонора Лутхандер
Стокхолм - Шведска
КОСОВСКЕ СЕОБЕ

Небеска кришка срмом ноћ растаче
песма цврчака Дечане сетом успављује.
Капљу векови, у вечност иконе облаче
распамећен ветар звоном зору најављује.

Из даљине зверске очи мржњом Косово грабе,
разјапљене чељусти видике ждеру
змијским отровом снагу слабе,
а ђавољим крилом руше цркву и веру.

На прагу црвен петао, донесе дан у диму и пепелу,
демонске силе некрстом убијају Српство у прогону.
На дар дарују избегличку ципелу,
док немани звона разбијају и ломе икону.

Из сузе мајке Србије
врисак кости прадедовске крв леди.
Ко Косово тражи, тај хоће Ћеле-куле да зида,
Срби,будите испосници у беди,
ал` не дајте светло духовног вида.

Крвавих сеоба српских било је и биће
од Чарнојевића па до Солуна,
и увек Српство рађа Обилиће
што враћају огњишта уз музику плотуна.

© Милан Кузмић - Добој
 
ДЕО 2

 
ДЕО 3
 


Јелена Протић-Петронијевић, Милан Кузмић, Елеонора Лутхандер и Љубодраг Обрадовић
Елеонора Лутхандер: Елеонора се догодила у Крушевцу

Дођи на књижевно вече (13.11.2013. у 19:00, Бела сала КЦК) није важно у колико почиње, не знам, као да је вријеме почетка битно, али дођи, снађи се накако, провјери. Видимо се.

Овако некако, или слично, гласила би позивница Елеоноре Лутхандер љубитељима лијепе ријечи, заљубљеницима у поетску магију. Вјерујте ми на ријеч, сала би била пуна, јер ко би одолио шарму оваквог позива. Поезија и јесте шармантна заводница, велики маг ријечи, која својом чаролијом вјековима фасцинира вјерне поклонике.

 
Зашто је поезија тако привлачна? Сем шарма и магије, поезија има још једну фантастичну димензију. Ништа не сакрива, умије да искаже најдубље тајне човјековог срца и душе, и не само то, јер онај ко о звјездама пјева до звијезда ће једном и стићи. Поезија нас учи да је све могуће, само треба бити стрпљив и вјеровати. Елеонора је сасвим озбиљно схватила и разумјела магију ријечи и предала јој се до краја, али на свој особен начин са великом дозом искрености, не бјежећи притом од ироније и самоироније.

''Знам ко ме воли
Знам и ко ме не воли
Не пише у новинама
баш зато што не пише
нисам се догодила
синоћ у Београду.''

Елеонора новинарску досјетку да ''оно што није објављено у Политици није се ни догодило'', преобликује у рефлексивне стихове о непостојању и непримјећености лирског субјекта у вољеном граду своје младости, али и поред тога она зна ''да пасош не чини човјека'', па макар био и шведски, не пориче себе и не поништава своје поријекло.

''Нећу, не могу, не дам
Научио ме мој деда са Чева
Уз пар ћушки
да чувам дијаманте
међу ногама
чувај Ело тело''

Елеонарина поезија је директна, мада врви од неочекиваних метафора, искрена до те мјере да превазилази обавезни, а лажни, малограђански стид и тобожњи срам у стилу ''а шта ће рећи комшије''. У браку између лажног стида и срама рађа се снисходљивост која трује и душу и срце, а тек о глави да и не причамо. Елеонорини стихови су директни протуотров оваквим друштвеним појавама.

И кад пјева о љубави, ова српска пјесникиња из Шведске пјева на свој специфичан начин, не кријући ни духовно ни тјелесно сазвјежђе љубави, свјесна пролазности тјелесног.

''Моје тело је сада
Јавна површина
Цвећем засађена
могло је да буде
много
много горе''

Елеонора је у стању да напише необичну и неочекивану Оду контејнеру, у њеној поезији и WC – е папир ће пронаћи своје почасно мјесто, љекарско увјерење, омот чувене Милка чоколаде, шведски сто, сремска кобасица, печено пиле... и све то, и још много тога сличног, запаковано у целофан неочекиваних метафора. Партитура њених пјесама је написана на духовит начин, мада се ради о сасвим озбиљним пјесама са савременим темама и мотивима у чијем је центру човјек и сви проблеми и изазови са којима се он сусреће и суочава.

Вељко Стамболија








































































Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ Крушевац, 13.11.2013. године
поезија.срб ; www.poezijascg.com ; www.poezija.rs Mejl: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

ШКОЛСКОЈ УПРАВИ РАСИНСКОГ ОКРУГА
Начелнику

Поштовани, Као знак захвалности за подршку Града Крушевца Међународном конкурсу родољубиве поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА* поклањамо Вам 52 зборника родољубиве поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА* са молбом да их проследите свим школама у Расинском округу. Овим чином се захваљејемо и одсеку за Друштвене делатности Града Крушевца на сарадњи и сугестијма у реализацији овог пројкта.

Књигу Родољубиве поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА* објавило је Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ из Крушевца уз финансијску подршку Града Крушевца и подршку Културног центра Крушевац, Крушевачког позоришта и Удружења грађана *Слободиште* као партнера који су подржали овај пројекат. У очекивању успешне сарадње у будућности, срдачно Вас поздрављамо.

Председник УО ПоезијаСРБ Љубодраг Обрадовић

2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates