Почетна страна
МОРАВА КРВ ПЛАВА- представљање књиге
У воденици МОРАВКА у Макрешану, представљена је књига поезије Љубивоја Тодоровића МОРАВА КРВ ПЛАВА . На Морави, на отвореном делу воденице породице Тодоровић, одржан је културни догађај на којем су учествовали поред аутора и Душан Зупан, угледни новинар и дипломата и Јелена Протић Петронијевић, уредник књижевног програма у Културном центру.
Публика окупљена на воденици уживала је у разговору са аутором, песничким записима и беседи о књизи коју је изговорио Душан Зупан, све уз дискретну музичку пратњу групе ромских музичара.
Техничка подршка овом програму био је Предраг Саздовић.
A1 KINOTEKA u Kruševcu
„A1 Kinoteka“ predstavlja bioskop na otvorenom
Projekcije restauriranih domaćih filmova u Kruševcu
Kruševac, 10. avgust 2021. godine – Drugog avgustovskog vikenda Kruševac će biti domaćin „A1 Kinoteka“ projekcija na otvorenom, na kojima će biti prikazana kultna ostvarenja koja su digitalno restaurisana u okviru ovog projekta koji zajednički realizuju Jugoslovenska kinoteka i kompanija A1 Srbija.
Meštani Kruševca i okoline će imati priliku da uživaju u projekcijama pod otvorenim nebom, 14. i 15. avgusta na Slobodištu gde će na velikom platnu biti predstavljeni domaći klasici „Bal na vodi“ i „Majstori, majstori“ .
Projekcija filma „Bal na vodi“ održaće se 14. avgusta sa početkom od 21 čas, dok je film „Majstori, majstori“ na programu 15. avgusta u istom terminu i na istoj lokaciji.
U slučaju vremenskih neprilika, projekcije će se održati u Bioskopu Kruševac, ulica Čolak Antina bb, uz ograničen broj prisutnih gledalaca i poštovanje svih epidemioloških mera.
„Bal na vodi” reditelja Jovana Aćina, snimljen u produkciji Avala filma 1985. godine, ostaće zapamćen po tome što na verodostojan način na veliko platno donosi sliku Beograda pedesetih godina koji se pod društveno-političkim pritiskom menja. Kroz priču o srednjoškolskim danima jedne devojke i četiri mladića, njihovom životu, prijateljstvu i ljubavnim dilemama, autor filma slika društvo u kome je podela sve veća, a životi mnogih ljudi se iznenada i na tragičan način menjaju. Film otvoreno kritikuje jugoslovenski sistem tih godina i prikazuje izazove i moralne dileme sa kojima su se pojedinci, ali i društvo u celini susreli.
S druge strane, radnja fima reditelja Gorana Markovića, „Majstori, majstori“ prati zaposlene jedne osnovne škole i njihove tragikomične odnose. Najstarija osoba u ovom živopisnom radnom kolektivu je tetkica koju svi iz milošte (ili nepoštovanja) zovu – keva. Njen odlazak u penziju i priprema obavezne proslave koju nije tražila dešava se istog dana kada se u školi pojavljuje Inspektor Simić koji dolazi po anonimnoj prijavi za seksualno uznemiravanje. Škola i svi zaposleni u njoj predstavljaju odraz jugoslovenskog društva ondašnjeg vremena, a ovaj film je 1980. godine snimljen samo za 18 dana u produkciji Art filma 80.
Projekat „A1 Kinoteka“ pokrenule su Jugoslovenska kinoteka i kompanija A1 Srbija sa ciljem da digitalnom restauracijom originalnih filmskih traka sačuvaju i zaštite dela koja su proglašena za kulturno dobro od velikog značaja. Do sada je 19 ostvarenja domaće kinematografije kompletno digitalno restaurisano u odeljenju za digitalizaciju i digitalnu restauraciju Arhiva Jugoslovenske kinoteke, među kojima su: Nacionalna klasa, Varljivo leto ’68, Davitelj protiv davitelja, Balkanski špijun, Majstori, majstori, Bal na vodi i mnogi drugi.
31. ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ
У недељу, 8. августа на Летњој позорници у Порти Цркве Свети Ђорђе у Здравињу, свечано је отворена тридесет прва манифестација "Звездано Здравиње".
RADIOFONIKS- Rok koncert
ЛУТКАРСКА РАДИОНИЦА
Уметничко вече ЧАРИ МАШТЕ
На Тргу глумаца одржано је уметничко вече Чари маште пријатеља фестивала музике за децу Расинског округа.
Чланови хора КЦК са диригентицом Виолетом Јовановски отпевали су песме које је компоновао Миливоје Илић, композитор из Панчева. Оливера Цветић песникиња и композиторка из Трстеника говорила је своје песме, а Ивона Игрутиновић и Никола Максић учесници Међународног фестивала Љубав наша је планета, извели су песме које је Оливера компоновала. Песникиња Љиљана Андрић, професорка разредне наставе из Мачката, говорила је поезију за децу.
Миливоје, Оливера и Љиљана су учесници многих међународних Фестивала музике за децу у Србији, Босни, Црној Гори, Македонији и Бугарској.
Уредник
Рајна Алексић
Bioskop Kruševac- Repertoar od 05. do 11. avgusta 2021.
RASINSKE HRONIKE 12
Rasinske Hronike 12
Krenem vam ja u grad, bez nekog preteranog plana i neke dublje svrhe. Recimo da mi je kući bilo tesno i teskobno, ponovo bez nekog posebnog ili konkretnog razloga. Niko mi dugmiće nije pritiskao (iako svi u mojoj kući to sasvim lepo znaju) nego leto je pa svi pričaju kako mladi treba da se provode, luduju, zaljubljuju i ljubav vode. Veliki je to pritisak ako si i ti mlad, eto zato sam izašao.
Završio sam vrlo brzo u Zakićevoj, kao i maltene uvek. Tamo je kluster kafića i tamo mladi idu. Sa novcem kojim sam raspolagao imao sam da biram: da li ću kafu ili pivce?
Kafa mi se uopšte nije pila. Ja inače nisam ljubitelj tog napitka, prema ukusu sam bio ravnodušan a nije mi se sviđalo kako ti digne pritisak pa ga odmah spušta. A za pivce sam se odmah bio deprimirao jer sam za jedno jedino imao. Samo jedno pivce da popiješ nije u redu, nisam navikao, nije me ni ulica tako vaspitala.
Tako da sam išao uzduž i popreko tom Zakićevom, ne znajući kako i gde stražnjicu svoju da skrasim, Ponuda je, po meni, bila nezadovoljavajuća, bila je svakodnevna. Ili bi kafići bili previše prazni ili previše puni ili taman, ali sa impozantno antipatičnim ljudima. Krenuo sam od spomenika pa sve do Kosovske ulice pa sam krenuo nazad. Imaš ljude šetače koji vole baš tu rutu, ja nisam bio jedan od njih. Tu sam već krenuo da osećam razočarenje prema karmičkom uređenju današnjeg dana: ništa mi se nije desilo, nikog nisam sreo. Tako da sam na pola puta od tog jo-jo kretanja naglo skrenuo u ono što grad zove kulturno sokače.
Taj naziv, kultur sokače, uličica je dobila relativno skoro. Pre toga, pre nego što su se zgradice sagradile i grafiti oslikali, bila je to jedna neimenovana prečica koju su lokalci prosto zvali: potok. Potok je stvarno postojao ili tehnički i dalje postoji pošto je stavljen u cevi i pušten kroz zemlju. Za mene je ta uličica uvek odavala šarmom i pre najnovije transformacije. Imalo je i tu par kafića, al’ za to sam već izgubio interesovanje nego sam prošao sve lokale i tamo negde, u delu gde su se graffiti nizali seo na svoje staro mesto: na jedno kratko stepenište ispred jedne od zgrada, koje je i u podne bilo u hladu zahvaljujući terasama koje su ga nadvisivale a bilo je i zgodno da spustiš stražnjicu. To je bilo jedno od mesta gde bi visili u mojim srednjoškolskim danima: posle grada uzeli bi smo bombu piva i tu bi se okupili, pijuckali, smejali se i bivali opominjani od strane stanara iste zgrade kada bi smeh prerastao u dranje. Ponekad bi i policijom pretili, ali, koliko ja znam, policija nikad nije došla. Hvala na razumevanju, dragi stanari.
Prvi put sam na tom mestu bio trezan i sam i to mi bi čudno. Sa druge strane, često sam bivao sam u poslednje vreme, leto je uveliko trajalo i u meni desilo se zasićenje. Jedva sam se sećao kako sam jedva dočekao da grad živne, da ulice budu pune, da se čuje glasan smeh i kakofonija. Priča je postala obrnuta, sada me nerviraju ljudi sa praznim entuzijazmom, mladost za koju sam toliko navijao počela je da me umara.
Ovo je grad meraka, zabave, laganica provoda, šale, pošalica i šaljenja. Boemsko jedno mesto u kome trenutno poznajem više kafića nego ljudi. Sa njim i u njemu se može lako uživati i ona puka, svakodnevna sreća lako je dostupna. Ima samo jedan preduslov za uživanje ovde: da nemaš ambicije, da ne voliš da menjaš stvari, da imaš svoje omiljeno mesto i svoju omiljenu kafu koju će tvoj omiljeni šanker spravljati na tvoj isti omiljeni način. Ali ako volite progres i promenu, ako vam se menja i treba osveženja ako vam je sreća u koraku napred a ne u udobnom sedalu, molim vas, napustite objekat, ovde ćete samo uznemiriti ljude. Zar vam nije jasno da niko neće da vas sledi?
Nedaleko od stepeništa na kome sam sedeo, se grafita osmehivala se Odri Hepburn, večito mlada i oduvek lepa. Draga moja Odri, u pravu si, tako jedino možeš biti spokojna u Kruševcu, prihvati ga kao lepu sliku i ne očekuj od njega uzbudljivi film.
Nemanja Petronijević
